Izvestilac Evropskog parlamenta za zapadni Balkan Jelko Kacin izjavio je da su nedavni protesti u Hrvatskoj protiv ćirilice u Vukovari ostavili negativan utisak.
Protesti protiv propisanog koriđćenja drugog pisam daju loš utisak o spremnosti Hrvatske na punu zaštitu srpske manjine i tako su doveli u pitanje održivost vladavine prava na celoj teritoriji Hrvatske, kaže evropski izvestilac.
"Smatram da celokupna politička elita Hrvatske, a naročito desne političke partije, imaju odgovornost da pozovu sugrađane na toleranciju i puno poštovanje manjinskih prava, uključujući i pravo na upotrebu pisma", kazao je Kacin u intervjuu za "Danas".
On ističe da su to osnovne evropske vrednosti koje čine i centralni deo kopenhaških kriterijuma.
"Pravo na pismo je ugrađeno i u Pristupni ugovor i Ustav Hrvatske. Hrvatska ne sme sebi da dozvoli da uđe u EU pod velom sumnje. S druge strane, treba priznati da su demonstracije protekle mirno i da broj demonstranata nije bio velik. Čini mi se da su i reakcije visokih državnih zvaničnika Srbije bile odmerene", kazao je Kacin.
Što se tiče odnosa dveju zemalja, Kacin kaže da nisu na zavidnom nivou i da mogu i moraju biti daleko bolji.
"Ulazak Hrvatske u EU treba da predstavlja veliki podsticaj liderima Srbije da naprave odlučujuće korake u pravcu normalizacije odnosa sa Kosovom kako bi što pre bili otvoreni pregovori o članstvu. Susret predsednika Josipovića i Nikolića bi svakako doprineo boljoj atmosferi i relaksaciji odnosa", rekao je Kacin.
Osvrnuvši se na situaciju u BiH, Kacin je kazao da "predsednik jednog entiteta ima nacionalističku političku agendu koja je nekompatibilna sa integracijom regiona u EU i političkom stabilnošću".
"To je omogućilo (predsedniku Republike Srpske Miloradu) Dodiku da, koristeći velike reči, skreće pažnju javnog mnjenja sa ekonomskih problema sa kojima se suočava RS i cela BiH", ocenio je Kacin.
Kacin navodi da Beograd snosi svoju odgovornost za održavanje specijalnog odnosa sa Republikom Srpskom na štetu funkcionalnosti BiH kao države.
Kad je reč o Crnoj Gori, Kacin ističe da "treba stišati uzavrele političke strasti" nakon predsedničkih izbora.
Filip Vujanović, ako njegova pobeda bude definitivno potvrđena, treba da uvaži gotovo polovinu biračkog tela koje je izašlo na izbore i dalo poverenje kandidatu opozicije i pokuša da odgovori na njihove zahteve u okviru svojih nadležnosti", rekao je Kacin.
"Kao jedina zemlja zapadnog Balkana koja trenutno pregovara o članstvu u EU, Crna Gora je lider zapadnog Balkana u evropskim integracijama", rekao je Kacin i dodao da je Srbija i dalje na korak od otvaranja pregovora, uprkos neuspehu da se u osmom krugu dijaloga postigne dogovor o severu Kosova.
Kacin ističe da pomirenje među državama bivše Jugoslavije i dalje treba da bude na vrhu agende regionalnih odnosa, i ocenjuje da su inicijative civilnog društva, kao što je REKOM, od presudnog značaja naročito nakon poslednjih presuda Haškog tribunala.
"Očekujem da će REKOM biti potpuno konstituisan pošto predsednici Slovenije i Srbije i predsedništvo BiH imenuju svoje predstavnike u ovom telu. Smatram da iako je bila pošteđena najgorih sukoba, i Slovenija mora da da doprinos regionalnom pomirenju i istini o kršenju ljudskih prava tokom 1990-ih", rekao je on.
(Tanjug, foto: Beta/Marko Rupena)
"Smatram da celokupna politička elita Hrvatske, a naročito desne političke partije, imaju odgovornost da pozovu sugrađane na toleranciju i puno poštovanje manjinskih prava, uključujući i pravo na upotrebu pisma", kazao je Kacin u intervjuu za "Danas".
On ističe da su to osnovne evropske vrednosti koje čine i centralni deo kopenhaških kriterijuma.
"Pravo na pismo je ugrađeno i u Pristupni ugovor i Ustav Hrvatske. Hrvatska ne sme sebi da dozvoli da uđe u EU pod velom sumnje. S druge strane, treba priznati da su demonstracije protekle mirno i da broj demonstranata nije bio velik. Čini mi se da su i reakcije visokih državnih zvaničnika Srbije bile odmerene", kazao je Kacin.
Što se tiče odnosa dveju zemalja, Kacin kaže da nisu na zavidnom nivou i da mogu i moraju biti daleko bolji.
"Ulazak Hrvatske u EU treba da predstavlja veliki podsticaj liderima Srbije da naprave odlučujuće korake u pravcu normalizacije odnosa sa Kosovom kako bi što pre bili otvoreni pregovori o članstvu. Susret predsednika Josipovića i Nikolića bi svakako doprineo boljoj atmosferi i relaksaciji odnosa", rekao je Kacin.
Osvrnuvši se na situaciju u BiH, Kacin je kazao da "predsednik jednog entiteta ima nacionalističku političku agendu koja je nekompatibilna sa integracijom regiona u EU i političkom stabilnošću".
"To je omogućilo (predsedniku Republike Srpske Miloradu) Dodiku da, koristeći velike reči, skreće pažnju javnog mnjenja sa ekonomskih problema sa kojima se suočava RS i cela BiH", ocenio je Kacin.
Kacin navodi da Beograd snosi svoju odgovornost za održavanje specijalnog odnosa sa Republikom Srpskom na štetu funkcionalnosti BiH kao države.
Kad je reč o Crnoj Gori, Kacin ističe da "treba stišati uzavrele političke strasti" nakon predsedničkih izbora.
Filip Vujanović, ako njegova pobeda bude definitivno potvrđena, treba da uvaži gotovo polovinu biračkog tela koje je izašlo na izbore i dalo poverenje kandidatu opozicije i pokuša da odgovori na njihove zahteve u okviru svojih nadležnosti", rekao je Kacin.
"Kao jedina zemlja zapadnog Balkana koja trenutno pregovara o članstvu u EU, Crna Gora je lider zapadnog Balkana u evropskim integracijama", rekao je Kacin i dodao da je Srbija i dalje na korak od otvaranja pregovora, uprkos neuspehu da se u osmom krugu dijaloga postigne dogovor o severu Kosova.
Kacin ističe da pomirenje među državama bivše Jugoslavije i dalje treba da bude na vrhu agende regionalnih odnosa, i ocenjuje da su inicijative civilnog društva, kao što je REKOM, od presudnog značaja naročito nakon poslednjih presuda Haškog tribunala.
"Očekujem da će REKOM biti potpuno konstituisan pošto predsednici Slovenije i Srbije i predsedništvo BiH imenuju svoje predstavnike u ovom telu. Smatram da iako je bila pošteđena najgorih sukoba, i Slovenija mora da da doprinos regionalnom pomirenju i istini o kršenju ljudskih prava tokom 1990-ih", rekao je on.
(Tanjug, foto: Beta/Marko Rupena)
