Njemu se u obnovljenom postupku sudilo za ratni zločin protiv civila na području Petrinje.

Portparol suda Krešimir Devčić izjavio je agenciji Beta da je obnovljeni postupak obustavljen pošto je Županijsko tužilaštvo u Sisku danas odustalo od krivičnog gonjenja Mikelića, koji je u prvom postupku 1993. u odsustvu osuđen na 20 godina zatvora.

U dopisu sisačkog tužilaštva, koje su preneli hrvatski mediji, sudu u Zagrebu piše da je posle sprovedene istrage zaključeno da nema dokaza da je Mikelić povezan s delima koja mu se stavljaju na teret.

Mikelićev advokat Silvije Degen rekao je agenciji Beta da je ceo postupak protiv Mikelića bio "sramota i od tužioca i od sudija koji su ga proglasili krivim".

On je dodao da nijedan od svedoka nije teretio Mikelića, a o apsurdnosti slučaja, rekao je, svedoči i to što se Mikelićev tadašnji advokat po službenoj dužnosti nije ni žalio na presudu kojom je bivši premijer tzv. SAO Krajine osuđen na 20 godina zatvora.

Degen je podsetio i da je za zločine koji su se Mikeliću stavljali na teret u međuvremenu osuđen tadašnji komandant petrinjskog garnizona JNA Slobodan Tarbuk.

Sud u Sisku, koji je 1993. u odsustvu osudio Mikelića na tada najvišu zatvorsku kaznu od 20 godina zatvora, nedavno je odobrio zahtev njegovog advokata Silvija Degena za obnovu postupka. Slučaj je prebačen na Županijski sud u Zagreb koji je jedan od četiri specijalizovanih sudova za ratne zločine.

Mikelić zbog bolesti nije dolazio na sud u Zagrebu.

Predratni direktor petrinjskog "Gavrilovića" i jedan od najmoćnijih ljudi u tom kraju, bio je optužen da je pripremao i koordinirao akcije oružane pobune protiv hrvatske vlasti, kao i da je naređivao napade na Petrinju i ostala mesta na Baniji.

Osim Mikelića zbog tih zločina osuđeno je još osam osoba, ali su u međuvremenu amnestirane.

Mikelić je 2004. tražio od hrvatskog Ministarstva pravosuđa ponovno razmatranje slučaja tvrdeći da je žrtva montiranog političkog progona, te da je u inkrimisanom vremenu bio u bolnici.

Mikelić je u aprilu 1994. postao premijer samozvane SAO Krajine, a, iako pravosnažno osuđen, od tada je učestvovao u pregovorima pobunjenih Srba s hrvatskim funkcionerima koji su održavani i u Zagrebu. Nakon sloma Krajine pobegao je u Beograd, gde je nakon nekog vremena osnovao Mesnu industrije Galames.

Bio je i potpredsednik fudbalskog kluba Partizan, a 2003. je bio uhapšen u okviru istrage o ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića.

(Beta)