Hrvatski teolog Adalbert Rebić smatra da je za smanjenje katolika i porast broja agnostika i ateista prema prošlogodišnjem popisu stanovništva, zaslužan politički vrh.
"Nakon javnog izjašnjavanja predsednika Ive Josipovića da je agnostik, mnogi su ljudi napustili deklarativno katoličanstvo, koje im je služilo isključivo kao neka vrsta društvene i političke mimikrije, tj. svesno kupovanje društvene i političke podobnosti", rekao je Rebić i dodao da je tu reč i o pomodarstvu.
"U poslednjih deset godina pojavljuju se predsednici države od kojih je jedan ateist ("Bog ne postoji", Stjepan Mesić), a drugi agnostik ("Nemože se znati da li Bog postoji ili ne", Ivo Josipović). I danas državu vode agnostici, koji su zapravo kulturalno kršćani. Predsednik države tu se vrlo kulturno i pošteno izjašnjava, a premijer malo manje. Ali, među ljudima se proširila neka 'mantra' da je biti agnostik nešto moderno i bolje pa tu treba tražiti razloge", naveo je Rebić, a preneli hrvatski mediji.
On smatra da bi to za Crku trebalo da bude znak upozorenja da ne radi dovoljno, odnosno da nije misionarska nego birokratska i da se uspavala iza svojih zidina, što može biti pogubno u budućnosti.
Katolička crkva se smatra najvećim gubitnikom prošlogodišnjeg popisa, jer je u poslednjih 10 godina izgubila čak 204.408 vernika. Reč je o broju vernika koji je identičan kao i broj stanovnika grada Splita.
Istovremeno, broj ljudi koji su se deklarisali kao agnostici, skeptici i ateisti porastao je u poslednjoj deceniji za 100.000.
Veliki porast beleže, na primer, muslimani, kojih je u Hrvatskoj zbrinuto oko 200.000 i mnogi se od njih nisu posle rata vratili u BiH, već su u Hrvatskoj našli
posao i nastanili se.
"Čim jedan deo građana raste, logično je da se drugi (u statistici) smanjuje", rekao je Rebić.
Prema podacima popisa, u Hrvatskoj živi 86,28 odsto katolika što je, u odnosu na broj stanovnika, 1,69 odsto manje nego 2001. godine.
(Tanjug, foto: Beta/Hina)
"U poslednjih deset godina pojavljuju se predsednici države od kojih je jedan ateist ("Bog ne postoji", Stjepan Mesić), a drugi agnostik ("Nemože se znati da li Bog postoji ili ne", Ivo Josipović). I danas državu vode agnostici, koji su zapravo kulturalno kršćani. Predsednik države tu se vrlo kulturno i pošteno izjašnjava, a premijer malo manje. Ali, među ljudima se proširila neka 'mantra' da je biti agnostik nešto moderno i bolje pa tu treba tražiti razloge", naveo je Rebić, a preneli hrvatski mediji.
On smatra da bi to za Crku trebalo da bude znak upozorenja da ne radi dovoljno, odnosno da nije misionarska nego birokratska i da se uspavala iza svojih zidina, što može biti pogubno u budućnosti.
Katolička crkva se smatra najvećim gubitnikom prošlogodišnjeg popisa, jer je u poslednjih 10 godina izgubila čak 204.408 vernika. Reč je o broju vernika koji je identičan kao i broj stanovnika grada Splita.
Istovremeno, broj ljudi koji su se deklarisali kao agnostici, skeptici i ateisti porastao je u poslednjoj deceniji za 100.000.
Veliki porast beleže, na primer, muslimani, kojih je u Hrvatskoj zbrinuto oko 200.000 i mnogi se od njih nisu posle rata vratili u BiH, već su u Hrvatskoj našli
posao i nastanili se.
"Čim jedan deo građana raste, logično je da se drugi (u statistici) smanjuje", rekao je Rebić.
Prema podacima popisa, u Hrvatskoj živi 86,28 odsto katolika što je, u odnosu na broj stanovnika, 1,69 odsto manje nego 2001. godine.
(Tanjug, foto: Beta/Hina)
