Nalogodavca i organizatora jednog od najmonstruoznijih zločina u Srbiji - trostrukog ubistva u Fruškogorskoj ulici u Beogradu 1993, Slovenci priveli pa pustili.
Kako ekskluzivno saznaje "Blic" Aleksandar Žlender (35), prošlog petka uhapšen je u Sloveniji i zatim pušten na slobodu jer ga od izručenja Srbiji štiti njihovo državljanstvo.
Žlender, koji je surovi zločin počinio u 17. godini, u Sloveniju je pobegao nekoliko meseci kasnije, i u Bistrici kod Maribora nesmetano živi punih 18 godina.
"Žlender je uhapšen u petak, po poternici koju je za njim 1995. godine raspisala Srbija. Dan kasnije priveden je kod istražnog sudije, koji ga je nakon saslušanja pustio na slobodu ", kaže za "Blic" izvor iz slovenačkog pravosuđa.
Na saslušanju, Žlender je, na sva pitanja o trostrukom ubistvu počinjenom u stanu u Fruškogorskoj ulici odgovarao istom rečenicom: "Nemam pojma".
"Žlender nije želeo da priča o zločinu. Po savetu advokata, na sva pitanja sudije odgovarao je da ne zna o čemu se radi", kaže ovaj izvor.
On navodi da Žlendera od izručenja Srbiji štiti državljanstvo Slovenije, ali da nikome nije jasno zašto za 16 godina, od kad je za njim raspisana poternica, između Srbije i Slovenije nije postignut dogovor po kome bi se protiv njega pokrenuo postupak pred sudom u Ljubljani.
Za to vreme, Žlender nesmetano živi u Bistrici, i tamo nema krivični dosije.
Ime Aleksandra Žlendera u srpskoj javnosti devedesetih godina bilo je sinonim za surovu okrutnost. U njegovom pljačkaškom pohodu ubijeni su biznismeni Nebojša Salatić, njegova devojka Slavica Kovačević i maloletni sestrić Milan Graoranov.
Stravičan zločin, 9. oktobra 1993. otkrio je Salatićev rođak, koji je ušao u stan u Fruškogorskoj 9. i zatekao tri leša u lokvama krvi. Razrešenje zločina usledilo je dve godine kasnije, a za to vreme Beogradom su se raspredale razne priče: od onih da su Salatića, vlasnika robne kuće, ubile profesionalne ubice, da je zločin bio odmazda reketaša...
Do istine se došlo u oktobru 1995. hapšenjem četvoročlane grupe Beograđana, koja se zatim našla i na optuženičkoj klupi Okružnog suda pred većem kojim je predsedavao sudija Slobodan Rašić: Radovan Joksić, koji je u to vreme imao 24 godine, njegov vršnjak Nebojša Titelac, godinu dana mlađi Aleksandar Stanković i 49-godišnji Jeronim Žlender, otac Aleksandra Žlendera, koji je već pobegao iz Srbije.
Istraga i suđenje rekonstruisali su ceo zločin: Aleksandar Žlender i Joksić su zajedno švercovali benzin. Kada su čuli za Salatića, rešili su da ga opljačkaju, nadajući se plenu od 200.000 nemačkih maraka. Za saučesnike su izabrali Titelca i Stankovića. Kobnu noć oni su sedeli u automobilu na benzinskoj pumpi u Pop Lukinoj ulici.
Žlender i Joksić su krenuli u stan. Oko ponoći pojavio se Salatić, nažalost, u društvu devojke Slavice i sestrića Milana. Dalja dešavanja je na suđenju opisao Joksić:
"Stajao sam pritajen u senci žardinjere, četiri sata. Kada su naišli, naredio sam im da uđu unutra u stan. U ruci sam imao škorpion sa prigušivačem.
Žlender je za mnom ušao u dnevnu sobu, uključio televizor i rekao mi da pucam. "Ubij ih odmah sve troje, mrtva usta ne govore", tako mi je rekao", svedočio je Joksić.
Hicima iz škorpiona Joksić je zatim prvo ubio Salatića, njegovog sestrića, pa devojku...
Kako je na suđenju utvrđeno, Žlender je potom preskačući tela, pretresao stan, a Joksić otišao do automobila, ostavio škorpion i pozvao dvojicu saučesnika.
Plen kome su se nadali nisu pronašli. Iz stana su otišli sa 460 maraka i 150 dolara iz Salatićevog novčanika, ključevima njegovih kola i stana, dve kožne jakne, par lančića.
Iste noći, sva četvorica otputovali su u Mađarsku da obezbede alibi, a posle nekoliko dana Joksić i Žlender ispričali su Jeronimu Žlenderu šta su uradili i zamolili ga da pričuva stvari zbog kojih su pobili troje ljudi.
Ubice su otkrivene kada je jedan od učesnika progovorio o zločinu.
