Raspravno veće Tribunala u Hagu je danas odobrilo bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću 300 radnih sati za izvođenje dokaza odbrane od optužbi za genocid i druge zločine nad nesrbima tokom rata u BiH, 1992-95.
Početak odbrane Karadžića koji se brani sam, zakazan je za 16. oktobar.
Tužilaštvo je za izvođenje dokaza protiv Karadžića koje je započelo aprila 2010, a završilo se krajem maja ove godine, utrošilo približno 300 radnih sati.
Karadžić je krajem avgusta zatražio od sudija da mu za odbranu daju isto vreme kao i tužilaštvu, ali i dodatnih 300 sati za osporavanje sudski utvrđenih činjenica iz raniji procesa koje su uvedene u dokaze protiv njega.
Raspravo veće predsedavajućeg O Gon Kwona (O-gon Kwon) danas je, međutim, odbilo drugi deo Karadžićevog zahteva.
U ranijem podnesku, Karadžić je naznačio da namerava da pred sudije izvede 600 svedoka odbrane, ali su mu sudije preporučile da taj broj znatno umanji, ocenivši da mnoga od predloženih svedočenja nisu bitna za predmet, te da se ponavljaju.
Sudije, međutim, još nisu odredile broj svedoka odbrane koje će saslušati.
Karadžić nije isključio mogućnost da na kraju dokaznog postupka i sam svedoči u svoju odbranu ukoliko tako bude odlučio.
Kako je najavio, Karadžić će svedoke izvoditi po istom, hronološkom redosledu iz optužnice po kojem je to učinilo tužilaštvo.
Iskazima svedoka, Karadžić će se prvo braniti od optužbe za zločine u Sarajevu, a potom od navoda optužnice o progonu nesrba iz opština širom BiH; uzimanju međunarodnih talaca i genocidu u Srebrenici.
Na kraju odbrane, Karadžić namerava da izvede svedoke koji bi trebalo da negiraju iskaze svedoka-"insajdera" iz VRS.
Tokom svog dokaznog postupka, tužioci su pred sudije izveli ukupno 195 svedoka, dok su još toliko svedočanstava u spis uveli u pisanom obliku.
Krajem juna pretresno veće Tribunala je odbilo Karadžićev zahtev da bude oslobođen posle dokaznog postupka optužbe, zasnovan na tvrdnji da njegova krivica nije dokazana.
Sudije su utvrdile da je u prvom delu suđenja izvedeno dovoljno dokaza protiv Karadžića po 10 tačaka optužnice, uključujući i za genocid u Srebrenici.
Raspravno veće je, međutim, Karadžića oslobodile krivice po tački optužnice koja mu je na teret stavljala genocid nad Muslimanima i Hrvatima u BiH, van Srebrenice, ocenivši da tužioci nisu dokazali nameru rukovodstva RS da potpuno ili delimično uništi nesrpsko stanovništvo u sedam bosanski opština. Tužilaštvo se žalilo na tu odluku.
Karadžić je optužen za genocid nad više od 7.000 Muslimana u Srebrenici; za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i za uzimanje pripadnikja mirovnih snaga UN za taoce 1992-95. godine.
Prvu optužnicu protiv Karadžića, Tribunal je podneo krajem jula 1995., ali je on ostao na slobodi do 21. jula 2008. kada su ga u Beogradu uhapsile vlasti Srbije i zatim izručile u Hag. Suđenje je počelo krajem oktobra 2009, ali je tužilaštvo prvog svedoka pred sudije izvelo tek sredinom aprila 2010.
(Beta, foto:Guliver/Getty)
Tužilaštvo je za izvođenje dokaza protiv Karadžića koje je započelo aprila 2010, a završilo se krajem maja ove godine, utrošilo približno 300 radnih sati.
Karadžić je krajem avgusta zatražio od sudija da mu za odbranu daju isto vreme kao i tužilaštvu, ali i dodatnih 300 sati za osporavanje sudski utvrđenih činjenica iz raniji procesa koje su uvedene u dokaze protiv njega.
Raspravo veće predsedavajućeg O Gon Kwona (O-gon Kwon) danas je, međutim, odbilo drugi deo Karadžićevog zahteva.
U ranijem podnesku, Karadžić je naznačio da namerava da pred sudije izvede 600 svedoka odbrane, ali su mu sudije preporučile da taj broj znatno umanji, ocenivši da mnoga od predloženih svedočenja nisu bitna za predmet, te da se ponavljaju.
Sudije, međutim, još nisu odredile broj svedoka odbrane koje će saslušati.
Karadžić nije isključio mogućnost da na kraju dokaznog postupka i sam svedoči u svoju odbranu ukoliko tako bude odlučio.
Kako je najavio, Karadžić će svedoke izvoditi po istom, hronološkom redosledu iz optužnice po kojem je to učinilo tužilaštvo.
Iskazima svedoka, Karadžić će se prvo braniti od optužbe za zločine u Sarajevu, a potom od navoda optužnice o progonu nesrba iz opština širom BiH; uzimanju međunarodnih talaca i genocidu u Srebrenici.
Na kraju odbrane, Karadžić namerava da izvede svedoke koji bi trebalo da negiraju iskaze svedoka-"insajdera" iz VRS.
Tokom svog dokaznog postupka, tužioci su pred sudije izveli ukupno 195 svedoka, dok su još toliko svedočanstava u spis uveli u pisanom obliku.
Krajem juna pretresno veće Tribunala je odbilo Karadžićev zahtev da bude oslobođen posle dokaznog postupka optužbe, zasnovan na tvrdnji da njegova krivica nije dokazana.
Sudije su utvrdile da je u prvom delu suđenja izvedeno dovoljno dokaza protiv Karadžića po 10 tačaka optužnice, uključujući i za genocid u Srebrenici.
Raspravno veće je, međutim, Karadžića oslobodile krivice po tački optužnice koja mu je na teret stavljala genocid nad Muslimanima i Hrvatima u BiH, van Srebrenice, ocenivši da tužioci nisu dokazali nameru rukovodstva RS da potpuno ili delimično uništi nesrpsko stanovništvo u sedam bosanski opština. Tužilaštvo se žalilo na tu odluku.
Karadžić je optužen za genocid nad više od 7.000 Muslimana u Srebrenici; za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i za uzimanje pripadnikja mirovnih snaga UN za taoce 1992-95. godine.
Prvu optužnicu protiv Karadžića, Tribunal je podneo krajem jula 1995., ali je on ostao na slobodi do 21. jula 2008. kada su ga u Beogradu uhapsile vlasti Srbije i zatim izručile u Hag. Suđenje je počelo krajem oktobra 2009, ali je tužilaštvo prvog svedoka pred sudije izvelo tek sredinom aprila 2010.
(Beta, foto:Guliver/Getty)
