Debata o cenama na hrvatskoj obali obnovljena je nakon što je dr Petar Vušković, ekonomski analitičar i rodom iz Brača, odgovorio na kritike nemačkog profesora i preduzetnika Kristofa F. Šlismana.
Njegov odgovor ne poriče da je deo turističke ponude danas skuplji nego ranije, ali on to pitanje posmatra iz drugačije perspektive, kroz promene u hrvatskoj ekonomiji, rast potražnje i troškove života na ostrvu.
Šlisman, koji dolazi na Brač već 18 godina, žalio se u pismu objavljenom u hrvatskim medijima na ono što vidi kao preteranu komercijalizaciju ostrva. Posebno ga je uznemirila činjenica da se, po njegovom iskustvu, sve više stvari naplaćuje, dok se deo nekadašnje dalmatinske atmosfere gubi.
Pomenuo je cene hrane, plaćanje tuširanja i drugih usluga, ali i činjenicu da ove godine nije uspeo da dobije nautički vez. Njegova poruka je bila da problem nije samo u tome što je nešto skuplje, već u tome što cene, po njegovom mišljenju, više nisu uvek srazmerne onome što gost dobije za njih. Vušković je na to odgovorio pismom u kojem je, pre svega, odbacio ideju da se današnji Brač može porediti sa onim od pre dvadeset godina.
"Braš više nije Brač od pre dvadeset godina, kao što ni Hrvatska više nije Hrvatska socijalističke ekonomije", započeo je i nastavio:
"Uvaženom profesoru dr Kristofu F. Šlismanu iz Frankfurta. Vaše pismo hrvatskim medijima doživeo sam profesionalno, kao hrvatski ekonomista, ali i veoma lično i emotivno, kao čovek rođen na ostrvu Brač, upravo o kome pišete. Koliko razumem, Vi ste stručnjak za strateško upravljanje u ekonomiji, pa verujem da ćete razumeti i moj pogled na promene koje su se dogodile na Braču i u Hrvatskoj".
"Razumem vaš nostalgični pogled na nekadašnji način života na našim ostrvima. U prošlosti su određeni resursi i usluge zaista bili jeftiniji i pristupačniji. Međutim, Hrvatska je u međuvremenu prošla, i još uvek prolazi, kroz veliku ekonomsku i društvenu transformaciju. Upravo zato neke od fenomena koje posmatrate u svojoj recenziji kroz prizmu nekadašnjeg načina života treba posmatrati i kroz prizmu današnje tržišne ekonomije".
Voda košta, tuševi ne treba da budu besplatni
"Uzmimo, na primer, nautičke vezove koje ste pomenuli i koje ove godine niste uspeli da dobijete. Ako je potražnja za vezovima danas višestruko veća nego ranije, a njihov broj ograničen, sasvim je prirodno da im cena raste i da ih je potrebno rezervisati unapred. To nije hrvatska osobenost, već osnovni tržišni mehanizam. Kada je potražnja veća od ponude, cena raste. Iznenadilo me je vaše razmišljanje da tuševi treba da budu besplatni", objasnio je i dodao:
"Voda košta. Vodovodne cevi, pumpe, održavanje sistema, odvodnjavanje i cela komunalna infrastruktura koja vam omogućava da se slobodno tuširate na ostrvu koštaju. Ako korisnik ne plati ovu uslugu, onda je neko drugi mora platiti. A na ostrvu, mi ostrvljani, to vrlo često plaćamo", istakao je on, piše Večernji.
Poređenje sa Nemačkom
Kada je reč o plaćanju, tu dolazimo do zanimljivih poređenja sa Frankfurtom. U Frankfurtu morate da platite za javne toalete. To nije slučaj na Braču. U mnogim restoranima u Nemačkoj često ćete platiti naknadu za ulazak (le couvert), dok to nije slučaj u bračkim konobama gde jedete.
Na Braču možete posetiti brojne prelepe zalive i plaže bez ulaznice. Možete otići na Vidovu goru, gde se nalazi jedan od najlepših vidikovaca, bez plaćanja ulaznice, za razliku od mnogih turističkih i prirodnih atrakcija u Nemačkoj i drugde u Evropi. Na Braču, ako ste žedni, ne morate nužno da kupujete vodu. Voda iz slavine je dostupna i dobra, tako da je izbor vaš. To nije često slučaj na uporedivim mediteranskim ostrvima ili čak u nekim gradovima južne Evrope.
Dakle, kada upoređujemo cene i dostupnost određenih usluga, nije fer izdvajati samo ono što je danas skuplje na Braču nego što je nekada bilo, a ignorisati sve što je i dalje besplatno ili znatno pristupačnije nego u mnogim drugim evropskim destinacijama. Sami ste istakli da nije samo cena ključna, već i kvalitet.
"Kada gost ruča na Braču u taverni, na terasi, pored mora, na svežem vazduhu, sa pogledom na Jadran i u okruženju koje mu pruža iskustvo koje ne može da dobije u Frankfurtu, onda ne plaća samo za hranu. Plaća za lokaciju, okruženje, atmosferu i iskustvo. To je takođe tržišna vrednost", navodi se dalje i dodaje:
"Brač više nije Brač od pre dvadeset godina, kao što Hrvatska više nije Hrvatska iz socijalističkog doba. Ne možemo istovremeno želeti veće plate, viši standard, razvijen turizam, bolju infrastrukturu, kvalitetnije usluge, veća ulaganja i veću kupovnu moć, a očekivati da cene ostanu na nivou prošlog doba", kazao je.
Suština tržišne ekonomije
Neke cene mogu biti naduvane, ali ih i dalje "plaća tržište". To je suština tržišne ekonomije. Naravno, možemo da žalimo za vremenom kada je život bio jednostavniji i kada su neke stvari bile jeftinije. Kao stanovnik Brača, razumem ovu nostalgiju. Ali nostalgija nije ekonomski model. Zato, nemojmo pretvarati Brač u mesto gde se sve naplaćuje.
Ali takođe, ne možete očekivati da će nešto što do tada niste platili ostati besplatno zauvek u budućnosti. Licemerni ste, jer ste naučili da dobro zarađujete u Frankfurtu, a da "jeftinije trošite" u Hrvatskoj. Naš standard se polako izjednačava sa evropskim prosekom. Hrvatska je treća u svetu po rastu bogatstva (vrednosti imovine) u poslednjih pet godina. Dakle, stvari se menjaju u našu korist, iako još uvek ima mnogo izazova. Prihvatite to.
Ekonomski rast je omogućio i veću cenu za istu čistačicu koju pominjete. Ako joj plaćate 20-30 evra po satu u Frankfurtu, verujem da nećete imati problema da joj platite isto i u Hrvatskoj.
"I na kraju, da vas ne rastužim potpuno, na Braču još uvek ima mnogo toga besplatnog. Na mnogim mestima na ostrvu, tuševi su i dalje besplatni, na primer u Sutivanu. Parking je besplatan u Postiri. A ako vas i dalje obuzima nostalgija za starim Bračem, mogu vam nešto obećati: pesma sa prijateljima u konobi ne košta ništa. I verujem da će zauvek ostati besplatna. Uživajte u Braču, njegovim uvalama, plažama, konobama, ljudima i pre svega pesmi sa prijateljima. Pozdrav sa Brača", piše Petar Vušković.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