Optuženom ubici Radovanu Joksiću dva puta je devedesetih godina Vrhovni sud potvrdio smrtnu kaznu streljanjem.
Promenom Ustava 2002. godine, kazna je Joksiću preinačena u 40 godina robije, piše "Blic".
(MONDO)
Žlender, koji je surovi zločin počinio u 17. godini, u Sloveniju je pobegao nekoliko meseci kasnije, i u Bistrici kod Maribora nesmetano živi punih 18 godina.
"Žlender je uhapšen u petak, po poternici koju je za njim 1995. godine raspisala Srbija. Dan kasnije priveden je kod istražnog sudije, koji ga je nakon saslušanja pustio na slobodu ", kaže za "Blic" izvor iz slovenačkog pravosuđa.
Na saslušanju, Žlender je, na sva pitanja o trostrukom ubistvu počinjenom u stanu u Fruškogorskoj ulici odgovarao istom rečenicom: "Nemam pojma".
"Žlender nije želeo da priča o zločinu. Po savetu advokata, na sva pitanja sudije odgovarao je da ne zna o čemu se radi", kaže ovaj izvor.
On navodi da Žlendera od izručenja Srbiji štiti državljanstvo Slovenije, ali da nikome nije jasno zašto za 16 godina, od kad je za njim raspisana poternica, između Srbije i Slovenije nije postignut dogovor po kome bi se protiv njega pokrenuo postupak pred sudom u Ljubljani.
Za to vreme, Žlender nesmetano živi u Bistrici, i tamo nema krivični dosije.
Ime Aleksandra Žlendera u srpskoj javnosti devedesetih godina bilo je sinonim za surovu okrutnost. U njegovom pljačkaškom pohodu ubijeni su biznismeni Nebojša Salatić, njegova devojka Slavica Kovačević i maloletni sestrić Milan Graoranov.
Stravičan zločin, 9. oktobra 1993. otkrio je Salatićev rođak, koji je ušao u stan u Fruškogorskoj 9. i zatekao tri leša u lokvama krvi. Razrešenje zločina usledilo je dve godine kasnije, a za to vreme Beogradom su se raspredale razne priče: od onih da su Salatića, vlasnika robne kuće, ubile profesionalne ubice, da je zločin bio odmazda reketaša...
Do istine se došlo u oktobru 1995. hapšenjem četvoročlane grupe Beograđana, koja se zatim našla i na optuženičkoj klupi Okružnog suda pred većem kojim je predsedavao sudija Slobodan Rašić: Radovan Joksić, koji je u to vreme imao 24 godine, njegov vršnjak Nebojša Titelac, godinu dana mlađi Aleksandar Stanković i 49-godišnji Jeronim Žlender, otac Aleksandra Žlendera, koji je već pobegao iz Srbije.
Istraga i suđenje rekonstruisali su ceo zločin: Aleksandar Žlender i Joksić su zajedno švercovali benzin. Kada su čuli za Salatića, rešili su da ga opljačkaju, nadajući se plenu od 200.000 nemačkih maraka. Za saučesnike su izabrali Titelca i Stankovića. Kobnu noć oni su sedeli u automobilu na benzinskoj pumpi u Pop Lukinoj ulici.
Žlender i Joksić su krenuli u stan. Oko ponoći pojavio se Salatić, nažalost, u društvu devojke Slavice i sestrića Milana. Dalja dešavanja je na suđenju opisao Joksić:
"Stajao sam pritajen u senci žardinjere, četiri sata. Kada su naišli, naredio sam im da uđu unutra u stan. U ruci sam imao škorpion sa prigušivačem.
Žlender je za mnom ušao u dnevnu sobu, uključio televizor i rekao mi da pucam. "Ubij ih odmah sve troje, mrtva usta ne govore", tako mi je rekao", svedočio je Joksić.
Hicima iz škorpiona Joksić je zatim prvo ubio Salatića, njegovog sestrića, pa devojku...
Kako je na suđenju utvrđeno, Žlender je potom preskačući tela, pretresao stan, a Joksić otišao do automobila, ostavio škorpion i pozvao dvojicu saučesnika.
Plen kome su se nadali nisu pronašli. Iz stana su otišli sa 460 maraka i 150 dolara iz Salatićevog novčanika, ključevima njegovih kola i stana, dve kožne jakne, par lančića.
Iste noći, sva četvorica otputovali su u Mađarsku da obezbede alibi, a posle nekoliko dana Joksić i Žlender ispričali su Jeronimu Žlenderu šta su uradili i zamolili ga da pričuva stvari zbog kojih su pobili troje ljudi.
Ubice su otkrivene kada je jedan od učesnika progovorio o zločinu.
Optuženom ubici Radovanu Joksiću dva puta je devedesetih godina Vrhovni sud potvrdio smrtnu kaznu streljanjem.
Promenom Ustava 2002. godine, kazna je Joksiću preinačena u 40 godina robije, piše "Blic".
(MONDO)
