Tužioci Haškog tribunala danas su zatražili da Apelaciono veće suda poništi prvostepenu presudu kojom je Radovan Karadžić oslobođen optužbe za genocid, još na sredini suđenja.
Tužioci su tokom današnje rasprave, o žalbi koju su uložili na oslobađajuću presudu, tvrdili da je ona pogrešna i da su izveli dovoljno dokaza ne samo o teškim zločinima u opštinama, nego i da su zlodela bila posledica Karadžićeve "genocidne namere".
Tužilac Alan Tiger naglasio je da dokazano da su Karadžićeve snage 1992. počinile zlodela koja čine genocid masovna ubistva; nanošenje teških fizičkih i psihičkih povreda I stvaranje nepodnošljivih uslova za opstanak cele etničke grupe ili njenih delova.
Navodeći kao primer teške zločine počinjene u logorima Omarska I Keraterm, u okviru progona skoro celog muslimanskog stanovništva iz opštine Prijedor, Tiger je rekao da je dokazano da su "tela 5.000 Muslimana bačena u okno rudnika" nakon čega su srpski zvaničnici "razmatrali da li da ih samelju ili spale".
Kao rezultat, predratni udeo Muslimana u ukupnom stanovništvu od 42 odsto, posle rata smanjio se na jedan odsto, precizirao je zastupnik optužbe.
Tužilac Tiger je, kao dokaz "genocidne namere" optuženog, u sudnici pustio skupštinski govor u kojem je Karadžić u oktobru 1991. poručio muslimanskim poslanicima: "Nemojte misliti da nećete odvesti BiH u pakao, a muslimanski narod možda u nestanak, jer muslimanski narod ne može da se odbrani ako dođe do rata".
Ne osporavajući da bi se neke Karadžićeve izjave mogle shvatiti kao izraz "genocidne namere", njegov pravni savetnik Piter Robinson tvrdio je, međutim, da one nisu relevante zato što genocida nije bilo na terenu kako je utvrdilo i prvostepeno veće.
"Nema dokaza da je iko postupio po tim izjavama", rekao je Robinson, podvlačeći da su srpske snage imale "priliku i sredstva da unište desetine hiljada nesrba, ali da to nisu učinile".
Robinson je naznačio i da je veštak Tužilaštva utvrdio da je u ratu u BiH stradalo dva odsto muslimanskog stanovništva.
"Ako su Karadžić i Mladić imali genocidnu nameru kako joj je 98 odsto Muslimana izmaklo", upitao se zastupnik odbrane.
Da genocida van Srebrenice nije bilo, podsetio je Robinson, utvrdio je i Međunarodni sud pravde u procesu BiH protiv Srbije, kao i sam Tribunal u presudama Momčilu Krajišniku i drugim bosanskim Srbima.
Obraćajući se sudijama, Karadžić je rekao da ne samo da on nije kriv "nego niko nije kriv za genocid, jer genocida nije bilo". Tvrdio je da "u hiljadama svojih govora i intervjua" i naređenja, tužioci "ne mogu da nađu genocidnu nameru".
"Čak i da nije tako, na terenu nema genocida...Nema genocida nigde, a zločina je bilo, ali ih je država gonila i zabranjivala", kazao je Karadžić.
Pozivajući se na nalaze veštaka tužilaštva, optuženi je tvrdio da je u ratu u BiH stradalo procentualno više Srba - 2,8 odsto od ukupnog broja - nego Muslimana.
Svoj govor u Skupštini BiH, Karadžić je nazvao "izuzetno antiratnim", tvrdeći da je "nastojao da ih odgovori od rata".
Presuda koju sada pokušava da obori Tužilaštvo doneta je inače na polovini suđenja bivšem predsedniku Srpske, I tada je Radovan Karadžić oslobađen optužbe za genocid u BiH nad Muslimanima i Hrvatima u sedam opština u BiH, isključujući Srebrenicu.
Karadžićeva odbrana tvrdila je da je ta presuda bila ispravna zato što u opštinama genocida nad nesrbima nije ni bilo.
Pošto su tužioci završili izvođenje dokaza, raspravno veće Haškog tribunala je 28. juna prošle godine oslobodilo Karadžića optužbe za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u opštinama Bratunac, Foča, Ključ, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik.
Veće koje sudi Karadžiću utvrdilo je tada da zločini koje srpske snage, po izvedenim dokazima, jesu počinile - uključujući progon I istrebljenje - nisu bili počinjeni s "genocidnom namerom" da se Muslimani i Hrvati "unište u potpunosti ili delimično kao etničke grupe".
