Šefovi diplomatija NATO-a danas će u Čikagu razmeniti mišljenja s kolegama iz BiH, Crne Gore i Makedonije, nakon što su juče rešili pitanje Avganistana i raketnog štita.
I pored sastanaka sa predstavnicima balkanskih zemalja, na ovom susretu lidera NATO-a neće biti nikakvih odluka vezanih za prijem novih članica.
Ministri inostranih poslova te četiri zemlje će od NATO-a dobiti snažnu podršku da nastave sprovođenje reformi i uslova iz Akcionih planova za članstvo, dok će atlantski partneri potvrditi da NATO nastavlja politiku "otvorenih vrata" za nove članice, čim one ispune ispune nužne uslove.
Pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska pitanja Filip Gordon je uoči samita izjavio da "saveznici u Čikagu neće donosti odluke o proširivanju NATO-a, ali će poslati jasnu, povoljnu poruku zemljama kandidatima uz podršku njihovim težnjama".
Visoki funkcioner Stejt departmenta Filip Riker je, prema izveštaju vašingtonskog internet portala Diplonjuz, ocenio da bi "Crna Gora na samitu NATO-a mogla očekivati dobre vesti".
Riker je naglasio da je Crna Gora "nastavila valjane reforme otkako je nezavisna" i dodao da su "SAD spremne da joj budu partner u evropskim i evroatlantskim integracijama".
On je takođe pohvalio "pofesionalizam i predanost crnogorskih vojnika, kao i sveukupni doprinos te zemlje" misiji NATO-a i partnerskih zemalja u Avganistanu.
Potpredsednik Atlantskog saveta SAD Dejmon Vilson nedavno je ocenio da Crna Gora pre ulaska u NATO mora da reši pitanje dominacije "nekih država, a pre svega Rusije na svojoj teritoriji".
Za BiH i dalje ostaje važno pitanje rešavanja vojne imovine da bi počeo da se bitnije ostvaruje Akcioni plan za članstvo u NATO-u, potvrdili su izvori u Atlantskom savezu.
Političke stranke iz Republike Srpske smatraju da građani ovog entiteta na referendumu treba da se izjasne da li su za to da BiH postane članica NATO-a, navodeći da će vlasti ovog entitita svoj stav o pristupanju tom vojnom savezu temeljiti i na odnosu koji Srbija ima prema njemu.
Dalji napredak Makedonije ka članstvu u NATO-u i dalje je uslovljen dogovorom Skoplja i Grčke, članice NATO, o pitanju imena Makedonije.
Visoki funkcioner Stejt departmenta je u Spoljnopolitičkom odboru u američkom Senatu istakao da je "Makedonija ispunila ključna merila za članstvo u NATO-u i doprinela regionalnoj i globalnoj bezbednosti".
On je međutim dodao da je potrebno da se kroz pregovore u UN nađe rešenje za spor Atine i Skoplja oko imena Makedonije.
"SAD pomažu reforme u Crnoj Gori preko savetnika kojeg su uputile Ministarstvu odbrane", rekao je Gordon i naglasio da SAD "ohrabruju druge saveznike da pruže sličnu podršku u izgradnji kapaciteta" Crne Gore.
Gordon je ocenio da "nedavni sporazumi u Bosni i Hercegovini oko vojne imovine predstavljaju važan korak ka ispunjavanju uslova" za približavanje te zemlje članstvu u NATO-u.
"NATO ne sme štedeti napore da pomogne vladi Bosne u primeni tih odluka, što bi joj omogućilo da ove jeseni zaokruži prvi godišnji nacionalni program" za članstvo.
Prvi dan samita NATO u Čikagu obeležila je odluka zapadne vojne alijanse da aktivira prvu fazu anti raketnog štita u Evropi, kao i odlučnost da koalicione snage ostanu u Avganistanu i pored povlačenja francuskih vojnika do kraja ove godine.Ministri inostranih poslova te četiri zemlje će od NATO-a dobiti snažnu podršku da nastave sprovođenje reformi i uslova iz Akcionih planova za članstvo, dok će atlantski partneri potvrditi da NATO nastavlja politiku "otvorenih vrata" za nove članice, čim one ispune ispune nužne uslove.
Pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska pitanja Filip Gordon je uoči samita izjavio da "saveznici u Čikagu neće donosti odluke o proširivanju NATO-a, ali će poslati jasnu, povoljnu poruku zemljama kandidatima uz podršku njihovim težnjama".
Visoki funkcioner Stejt departmenta Filip Riker je, prema izveštaju vašingtonskog internet portala Diplonjuz, ocenio da bi "Crna Gora na samitu NATO-a mogla očekivati dobre vesti".
Riker je naglasio da je Crna Gora "nastavila valjane reforme otkako je nezavisna" i dodao da su "SAD spremne da joj budu partner u evropskim i evroatlantskim integracijama".
On je takođe pohvalio "pofesionalizam i predanost crnogorskih vojnika, kao i sveukupni doprinos te zemlje" misiji NATO-a i partnerskih zemalja u Avganistanu.
