U memorijalnom području Jasenovac, na mestu koncentracionog ustaškog logora smrti, danas je održana komemoracija. Josipović poručio da žrtve ne smeju biti zaboravljene, a žrtve da je zločin užasan i bez naduvavanja brojeva..
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović odlikovao je trojicu preživelih učesnika proboja u kome je, 22. aprila 1945. godine, od 600 logoraša ostalo živo stotinjak, a uručio im je i priznanja "Ante Bakotić", nazvana po čoveku koji je predvodio proboj.
Jedan od preživelih, Ilija Ivanović, rođen 1928. u Gornjim Podgradcima kod Gradiške u BiH uhvaćen je sa skoro svom porodicom u ustaškoj ofanzivi na Kozari i doveden u logor Jasenovac u kome je dve godine i 10 meseci radio u berbernici.
"Tu sam doživeo i preživeo sve strahote i likvidacije, susrećući se s ustaškim zločincima i logorašima herojima koji su im prkosili", rekao je Ivanović Tanjugu.
On je dodao da je u logoru izgubio 27 članova porodice. I on bi, kaže, stradao da nije uspeo da se probije, i da kada je prilikom proboja uhvaćen nije slagao da beži pred partizanima.
"Kad nešto čujem o Jasenovcu bude mi teško i loše se osećam, ali ima izreka da se čovek postepeno i na vešala navikne", kaže Ilija. Njega, dodao je, pogađa i što u memorijalnom centru više nema ničega iz logora kakav je bio dok je postojao.
"Da je ostalo ono što bi me podsetilo, to bi mi izazvalo jezu, ali ovde više nema ničega. Sve je uništeno posle Drugog svetskog rata i nema nikakvih znakova o logoru koji je postojao. To je strašna greška, znam da je ono bilo teško održavati, ali ovo je izletište", rekao je Ivanović.
Nema ni fotografija logoraša s lancima na nogama, a kamoli šta više, dodao je 85-godišnji Ilija.
Pomenuo je imanipulacije brojem stradalih.
"Politilka se umešala u sve, pa i u to. Doteran sam sa 14 godina, u dobi kad sve upijam i sve pamtim. Znam sve šta je bilo i kako je bilo i šta pišu i ko piše, mnogo toga sam pročiotao i mnogo toga znam. Ima naših (Srba) koji su bili kao deca po logorima i pišu nešto što nema veze s vezom, što je netačno. Istina je tako strašna i neverovatna da je ne treba uvećavati", rekao je on.
Bazil Cukolo (Zukolo), poreklom Talijan koji je živeo u Požegi u Slavoniji uhapšen je 1944, dok mu je brat uhapšen nešto ranije.
Bio je u radnoj grupi koja je naftu iz vagona morala da prebacuje u burad i koja je otkopavala grobnice i spaljivala leševe. U proboju mu je poginuo brat Stjepan koji je već bio uspeo da izađe iz žice.
"Jako teško se osećam. Uspomene su toliko teške da se jedva svladavam da ih izdržim", kaže i dodaje da mladi ljudi trebaju da znaju šta se dešavalo u logoru.
"Samo ima i takvih koji kad čuju misle da nije moguće da su se u Jasenovcu radile takve strahote", rekao je Cukolo.
Uroš Kos iz sekcije logoraša u Beogradu koji je ove godine polagao venac u kriptu spomenika jedno je od kozaračke dece. Imao je dve godine kad je doveden s majkom i sestrom koja je poginula u logoru.
"Bio sam mali, pa se sećam samo da je majka, kad sam tražio vode, pokušala doći do nje, a onda je ustaša udario u glavu kundakom i da više nisam tražio vode. Druga slika je kad smo mi deca skupljali travu oko ograde logora koliko smo mogli uhvatiti", kaže Uroš.
I Jelena Radojčić, rođena u Slavoniji, uhvaćena je na Kozari i kao malo dete završila u Staroj Gradiški, jednom od deset lokaliteta Jasenovca.
"Svaki put kad dođem loše se osećam. Nas je manje svake godine, a iako su mnogi logoraši živi, oni ne mogu doći", rekla je.
Prema najnovijim podacima,u Jasenovcu je poimenično navedena 83.301 žrtva, od kojih je bilo 20.000 žena i 21.101 dete mlađe od 14 godina. Konačni broj žrtva se nikad neće saznati jer mnogi nisu ni upisivani, pa tako neki istraživači tvrde da je od osnivanja logora, u avgustu 1941. do 22. aprila 1945. godine, u sistemu koncentracionih logora Jasenovac (tu spada i takođe zloglasno Jadovno) ubijeno je oko 700.000 ljudi - dece, žena i staraca.
