Procena je da Orićevo svedočenje ne bi bilo relevantno, jer su sudije informacije dobile iz drugih izvora.
Haški tribunal odbio je zahtev bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, optužen za genocid u Srebrenici, da nekadašnjeg komandanta Armije BiH u tom gradu Nasera Orića obaveže da svedoči na suđenju Karadžiću.
U danas objavljenoj odluci, raspravno veće predsedavajćeg Ogon Kvona naznačilo je da Orićevo svedočenje, iako relevantno, ne bi bilo od velike materijalne pomoći budući da su sudije iz drugih izvora već dobile dovoljno informacija o temama o kojima je Karadžić želeo da ispituje Orića.
U obrazloženju odluke, veće je naglasilo i da Orić nije bio u Srebrenici u vreme ofanzive VRS na enklavu u julu 1995.
Orićevo svedočenje, po Karadžićevom zahtevu, značajno je za odbranu zbog centralne uloge koju je kao komandant 28. divizije ABiH igrao u vojnim aktivnostima u Srebrenici, 1992-95.
U zahtevu da Tribunal posebnim nalogom (subpoena) obaveže Orića da svedoči, Karadžić, koji se brani sam, precizirao je Orić može posvedočiti da "ABiH nikada nije demilitarizovala Srebrenicu, kao što je zahtevao sporazum sa UN i da su, pošto je Srebrenica postala 'zaštićena zona' UN, njegove jedinice posedovale i dopremale teško i pešadijsko oružje, skrivajući ga od Unprofora".
Odbrana je Orića nameravala da ispituje i o "velikoj količini" oružja i municije prokrijumčarene u Srebrenicu početkom 1995. helikopterom iz okoline Žepe.
Napadi iz Srebrenice na srpska sela 1992-95, uključujući i one neposredno pre ofanzive Vojske Republike Srpske na grad u julu 1995, takođe su, po odbrani, moguća tema Orićevog svedočenja. "Mnogi
civili su brutalno ubijeni u tim napadima".
Karadžić je želeo da Orić potvrdi i da je veliki deo humanitarne pomoći dostavljene za civile u Srebrenici uzimao za svoju vojsku.
Haški tribunal je 2008. oslobodio Orića krivice za zločina nad Srbima u Srebrenici i okolini, usvojivši njegovu žalbu na prvostepenu presudu kojom je bio osuđen na dve godine zatvora.
U nastavku suđenja svedok odbrane Slavko Kralj izjavio je danas da, suprotno tvrdnjama tužilaca, Vojska Republike Srpske 1995. nije zaustavljala konvoje sa humanitarnom pomoći civilima u Srebrenici.
Tadašnji predsednik RS, Karadžić (67) optužen je za genocid nad oko 7.000 srebreničkih Muslimana u danima nakon što je VRS, 11. jula 1995, zauzela tu zonu pod zaštitom UN.
Vlasti i vojska RS, na čelu s Karadžićem, po optužnici su smišljeno koristili uskraćivanje humanitarne pomoći stanovništvu Srebrenice i drugih enklava u istočnoj Bosni, kao i Sarajeva, kao sredstvo za ostvarivanje političkih i vojnih ciljeva na štetu bosanskih Muslimana.
(Beta)
U danas objavljenoj odluci, raspravno veće predsedavajćeg Ogon Kvona naznačilo je da Orićevo svedočenje, iako relevantno, ne bi bilo od velike materijalne pomoći budući da su sudije iz drugih izvora već dobile dovoljno informacija o temama o kojima je Karadžić želeo da ispituje Orića.
U obrazloženju odluke, veće je naglasilo i da Orić nije bio u Srebrenici u vreme ofanzive VRS na enklavu u julu 1995.
Orićevo svedočenje, po Karadžićevom zahtevu, značajno je za odbranu zbog centralne uloge koju je kao komandant 28. divizije ABiH igrao u vojnim aktivnostima u Srebrenici, 1992-95.
U zahtevu da Tribunal posebnim nalogom (subpoena) obaveže Orića da svedoči, Karadžić, koji se brani sam, precizirao je Orić može posvedočiti da "ABiH nikada nije demilitarizovala Srebrenicu, kao što je zahtevao sporazum sa UN i da su, pošto je Srebrenica postala 'zaštićena zona' UN, njegove jedinice posedovale i dopremale teško i pešadijsko oružje, skrivajući ga od Unprofora".
Odbrana je Orića nameravala da ispituje i o "velikoj količini" oružja i municije prokrijumčarene u Srebrenicu početkom 1995. helikopterom iz okoline Žepe.
Napadi iz Srebrenice na srpska sela 1992-95, uključujući i one neposredno pre ofanzive Vojske Republike Srpske na grad u julu 1995, takođe su, po odbrani, moguća tema Orićevog svedočenja. "Mnogi
civili su brutalno ubijeni u tim napadima".
Karadžić je želeo da Orić potvrdi i da je veliki deo humanitarne pomoći dostavljene za civile u Srebrenici uzimao za svoju vojsku.
Haški tribunal je 2008. oslobodio Orića krivice za zločina nad Srbima u Srebrenici i okolini, usvojivši njegovu žalbu na prvostepenu presudu kojom je bio osuđen na dve godine zatvora.
U nastavku suđenja svedok odbrane Slavko Kralj izjavio je danas da, suprotno tvrdnjama tužilaca, Vojska Republike Srpske 1995. nije zaustavljala konvoje sa humanitarnom pomoći civilima u Srebrenici.
Tadašnji predsednik RS, Karadžić (67) optužen je za genocid nad oko 7.000 srebreničkih Muslimana u danima nakon što je VRS, 11. jula 1995, zauzela tu zonu pod zaštitom UN.
Vlasti i vojska RS, na čelu s Karadžićem, po optužnici su smišljeno koristili uskraćivanje humanitarne pomoći stanovništvu Srebrenice i drugih enklava u istočnoj Bosni, kao i Sarajeva, kao sredstvo za ostvarivanje političkih i vojnih ciljeva na štetu bosanskih Muslimana.
(Beta)