Žalbeno veće Tribunala naknadno će doneti odluku da li će potvrditi ili poništiti prvostepenu oslobađajuću presudu Karadžiću po tački optužnice za genocid u sedam opština.
Preostalih 10 tačaka optužnice terete Karadžića za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje civila u Sarajevu kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.
(Beta, foto: printscreen)
Tužilac Alan Tiger naglasio je da dokazano da su Karadžićeve snage 1992. počinile zlodela koja čine genocid masovna ubistva; nanošenje teških fizičkih i psihičkih povreda I stvaranje nepodnošljivih uslova za opstanak cele etničke grupe ili njenih delova.
Navodeći kao primer teške zločine počinjene u logorima Omarska I Keraterm, u okviru progona skoro celog muslimanskog stanovništva iz opštine Prijedor, Tiger je rekao da je dokazano da su "tela 5.000 Muslimana bačena u okno rudnika" nakon čega su srpski zvaničnici "razmatrali da li da ih samelju ili spale".
Kao rezultat, predratni udeo Muslimana u ukupnom stanovništvu od 42 odsto, posle rata smanjio se na jedan odsto, precizirao je zastupnik optužbe.
Tužilac Tiger je, kao dokaz "genocidne namere" optuženog, u sudnici pustio skupštinski govor u kojem je Karadžić u oktobru 1991. poručio muslimanskim poslanicima: "Nemojte misliti da nećete odvesti BiH u pakao, a muslimanski narod možda u nestanak, jer muslimanski narod ne može da se odbrani ako dođe do rata".
Ne osporavajući da bi se neke Karadžićeve izjave mogle shvatiti kao izraz "genocidne namere", njegov pravni savetnik Piter Robinson tvrdio je, međutim, da one nisu relevante zato što genocida nije bilo na terenu kako je utvrdilo i prvostepeno veće.
"Nema dokaza da je iko postupio po tim izjavama", rekao je Robinson, podvlačeći da su srpske snage imale "priliku i sredstva da unište desetine hiljada nesrba, ali da to nisu učinile".
Robinson je naznačio i da je veštak Tužilaštva utvrdio da je u ratu u BiH stradalo dva odsto muslimanskog stanovništva.
"Ako su Karadžić i Mladić imali genocidnu nameru kako joj je 98 odsto Muslimana izmaklo", upitao se zastupnik odbrane.
Da genocida van Srebrenice nije bilo, podsetio je Robinson, utvrdio je i Međunarodni sud pravde u procesu BiH protiv Srbije, kao i sam Tribunal u presudama Momčilu Krajišniku i drugim bosanskim Srbima.
Obraćajući se sudijama, Karadžić je rekao da ne samo da on nije kriv "nego niko nije kriv za genocid, jer genocida nije bilo". Tvrdio je da "u hiljadama svojih govora i intervjua" i naređenja, tužioci "ne mogu da nađu genocidnu nameru".
"Čak i da nije tako, na terenu nema genocida...Nema genocida nigde, a zločina je bilo, ali ih je država gonila i zabranjivala", kazao je Karadžić.
Pozivajući se na nalaze veštaka tužilaštva, optuženi je tvrdio da je u ratu u BiH stradalo procentualno više Srba - 2,8 odsto od ukupnog broja - nego Muslimana.
Svoj govor u Skupštini BiH, Karadžić je nazvao "izuzetno antiratnim", tvrdeći da je "nastojao da ih odgovori od rata".
Presuda koju sada pokušava da obori Tužilaštvo doneta je inače na polovini suđenja bivšem predsedniku Srpske, I tada je Radovan Karadžić oslobađen optužbe za genocid u BiH nad Muslimanima i Hrvatima u sedam opština u BiH, isključujući Srebrenicu.
Karadžićeva odbrana tvrdila je da je ta presuda bila ispravna zato što u opštinama genocida nad nesrbima nije ni bilo.
Pošto su tužioci završili izvođenje dokaza, raspravno veće Haškog tribunala je 28. juna prošle godine oslobodilo Karadžića optužbe za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u opštinama Bratunac, Foča, Ključ, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik.
Veće koje sudi Karadžiću utvrdilo je tada da zločini koje srpske snage, po izvedenim dokazima, jesu počinile - uključujući progon I istrebljenje - nisu bili počinjeni s "genocidnom namerom" da se Muslimani i Hrvati "unište u potpunosti ili delimično kao etničke grupe".
Žalbeno veće Tribunala naknadno će doneti odluku da li će potvrditi ili poništiti prvostepenu oslobađajuću presudu Karadžiću po tački optužnice za genocid u sedam opština.
Preostalih 10 tačaka optužnice terete Karadžića za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje civila u Sarajevu kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.
(Beta, foto: printscreen)