Ta brojka je svakako preterana jer po relevatntnim naučnim, a ne političkim procenama datim radi dobijanja veće ratne odštete na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1947. godine, ukupan broj žrtava Drugog svetskog rata u Jugoslaviji je oko miliona ljudi (1.014.000 po demografima srpskom emigrantu Bogoljubu Kočoviću, odnosno 1.027.000 prema Hrvatu Vladimiru Žerjaviću, koji je radio uz pomoć Zagrebačke židovske zajednice)
Slična brojka, i to sve sa ubijenim “slugama okupatora”, dobijena je i prvim popisom Saveznog zavoda za statistiku 1964. godine, koji je odmah proglašen državnom tajnom. Broj žrtava “na pravoj strani” procenjen je na 750.000-800.000 ljudi.
Čuvena brojka od 1,7 miliona žrtava je demografski gubitak, koji obuhvata statistički gubitak u ljudstvu zbog rata – poginule, umrle od bolesti izazvanih artom, umanjeni prirast stanovništva zbog ratnih uslova...
Taj broj je “dobio” student matematike Vladeta Vučković nakon što su “državni i partijski zadatak” odbili profesori D. Vogelnik, A. Debevc i D. Tašić jer nisu imali “s čim da upoređuju”. Naime, do Pariske konferencije nije urađen postratni popis stanovništva.
Ono što se sa sigurnošću ipak može tvrditi je da je među ubijenima, i u jasenovačkim logorima i generalno, bilo najviše Srba (530.000 po Žerjaviću), Jevreja i Roma (145.000 zajedno, po Kočoviću).
Prema načinu ubijanja, jasenovački logor smatra se jednim od najmonstruoznijh stratišta u svetu, koji je osnovala i njime upravljala Nezavisna država Hrvatska.
U proboju 600 logoraša iz logora III i kasnije 150 logoraša iz Kožare, radnog dela u samom mestu Jasenovac, preživelo je 107 logoraša. Ustaše su pobile i 473 logoraša koji nisu pokušavali da beže.Komemoracija kod spomenika Kameni cvet održana je u znak sećanja na proboj poslednjih zatvornika logora 22. aprila 1945. godine.
Prisutnima, kojih je bilo oko 2.500, obratili su se predsednik Hrvatske Ivo Josipović, predsednik Sabora Josip Leko, ministar rada Mirando Mrsić, izaslanik premijera Zorana Milanovića i drugi.
Žrtve koncentracionog ustaškog logora Jasenovac ne smeju biti zaboravljene, a zločin se ne sme ponoviti, poručio je predsednik Hrvatske i dodao da mržnja nikad ne sme da bude opravdanje za novu mržnju ili zločin.
"Sećanje na žrtve je čin pravednosti, ali ne možemo biti pravedno i uspešno društvo ako ne prihvatimo istorijsku poruku da mržnja nikada ne sme da bude isprika za novu mržnju, da zločin nikad ne sme biti povod i isprika za drugi zločin", istakao je Josipović na obeležavanju 68. godišnjice proboja zatvorenika iz jasenovačkog logora.
On je podsetio na obavezu sećanja na nevine žrtve i da se nikad ne oživi ideologija zla.
"Jasenovac je podsećanje na zločin u kome su učestvovali i brojni Hrvati", rekao je Josipović i dodao da je sećanje na žrtve čin pravednosti, kao i da mržnja ne sme biti izgovor za novu mržnju.
Predsednik Hrvatske je poručio da je savremena Hrvatska nastala u Domovinskom ratu i na junaštvu njenih branitelja, ali i na temelju antifašističke borbe.
Naglasio je da su u Jasenovcu ubijani nevini ljudi koji su mučeni, izgladnjivani i ubijeni samo zato što su bili Srbi, Romi, Jevreji, Bošnjaci ili Hrvati nepodobni ustaškom režimu.
"Nažalost istorija pokazuje da se uvek i ponovo javljaju ljudi i pokreti koji bi vladali nasiljem i zlom, koji bi terorom, zločinom i smrću držali u pokornosti druge ljude, koji bi zatrli one koji su druge vere ili nacije. I nijedan narod, nijedna država ili vreme nisu imuni od opasnosti da se u njihovim nedrima pojavi takvo zlo", upozorio je Josipović.
Leko je rekao da briga o antifašizmu ne prestaje u demokratskim drustvima, već je danas sve značajnija, ali je i to obaveza Hrvatske u vremenu pre ulaska u Evropsku uniju.
"Ne sme se zaboraviti patnje Srba, Jevreja, Roma i pripadika drugih ancija", rekao je Leko i dodao da su sadašnje generacije ne samo njihove poštovaoci, nego i večni dužnici.
