Državnoj birokratiji ograničeni automobili, telefoni, keš... a poreske pare će Milanovićeva vlada potražiti gde ih ima, kod mobilnih operatera i banaka.
Nova hrvatska vlada premijera Zorana Milanovića suočena sa velikim dugovima zemlje i visokim deficitom u budžetu, počela je sa merama koje bi trebalo da smanje rashode i povećaju prihode u budžetu.
Mere se kreću od ušteda u troškovima državnog aparata do prikupljanja sredstava od onih koji i u krizi uvećavaju profite, kao što su banke i mobilni operateri.
Još pre izbora u decembru 2011, zvaničnici tada opozicione Kukuriku koalicije najavili su racionalizaciju u državnim i javnim službama, pored ostalog i smanjivanje za trećinu ukupnog broja zamenika ministara koji preuzimaju posao dosadašnjih državnih sekretara i pomoćnika ministara koji zamenjuju šefove uprava.
Iako procedura imenovanja pomoćnika ministara u nekim ministarstvima još traje, za sada se vidi da će broj zvaničnika biti u najavljenim, smanjenim gabaritima.
Na sednici prošlog četvrtka vlada je donela i pravilnike za državne službenike u ministarstvima i državnim upravama o korišćenju službenih automobila, mobilnih telefona i poslovnih kartica, redovnih avio-linija, sredstava reprezentacije i načinu odobravanja službenih putovanja.
Zvaničnici su podeljeni u grupe - u prvoj su članovi vlade, u drugoj šef kabineta vlade, sekretar i zamenici ministara, a u trećoj direktori poreske, carinske i policijske uprave, pomoćnici ministra, portparol vlade i glavni državni blagajnik.
Po novom pravilniku samo prve dve grupe imaju pravo na 24-časovno korištenje službenih automobila sa službenim vozačem, što po nekim procenama znači i do 40 službenih vozila manje, uz uštedu do 16 miliona kuna (2,12 miliona evra).
Članovi vlade imaju pravo na korišćenje službenog vozila gornje klase, a šefovi uprava i zamenici na automobil gornje srednje klase.
Treća grupa isključivo može koristiti automobile za službene potrebe.
Prva i druga grupa mogu koristiti mobilne telefone bez ograničenja, dok je treća ograničena s potrošnjom od 400 kuna (53,12 evra) mesečno, a troškovi preko toga biće odbijeni od plate.
Poslovne kartice kojima će se sprečavati nošenje velike količine gotovine, uz zvaničnike koji idu na put koji plaća država, imaće i službenici koji za to dobiju posebne dozvole.
Milanović je naglasio da će njegova vlada insistirati na transparentnosti i jasnoći u poslovanju, a sve javne nabavke moraće da budu objavljivane na internetu, a ministar finansija Slavko Linić naglasio da je cilj vlade da na materijalnim rashodima uštedi oko milijardu kuna (132,82 miliona evra).
Svoj doprinos smanjenju državnog aparata, najavio je i ministar rada i penzionog sistema Mirando Mrsić koji je, reagujući na tekstove o malverzacijama u Hrvatskom zavodu za penziono osiguranje, najavio reorganizaciju i pojačanu kontrolu rada Zavoda.
Ministar Mrsić je najavio i smanjenje broja zaposlenih u Zavodu sa sadašnjih oko 3.000, kao i da će iz te institucije izuzeti portfelje akcija i prebaciti ih u ministarstvo finansija.
Radi povećanja prihodne strane vlada je poslala na usvajanje u Sabor i zakon o naknadi za pružanje usluga u pokretnim elektronskim komunikacionim mrežama kojim bi od 1. februara mobilni operateri ponovno plaćali taksu od šest odsto za SMS i MMS poruke i govorne usluge.
To bi državi omogućilo godišnji prihod od 300 miliona kuna (39,85 miliona evra).
Premijer Milanović smatra da mobilni operateri uz banke imaju velike profite.
Prvi vicepremijer Radimir Čačić je, pak, kazao kako je namera da mobilni operateri se tim taksama budu podstaknuti da više ulažu u infrastrukturu koja je uglavnom nasleđena iz prošlih decenija.
Mobilni operateri negativno su reagovali na vladinu odluku preteći otpuštanjima, smanjenim ulaganjima i tužbama ustavnom sudu, ali im je rečeno da Hrvati plaćaju roming (korišćenje mobitela u inostranstvu) tri do četiri puta više nego što je to slučaj u Evropskoj uniji.
Ministar finansija Linić je, pak, poručio da banke neće biti dodatno oporezovane, ali će po Zakonu o finansijskom poslovanju morati da učestvuju u sređivanju privrednog stanja u Hrvatskoj, pa ako treba i otpisati deo potraživanja.
"Država je spremna da se odrekne dobrog dela svojih potraživanja kako bi podstakla proizvodnju i privredni rast, a isto očekuje i od najvećih poverilaca - banaka", rekao je Linić.
Ministar u međuvremenu u tajnosti radi i na predlogu budžeta za 2012. u kome bi trebalo da bude bilo dosta oštrih rezova, s obzirom na loše prognoze Hrvatske narodne banke koja je ocenila da bi državni proračun u rashodovnoj strani trebalo smanjiti za devet milijardi kuna (oko 1,2 milijarde evra).
Vlada se još nije izjasnila u pogledu sadašnje stope poreza na dodatnu vrednost (PDV) koja iznosi 23 odsto, uz nulte stope na mleko, hleb, lekova i knjige, odnosno hoće li PDV otići na 25 odsto, kao ni o taksi na imovinu kojom bi bile oporezovane kuće, stanovi i druge nekretnine koje su u vlasništvu, ali se ne koriste.