Potpredsednik Atlantskog saveta SAD Dejmon Vilson nedavno je ocenio da Crna Gora pre ulaska u NATO mora da reši pitanje dominacije "nekih država, a pre svega Rusije na svojoj teritoriji".
Za BiH i dalje ostaje važno pitanje rešavanja vojne imovine da bi počeo da se bitnije ostvaruje Akcioni plan za članstvo u NATO-u, potvrdili su izvori u Atlantskom savezu.
Političke stranke iz Republike Srpske smatraju da građani ovog entiteta na referendumu treba da se izjasne da li su za to da BiH postane članica NATO-a, navodeći da će vlasti ovog entitita svoj stav o pristupanju tom vojnom savezu temeljiti i na odnosu koji Srbija ima prema njemu.
Dalji napredak Makedonije ka članstvu u NATO-u i dalje je uslovljen dogovorom Skoplja i Grčke, članice NATO, o pitanju imena Makedonije.
Visoki funkcioner Stejt departmenta je u Spoljnopolitičkom odboru u američkom Senatu istakao da je "Makedonija ispunila ključna merila za članstvo u NATO-u i doprinela regionalnoj i globalnoj bezbednosti".
On je međutim dodao da je potrebno da se kroz pregovore u UN nađe rešenje za spor Atine i Skoplja oko imena Makedonije.
"SAD pomažu reforme u Crnoj Gori preko savetnika kojeg su uputile Ministarstvu odbrane", rekao je Gordon i naglasio da SAD "ohrabruju druge saveznike da pruže sličnu podršku u izgradnji kapaciteta" Crne Gore.
Gordon je ocenio da "nedavni sporazumi u Bosni i Hercegovini oko vojne imovine predstavljaju važan korak ka ispunjavanju uslova" za približavanje te zemlje članstvu u NATO-u.
"NATO ne sme štedeti napore da pomogne vladi Bosne u primeni tih odluka, što bi joj omogućilo da ove jeseni zaokruži prvi godišnji nacionalni program" za članstvo.
Kreće antiraketni štit u Evropi
Generalni sekretar NATO Anders fog Rasmusen izjavio je juče da će međunarodna koalicija u Avganistanu ostati neokrnjena, uprkos planovima Francuske da ranije povuče svoje vojnike.
"Neće biti nikakvog ishitrenog povlačenja", rekao je Rasmusen, dodavši da ciljevi i strategija NATO ostaju nepromenjeni.
Njegov stav je podržao i američki predsednik Barak Obama, ocenivši da su pred NATO snagama i dalje "teški dani" u Avganistanu, ali da će trupe te alijanse ostati aktivne u Avganistanu i pored odluke Francuske da do kraja godine povuče svoje vojnike.
Predsednik SAD je kazao da će sa svojim partnerima iz NATO razgovarati o viziji Avganistana posle 2014. godine, istakavši da prijateljstvo i partnerstvo sa tom zemljom mora da se nastavi i nakon toga.
Pred sam početak samita, Obama se sastao sa avganistanskim liderom Hamidom Karzaijem, koji je kazao da njegova zemlja želi okončanje sukoba i dodao da Avganistan više ne želi da bude teret svojim prijateljima iz međunarodne zajednice.
Pored pitanja Avganistana, prvog dana samita je doneta i važna odluka o aktiviranju prve faze anti-raketnog štita u Evropi, i pored protivljenja Rusije.
plan je da u Mediteranu bude američki ratni brod sa presretačima i sa rano-upozoravajućim radarskim sistemom pod komandom baze NATO u Ramštajnu (Nemačka).
Sistem anti-raketnog štita treba da bude aktiviran u četiri faze i postane potpuno operativan 2018. godine.
U Španiji će biti bazirana četiri američka broda "Aegis" u luci Rota, a Poljska i Rumunija su pristale da na njihovom tlu budu napravljene tokom narednih godina baze raketa SM-3.
U Čikagu su juče potpisani i prvi dokumenti koji čine operativnim projekat "pametne odbrane" (smart defense) čiji je cilj garancija bezbednosti zemalja saveznica.
Ovaj projekat je 3. februara odobrilo 13 država - Italija, Bugarska, Češka, Estonija, Nemačka, Latvija, Litvanija, Luksemburg, Norveška, Slovačka, Slovenija i Sjedinjene Američke Države.
Dok su trajali razgovori visokih državnika i NATO zvaničnika, došlo je i do sukoba čikaške policije sa demonstrantima koji su došli da izraze svoj protest zbog samita NATO.
Policija je upotrebom sile potisnula demonstrante od kongresnog centra gde se održava skupa, a prema navodima medija, organi reda su bili izuzetno brutalni u razbijanju demonstracija.
Istovremeno, pedesetak američkih vojnih veterana, učestvujući na protestima protiv samita NATO, bacilo je simbolično svoje vojne bedževe, iskazavši na taj način protivljenje ratovima u Iraku i Avganistanu.
(Tanjug)
