Centralnu svečanost na Cvetnom trgu obeležila priča državnog vrh o potrebi ulaska Hrvatske u EU.
Hrvatska je danas bolje nego što je bila ranije, ali će se naredne neđelje na referendumu o pristupanju EU odlučivati o tome žele li građani da bude još bolja, rekao je predsednik Ivo Josipović.
"Da nije bilo rata, bili bi jedna od uspešnijih država i zato je važno obeležiti ovaj važni datum", rekao je premijer Zoran Milanović, dodavši da od datuma međunarodnog priznanja više pamti neke ružnije datume, kao što je pad Vukovara.
Milanović je istakao da je večeranji skup mogao da bude održan održati u brojnim gradovima u Hrvatskoj, a osvrnuo se i na predstojeći referendum za pristupanje EU.
"Pred nama je milenijumsko pitanje za ili protiv, pa narednu neđelju moramo dokazati svoju klasu", rekao je hrvatski premijer.
Prema rečima ministarke spoljnih i evropskih poslova Vesne Pusić, ovo je tek početak slavlja, jer je Hrvatska tokom 1992. godine postala članica UN.
"Važno je istaći da smo 1992. zapravo priznati kao građani i nadam se da ćemo Hrvatsku zauvek obezbediti potvrdnim odgovorom na referendumu i tako postići stabilnost i ekonomski razvoj'", rekla je ona.
Predsednik Sabora Boris Šprem naglasio je da je odluka o pridruživanju Uniji važna kao i odluka koju su građani doneli 1991. godine o osamostaljenju države.
Osim ministara i potpredsednika Sabora, uključujući i bivšu premijerku Jadranku Kosor koja je došla s više ministara pređašnje vlade, skupu su prisustvovali i brojni političari i stranački aktivisti.
Hrvatsku nezavisnost 15. januara 1992. priznalo je 12 članica tadašnje Evropske zajednice, a tog dana Hrvatska je uspostavila diplomatske odnose s Nemačkom, koja je uz Vatikan odigrala bitnu ulogu u priznavanju Hrvatske i podstakla ostalih 11 članica EZ-a da priznaju njen suverenitet.
Prva zemlja koja je priznala Hrvatsku kao samostalnu državu bio je Island 19. decembra 1991, a isti dan takvu je odluku objavila i Nemačka, ali je odlučila da će njeno priznanje stupiti na snagu 15. januara 1992. zajedno s ostalim članicama EZ.
Hrvatska je primljena u Ujedinjene nacije 22. maja 1992.
(Tanjug)
"Da nije bilo rata, bili bi jedna od uspešnijih država i zato je važno obeležiti ovaj važni datum", rekao je premijer Zoran Milanović, dodavši da od datuma međunarodnog priznanja više pamti neke ružnije datume, kao što je pad Vukovara.
Milanović je istakao da je večeranji skup mogao da bude održan održati u brojnim gradovima u Hrvatskoj, a osvrnuo se i na predstojeći referendum za pristupanje EU.
"Pred nama je milenijumsko pitanje za ili protiv, pa narednu neđelju moramo dokazati svoju klasu", rekao je hrvatski premijer.
Prema rečima ministarke spoljnih i evropskih poslova Vesne Pusić, ovo je tek početak slavlja, jer je Hrvatska tokom 1992. godine postala članica UN.
"Važno je istaći da smo 1992. zapravo priznati kao građani i nadam se da ćemo Hrvatsku zauvek obezbediti potvrdnim odgovorom na referendumu i tako postići stabilnost i ekonomski razvoj'", rekla je ona.
Predsednik Sabora Boris Šprem naglasio je da je odluka o pridruživanju Uniji važna kao i odluka koju su građani doneli 1991. godine o osamostaljenju države.
Osim ministara i potpredsednika Sabora, uključujući i bivšu premijerku Jadranku Kosor koja je došla s više ministara pređašnje vlade, skupu su prisustvovali i brojni političari i stranački aktivisti.
Hrvatsku nezavisnost 15. januara 1992. priznalo je 12 članica tadašnje Evropske zajednice, a tog dana Hrvatska je uspostavila diplomatske odnose s Nemačkom, koja je uz Vatikan odigrala bitnu ulogu u priznavanju Hrvatske i podstakla ostalih 11 članica EZ-a da priznaju njen suverenitet.
Prva zemlja koja je priznala Hrvatsku kao samostalnu državu bio je Island 19. decembra 1991, a isti dan takvu je odluku objavila i Nemačka, ali je odlučila da će njeno priznanje stupiti na snagu 15. januara 1992. zajedno s ostalim članicama EZ.
Hrvatska je primljena u Ujedinjene nacije 22. maja 1992.
(Tanjug)
