Ministri spoljnih poslova Hrvatske i Slovenije posle šestočasovnih pregovora u Otočcu na Krki pronašli su rešenje za slučaj Ljubljanske banke.
Detalji sporazuma koji bi trebalo da zadovolji hrvatske štediše u nekadašnjoj Ljubljanskoj banci a koji je postao uslov slovenačke dozvole ulasku Hrvatske u EU, biće saopšteni kada ministri Vesna Pusić i Karl Erjavec o tome obavaste svoje vlade.
Sastanku su prisustvovali finansijski stručnjaci dveju zemalja Zdravko Rogić i France Arhar, prenela je Hrvatska radiotelevizija.
Uoči sastanka Pusić je ocenila da postoji obostrano dobra volja da se taj problem reši.
Erjavec je izrazio mišljenje da će biti neophodan još jedan sastanak, posle čega će se stvoriti uslovi za ratifikaciju hrvatskoga pristupnog ugovora na sednici slovenačkog parlamenta početkom marta.
Da je rešenje na pomolu, uoči sastanka je nagovestio i predsednik Slovenije Borut Pahor, koji je u razgovoru sa stranim diplomatama na Brdu kod Kranja rekao da je uveren da će parlament dvotrećinskom većinom ratifikovati hrvatski pristupni ugovor.
Rešavanje problema tzv. prenesene štednje bivše Ljubljanske banke, koje već dve decenije opterećuje odnose zvaničnog Zagreba i Ljubljane, Slovenija postavlja kao uslov za ratifikaciju hrvatskog pristupnog ugovora u slovenačkom parlamentu.
Slovenija je jedina država članica EU koja još nije počela proces ratifikacije hrvatskog pristupnog ugovora.
Situaciju dodatno otežava politička kriza u Sloveniji, jer bi u slučaju skorog raspuštanja slovenačkog parlamenta Hrvatska gotovo sigurno ostala bez ratifikacije, a samim tim bez očekivanog ulaska 1. jula u EU.
Sednica slovenačkog parlamenta najavljena je za početak marta, pa bi se, u slučaju dogovora, tada na dnevnom redu mogla naći i Hrvatska.
Zvanična Ljubljana i Zagreb različito gledaju na rešavanje problema vraćanja novca štedišama Ljubljanske banke.
U sporu se radi o štednji koju su hrvatske štediše Ljubljanske banke prenele na hrvatske banke, a koju je posle finansirala Hrvatska kao jedina država bivše Jugoslavije koja je to učinila.
Od 430.000 hrvatskih štediša, njih 300.000 prihvatilo je ponudu Hrvatske i preneli su štednju na hrvatske banke što im je Hrvatska posle isplatila, dok njih 130.000 to nisu učinili, već vode "individualne" sporove.
Prema hrvatskim izvorima, Hrvatska na ime "prenesene" štednje od Slovenije potražuje 270 miliona evra, bez kamata, a dala je punomoć zagrebačkoj i Privrednoj banci za tužbu protiv Ljubljanske banke.
Slovenija je do sada tražila da to pitanje bude rešavano u okviru sukcesije bivše SFRJ, a ratifikaciju uslovljava povlačenjem ovlašćenja domaćim bankama za tužbe u Hrvatskoj protiv Ljubljanske banke.
Uoči sastanka slovenački ambasador u Hrvatskoj Vojko Volk izjavio je da je potraživanje Ljubljanske banke od hrvatskih preduzeća četiri do pet puta veće od onog što Hrvatska traži na ime prenesene štednje.
(MONDO/agencije, foto: Beta/Hina)
Sastanku su prisustvovali finansijski stručnjaci dveju zemalja Zdravko Rogić i France Arhar, prenela je Hrvatska radiotelevizija.
Uoči sastanka Pusić je ocenila da postoji obostrano dobra volja da se taj problem reši.
Erjavec je izrazio mišljenje da će biti neophodan još jedan sastanak, posle čega će se stvoriti uslovi za ratifikaciju hrvatskoga pristupnog ugovora na sednici slovenačkog parlamenta početkom marta.
Da je rešenje na pomolu, uoči sastanka je nagovestio i predsednik Slovenije Borut Pahor, koji je u razgovoru sa stranim diplomatama na Brdu kod Kranja rekao da je uveren da će parlament dvotrećinskom većinom ratifikovati hrvatski pristupni ugovor.
Rešavanje problema tzv. prenesene štednje bivše Ljubljanske banke, koje već dve decenije opterećuje odnose zvaničnog Zagreba i Ljubljane, Slovenija postavlja kao uslov za ratifikaciju hrvatskog pristupnog ugovora u slovenačkom parlamentu.
Slovenija je jedina država članica EU koja još nije počela proces ratifikacije hrvatskog pristupnog ugovora.
Situaciju dodatno otežava politička kriza u Sloveniji, jer bi u slučaju skorog raspuštanja slovenačkog parlamenta Hrvatska gotovo sigurno ostala bez ratifikacije, a samim tim bez očekivanog ulaska 1. jula u EU.
Sednica slovenačkog parlamenta najavljena je za početak marta, pa bi se, u slučaju dogovora, tada na dnevnom redu mogla naći i Hrvatska.
Zvanična Ljubljana i Zagreb različito gledaju na rešavanje problema vraćanja novca štedišama Ljubljanske banke.
U sporu se radi o štednji koju su hrvatske štediše Ljubljanske banke prenele na hrvatske banke, a koju je posle finansirala Hrvatska kao jedina država bivše Jugoslavije koja je to učinila.
Od 430.000 hrvatskih štediša, njih 300.000 prihvatilo je ponudu Hrvatske i preneli su štednju na hrvatske banke što im je Hrvatska posle isplatila, dok njih 130.000 to nisu učinili, već vode "individualne" sporove.
Prema hrvatskim izvorima, Hrvatska na ime "prenesene" štednje od Slovenije potražuje 270 miliona evra, bez kamata, a dala je punomoć zagrebačkoj i Privrednoj banci za tužbu protiv Ljubljanske banke.
Slovenija je do sada tražila da to pitanje bude rešavano u okviru sukcesije bivše SFRJ, a ratifikaciju uslovljava povlačenjem ovlašćenja domaćim bankama za tužbe u Hrvatskoj protiv Ljubljanske banke.
Uoči sastanka slovenački ambasador u Hrvatskoj Vojko Volk izjavio je da je potraživanje Ljubljanske banke od hrvatskih preduzeća četiri do pet puta veće od onog što Hrvatska traži na ime prenesene štednje.
(MONDO/agencije, foto: Beta/Hina)