(Tanjug)
Mere se kreću od ušteda u troškovima državnog aparata do prikupljanja sredstava od onih koji i u krizi uvećavaju profite, kao što su banke i mobilni operateri.
Još pre izbora u decembru 2011, zvaničnici tada opozicione Kukuriku koalicije najavili su racionalizaciju u državnim i javnim službama, pored ostalog i smanjivanje za trećinu ukupnog broja zamenika ministara koji preuzimaju posao dosadašnjih državnih sekretara i pomoćnika ministara koji zamenjuju šefove uprava.
Iako procedura imenovanja pomoćnika ministara u nekim ministarstvima još traje, za sada se vidi da će broj zvaničnika biti u najavljenim, smanjenim gabaritima.
Na sednici prošlog četvrtka vlada je donela i pravilnike za državne službenike u ministarstvima i državnim upravama o korišćenju službenih automobila, mobilnih telefona i poslovnih kartica, redovnih avio-linija, sredstava reprezentacije i načinu odobravanja službenih putovanja.
Zvaničnici su podeljeni u grupe - u prvoj su članovi vlade, u drugoj šef kabineta vlade, sekretar i zamenici ministara, a u trećoj direktori poreske, carinske i policijske uprave, pomoćnici ministra, portparol vlade i glavni državni blagajnik.
Po novom pravilniku samo prve dve grupe imaju pravo na 24-časovno korištenje službenih automobila sa službenim vozačem, što po nekim procenama znači i do 40 službenih vozila manje, uz uštedu do 16 miliona kuna (2,12 miliona evra).
Članovi vlade imaju pravo na korišćenje službenog vozila gornje klase, a šefovi uprava i zamenici na automobil gornje srednje klase.
Treća grupa isključivo može koristiti automobile za službene potrebe.
Prva i druga grupa mogu koristiti mobilne telefone bez ograničenja, dok je treća ograničena s potrošnjom od 400 kuna (53,12 evra) mesečno, a troškovi preko toga biće odbijeni od plate.
Poslovne kartice kojima će se sprečavati nošenje velike količine gotovine, uz zvaničnike koji idu na put koji plaća država, imaće i službenici koji za to dobiju posebne dozvole.
Milanović je naglasio da će njegova vlada insistirati na transparentnosti i jasnoći u poslovanju, a sve javne nabavke moraće da budu objavljivane na internetu, a ministar finansija Slavko Linić naglasio da je cilj vlade da na materijalnim rashodima uštedi oko milijardu kuna (132,82 miliona evra).
Svoj doprinos smanjenju državnog aparata, najavio je i ministar rada i penzionog sistema Mirando Mrsić koji je, reagujući na tekstove o malverzacijama u Hrvatskom zavodu za penziono osiguranje, najavio reorganizaciju i pojačanu kontrolu rada Zavoda.
Ministar Mrsić je najavio i smanjenje broja zaposlenih u Zavodu sa sadašnjih oko 3.000, kao i da će iz te institucije izuzeti portfelje akcija i prebaciti ih u ministarstvo finansija.
Radi povećanja prihodne strane vlada je poslala na usvajanje u Sabor i zakon o naknadi za pružanje usluga u pokretnim elektronskim komunikacionim mrežama kojim bi od 1. februara mobilni operateri ponovno plaćali taksu od šest odsto za SMS i MMS poruke i govorne usluge.
To bi državi omogućilo godišnji prihod od 300 miliona kuna (39,85 miliona evra).
Premijer Milanović smatra da mobilni operateri uz banke imaju velike profite.
Prvi vicepremijer Radimir Čačić je, pak, kazao kako je namera da mobilni operateri se tim taksama budu podstaknuti da više ulažu u infrastrukturu koja je uglavnom nasleđena iz prošlih decenija.
Mobilni operateri negativno su reagovali na vladinu odluku preteći otpuštanjima, smanjenim ulaganjima i tužbama ustavnom sudu, ali im je rečeno da Hrvati plaćaju roming (korišćenje mobitela u inostranstvu) tri do četiri puta više nego što je to slučaj u Evropskoj uniji.
Ministar finansija Linić je, pak, poručio da banke neće biti dodatno oporezovane, ali će po Zakonu o finansijskom poslovanju morati da učestvuju u sređivanju privrednog stanja u Hrvatskoj, pa ako treba i otpisati deo potraživanja.
"Država je spremna da se odrekne dobrog dela svojih potraživanja kako bi podstakla proizvodnju i privredni rast, a isto očekuje i od najvećih poverilaca - banaka", rekao je Linić.
Ministar u međuvremenu u tajnosti radi i na predlogu budžeta za 2012. u kome bi trebalo da bude bilo dosta oštrih rezova, s obzirom na loše prognoze Hrvatske narodne banke koja je ocenila da bi državni proračun u rashodovnoj strani trebalo smanjiti za devet milijardi kuna (oko 1,2 milijarde evra).
Vlada se još nije izjasnila u pogledu sadašnje stope poreza na dodatnu vrednost (PDV) koja iznosi 23 odsto, uz nulte stope na mleko, hleb, lekova i knjige, odnosno hoće li PDV otići na 25 odsto, kao ni o taksi na imovinu kojom bi bile oporezovane kuće, stanovi i druge nekretnine koje su u vlasništvu, ali se ne koriste.
(Tanjug)
