Zemlje Zapadnog Balkana su uz čestitke za dobijanje Nobelove nagrade za mir izrazile želju da brzo budu integrisane u "političke" granice te Evrope mira, prenosi AFP.

Hrvatska koja će postati članica Evropske unije u julu 2013, izrazila je ponos zbog priznanja datog EU.

"Evropska unija je svakako jedna od najboljih političkih ideja u istoriji. Na prostoru na kome su harali ratovi vekovima, Evropa je uspela da očuva najduži mir do sada", rekla je hrvatska ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić.

Nebojša Kaluđerović, šef diplomatije Crne Gore, koja je u junu počela pregovore o pridruživanju Uniji, rekao je da je "ideja o ujedinjenju evropskih zemalja u svim njihovim razlikama najbolji dokaz da EU zaslužuje tu nagradu".

Srbija kojoj datum početka pregovora zavisi od poboljšanja odnosa s Kosovom, a čije jednostrano proglašenje nezavisnosti 2008. odbija da prizna, takođe je čestitala EU i poželela održanje političkeog jedinstva unutar Evrope.

"Videćemo tokom narednih godina da li će EU biti u stanju da se održi. Nadam se da će opstati do našeg učlanjenja", rekao je premijer Srbije Ivica Dačić.

Priština je čestitala Briselu što je "doveo do mira na Balkanu".

"Dodela Nobelove nagrade za mir evropskoj uniji čini nas ponosnim i motiviše nas da nastavimo reforme da bi Kosovo postalo članica Unije", rekao je kosovski ministar inostranih poslova Enver Hodžaj.

Bakir Izetbegović, predsedavajući Predsedništva BiH, koja je u začelju zemalja aspiranata za članstvo u EU, izrazio je nadu da će Evropa uspeti da "prevaziđe sadašnje ekonomske probleme dok istovremeno nastavlja sprovođenje proširenja" .

U Makedoniji, predsednik Gjorgi Ivanov takođe je pozvao Uniju da proširi svoje granice na sve zemlje Balkana. Makedonija čeka godinama da dobije datum početka pregovora zbog spora oko svog imena sa susednom Grčkom.

"Proces proširenja na Zapadni Balkan je poslednja faza koja će ojačati mir u Evropi", rekao je Ivanov agenciji Frans pres.

Edmond Panariti, ministar spoljnih poslova Albanija, koja kasni u dobijanju statusa kandidata za članstvo u Uniji zbog unutarpolitičkih svađa zbog kojih kasne reforme, takođe je izrazio želju da će ova nagrada "ohrabriti" EU da nastavi proširenje.

I dok je odluka o dodeli Nobelove nagrade za mir Evropskoj uniji, glasno pozdravljena i među balkanskim i među evropskim zvaničnicima, među evroskepticima dočekana je s prezirom i podsmevanjem.

Posle današnje odluke u Oslu usledilo je mnoštvo prezrivih komentara poznatih evroskeptika koji su odluku povezali i s neočekivnim dodeljivanjem nagrade predsedniku SAD Baraku Obami posle manje od godinu dana u Beloj kući 2009. ili bivšem potpredsedniku SAD Alu Goru 2007. za borbu protiv klimatskih promena.

"Prvo Al Gor, potom Obama, a sada ovo. Parodije je u izobilju", napisao je na Tviteru Danijel Hanan, evroskeptični poslanik Evropskog parlamenta iz britanske Konzervativne partije.

Lider britanske Independističke partije Najdžel Faradž, koji se zalaže za izlazak Velike Britanije iz EU, za današnju odluku je rekao da predstavlja "apsolutnu sramotu".

"Zar im nisu otvorene oči", upitao je Faradž navodeći da se EU sučava sa "sve većim nasiljem i podelama".

Na odluku je reagovao lider holandske desničarske Partije slobode Gert Vilder: "Nobelova nagrada za EU. U vreme kada Brisel i cela Evropa tonu u bedu? Šta je sledeće?"

U Španiji i Grčkoj, na koje je evropska duznička kriza posebno snažno uticala i izazvala veliku nezaposlenost, odluka je dočekana s nevericom.

U Velikoj Britaniji i viši zvaničnici odluku iz Osla nisu primili sa oduševljenjem. Konzervativni poslanik i bivši šef diplomatije Malkolm Rifkind ocenio je da je dodel nagrade EU pomalo ekscentrična.

"Ako su želeli da daju nagradu za očuvanje mira u Evropi, trebalo je da je podele između NATO-a i EU. Sve do kraja hladnog rata, NATO je više nego bilo ko drugi čuvao mir", rekao je Rifkind.

(MONDO/agencije; foto Beta/AP)