NATO je noćas zvanično proglasio operativnom prvu fazu antiraketnog štita čiji cilj je da zaštiti (zapadnu) Evropu od raketa sa Bliskog istoka, posebno iz Irana. Iščekuje se da li će Mioskva odgovoriti okretanjem svojih raketa, ali na zapad.
Projekat za koji su se zalagali Amerikanci a kome se žustro protive Rusi, postao je operativan i sada se očekuje reakcije s druge strane nekadašnje "gvozdene zavese".
"Ta odbrana od projektila je od suštinskog značaja. Mi smo pred stvarnim pretnjama", rekao je generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen u Čikagu, gde se juče i danas održava samit Alijanse.
Šefovi država ili vlada 28 zemalja članica su zvanično proglasili da je prva faza razvoja (prelazni kapacitet) gotova. Još tri faze su predviđene do 2020.
"Ovo je prvi korak ka našem dugoročnom cilju da obezbedimo potpunu zaštitu za celokupno stanovništvo, teritorije i snage" evropskih zemalja, rekao je Rasmusen.
Za NATO glavna pretnja ne dolazi iz Rusije, kao za vreme Hladnog rata, nego iz zemalja Bliskog istoka koje su se opremile raketama sposobnim da pogode Evropu. U to se ubraja oko 30 zemalja, ali Iran je jasno identifikovan kao potencijalna opasnost pošto je proizveo balističke rakete dometa od 2.00 do 2.500 kilometara koje mogu da pogode jugoistok Evrope.
Štit će činiti vrlo moćni radar instaliran u turskoj Anadoliji, rakete SM-3 raspoređene na fregatama tipa "Aegis" u Sredozemlju, uz presretače postavljene u Poljskoj i Rumuniji. Komanda će biti u bazi Ramštajn u Nemačkoj.
Taj projekat, koji su od početka predvodile SAD, postao je tokom godina jabuka razdora između NATO-a i Rusije, i uticao je na to da se ohladi njihovo približavanje posle pada Berlinskog zida.
Moskva smatra da štit predstavlja pretnju za njenu bezbednost i traži da bude uključena u taj sistem ili da dobije garancije da taj sistem nema za cilj njene kapacitete za odvraćanje. Alijansa, međutim, to kategorički odbija, i želi da zadrži sposobnost strateškog manevrisanja.
Ruski ministar odbrane Anatolij Serđukov je početkom maja upozorio da su pregovori dve strane "takoreći u ćorsokaku" što se i videlo i po tome da na samitu u Čikagu nema visokih ruskih zvaničnika.
Rusija preti da aktivira sisteme za antiraketnu odbranu i da rasporedi svoje rakete tipa "iskander" u Kalinjingradu, ruskoj enklavi na vratima EU na Baltiku, ako ne dobije ustupke od Alijanse. "Ta odbrana od projektila je od suštinskog značaja. Mi smo pred stvarnim pretnjama", rekao je generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen u Čikagu, gde se juče i danas održava samit Alijanse.
Šefovi država ili vlada 28 zemalja članica su zvanično proglasili da je prva faza razvoja (prelazni kapacitet) gotova. Još tri faze su predviđene do 2020.
"Ovo je prvi korak ka našem dugoročnom cilju da obezbedimo potpunu zaštitu za celokupno stanovništvo, teritorije i snage" evropskih zemalja, rekao je Rasmusen.
Za NATO glavna pretnja ne dolazi iz Rusije, kao za vreme Hladnog rata, nego iz zemalja Bliskog istoka koje su se opremile raketama sposobnim da pogode Evropu. U to se ubraja oko 30 zemalja, ali Iran je jasno identifikovan kao potencijalna opasnost pošto je proizveo balističke rakete dometa od 2.00 do 2.500 kilometara koje mogu da pogode jugoistok Evrope.
Štit će činiti vrlo moćni radar instaliran u turskoj Anadoliji, rakete SM-3 raspoređene na fregatama tipa "Aegis" u Sredozemlju, uz presretače postavljene u Poljskoj i Rumuniji. Komanda će biti u bazi Ramštajn u Nemačkoj.
Taj projekat, koji su od početka predvodile SAD, postao je tokom godina jabuka razdora između NATO-a i Rusije, i uticao je na to da se ohladi njihovo približavanje posle pada Berlinskog zida.
Moskva smatra da štit predstavlja pretnju za njenu bezbednost i traži da bude uključena u taj sistem ili da dobije garancije da taj sistem nema za cilj njene kapacitete za odvraćanje. Alijansa, međutim, to kategorički odbija, i želi da zadrži sposobnost strateškog manevrisanja.
Ruski ministar odbrane Anatolij Serđukov je početkom maja upozorio da su pregovori dve strane "takoreći u ćorsokaku" što se i videlo i po tome da na samitu u Čikagu nema visokih ruskih zvaničnika.
Govoreći o Rusiji. generalni sekretar NATO-a rekao je da će Alijansa nastaviti dijalog s Rusijom i izrazio nadu da će u "određenoj fazi Rusija shvatiti zajednički interes da se sarađuje o antiraketnoj odbrani".
Novi francuski predsednik Fransoa Oland rekao je juče da Rusija i druge zemlje ne treba da se osećaju ugrožnim planiranim sistemom odbrane NATO-a.
U govoru na samitu u Čikagu, Oland je izneo svoj "pragmatizam" o tom pitanju ali je dodao da "treba preduzeti sve mere predostrožnosti, da treba poštovati sve uslove".
On je naveo neke uslove za francusku podršku antiraketnom štitu, uključujući troškove, pravila angažovanja, industrijsku podršku evropskim izvođačima i kompatibilnost s francuskim nuklearnim sistemom odvraćanja.
Oland je ovo izjavio na konferenciji za štampu pošto je na samitu objavio svoju odluku da povuče skoro svih 3.400 francuskih vojnika iz Avganistana do kraja 2012. godine, što se kosi sa planom NATO-a koji je predvideo zajedničko povlačenje do kraja 2014.
Olandov plan povlačenja iz Avganistana je tema neslaganja na samitu. Nemačka vlada je oštro kritikovala francuske planove a kancelarka Angela Merkel podržala je prethodno dogovoren princip "ulazimo zajedno, izlazimo zajedno".
(Beta)
