Nivoi duga su takođe u pojedinim zemljama previsoki, ukazala je koordinator Svetske banke za zapadni Balkan Džejn Armitidž.

"Rekla bih da je dug u Crnoj Gori, Srbiji i Albaniji na veoma opasnom nivou, naročito u Albaniji od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), mada se ubrzano povećava u Srbiji i Crnoj Gori", rekla je ona u intervjuu za agenciju Rojters.

Prognoza Svetske banke za Srbiju, najveću ekonomiju u tom regionu, je najpesimističnija jer ta zemlja ima teškoće u stimulisanju rasta u vreme kada nastoji da skreše svoj narastajući budžetski deficit.

"Dugotrajna neizvesnost u evrozoni znači da se suočavamo sa ponovnom recesijom", rekla je Armitidž i dodala da banka u ovom trenutku procenjuje "da je zapadni Balkan u recesiji".

Albanija i bivše jugoslovenske republike suočene su s padom izvoza i presušenjem direktnih stranih investicija usled dužničke krize u zoni evra koja je glavni izvor trgovine i investicija za region Balkana.

Novčane doznake građana koji rade u inostranstvu su takođe u padu, dok su oštra zima i dugotrajan letnji period suše pogodili poljoprivredni sektor i proizvodnju električne struje u regionu, ukazala je Armitidž.

Jedino će Kosovo verovatno nastaviti s rastom zahvaljujući niskom nivou integracije sa evropskim tržištem, malom dugu i obilnim investicijama u infrastrukturu, rekla je ona.

"Iduće godine će doći do veoma usporenog rasta u tom regionu. Deficiti su svuda u porastu tako da te zemlje očekuju zaista teška vremena", upozorila je Armitidž.

"One moraju da nastave put fiskalne konsolidacije i da počnu da snižavaju nivoe duga, ali je istovremeno njihov rast veoma nizak i potrebna su ivestiranja u infrastrukturu", ukazala je ona.

Centralna banka Srbije je prošlog meseca saopštila da će nacionalni ekonomski proizvod ove godine verovatno opasti 1,5 odsto. Nezaposlenost u Srbiji je na veoma visokom nivou od 25 odsto.

Socijalistička vlada Srbije je postavila cilj rasta u idućoj godini od dva odsto i takođe obećala da će skresati budžetski deficit sa projektovanih 6,2 odsto BDP u 2012, na 3,6 odsto u 2013.

Srbiji je neophodno da smanji deficit kako bi osigurala novi kreditni sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) čija će misija stići u Beograd 13. novembra.

Armitidž je naglasila da Srbija mora da postigne sporazum sa MMF-om pre nego što Svetska banka da zeleno svetlo za zajam od 400 miliona dolara za podršku budžetu.

Bosna i Hercegovina, pak, mora da sprovede dugo odlagane strukturne reforme pre nego što joj Svetska banka pusti zajam od 200 miliona dolara, ukazala je koordinatorka te banke za zapadni Balkan.

(Tanjug)