Prema Mrsićevim rečima, spomen na današnji dan je i spomen na patnje žrtava i hrabrost onih koji su krenuli u slobodu.
"Ovo mora biti podsetnik na ono što se ne sme zaboraviti zbog onih koji relativizuju broj stradalih i dokazuju da su svi bili isti", rekao je Mrsić.
Predstavnici verskih zajednica, među kojima i pakrački paroh protojerej stavrofor Djorđe Teodorović, pročitali su molitve za mrtve, a predsednik Josipović je dodelio priznanja trojici preživelih učesnika proboja.
Vence su položile delegacije logoraša, među kojima i sekcija logoraša iz Srbije, predstavnici antifašista, manjinskih organizacija i brojnih stranaka.
Takođe, vence su položili i predstavnici diplomatskog kora u Hrvatskoj, a Srbiju je predstavljala delegacija u kojoj su bili ambasador Stanimir Vukićević i generalni konzul u Vukovaru Živorad Simić.
(MONDO/agencije, Foto: Tanjug/Nenad Jovanović)
Jedan od preživelih, Ilija Ivanović, rođen 1928. u Gornjim Podgradcima kod Gradiške u BiH uhvaćen je sa skoro svom porodicom u ustaškoj ofanzivi na Kozari i doveden u logor Jasenovac u kome je dve godine i 10 meseci radio u berbernici.
"Tu sam doživeo i preživeo sve strahote i likvidacije, susrećući se s ustaškim zločincima i logorašima herojima koji su im prkosili", rekao je Ivanović Tanjugu.
On je dodao da je u logoru izgubio 27 članova porodice. I on bi, kaže, stradao da nije uspeo da se probije, i da kada je prilikom proboja uhvaćen nije slagao da beži pred partizanima.
"Kad nešto čujem o Jasenovcu bude mi teško i loše se osećam, ali ima izreka da se čovek postepeno i na vešala navikne", kaže Ilija. Njega, dodao je, pogađa i što u memorijalnom centru više nema ničega iz logora kakav je bio dok je postojao.
"Da je ostalo ono što bi me podsetilo, to bi mi izazvalo jezu, ali ovde više nema ničega. Sve je uništeno posle Drugog svetskog rata i nema nikakvih znakova o logoru koji je postojao. To je strašna greška, znam da je ono bilo teško održavati, ali ovo je izletište", rekao je Ivanović.
Nema ni fotografija logoraša s lancima na nogama, a kamoli šta više, dodao je 85-godišnji Ilija.
Pomenuo je imanipulacije brojem stradalih.
"Politilka se umešala u sve, pa i u to. Doteran sam sa 14 godina, u dobi kad sve upijam i sve pamtim. Znam sve šta je bilo i kako je bilo i šta pišu i ko piše, mnogo toga sam pročiotao i mnogo toga znam. Ima naših (Srba) koji su bili kao deca po logorima i pišu nešto što nema veze s vezom, što je netačno. Istina je tako strašna i neverovatna da je ne treba uvećavati", rekao je on.
Bazil Cukolo (Zukolo), poreklom Talijan koji je živeo u Požegi u Slavoniji uhapšen je 1944, dok mu je brat uhapšen nešto ranije.
Bio je u radnoj grupi koja je naftu iz vagona morala da prebacuje u burad i koja je otkopavala grobnice i spaljivala leševe. U proboju mu je poginuo brat Stjepan koji je već bio uspeo da izađe iz žice.
"Jako teško se osećam. Uspomene su toliko teške da se jedva svladavam da ih izdržim", kaže i dodaje da mladi ljudi trebaju da znaju šta se dešavalo u logoru.
"Samo ima i takvih koji kad čuju misle da nije moguće da su se u Jasenovcu radile takve strahote", rekao je Cukolo.
Uroš Kos iz sekcije logoraša u Beogradu koji je ove godine polagao venac u kriptu spomenika jedno je od kozaračke dece. Imao je dve godine kad je doveden s majkom i sestrom koja je poginula u logoru.
"Bio sam mali, pa se sećam samo da je majka, kad sam tražio vode, pokušala doći do nje, a onda je ustaša udario u glavu kundakom i da više nisam tražio vode. Druga slika je kad smo mi deca skupljali travu oko ograde logora koliko smo mogli uhvatiti", kaže Uroš.
I Jelena Radojčić, rođena u Slavoniji, uhvaćena je na Kozari i kao malo dete završila u Staroj Gradiški, jednom od deset lokaliteta Jasenovca.
"Svaki put kad dođem loše se osećam. Nas je manje svake godine, a iako su mnogi logoraši živi, oni ne mogu doći", rekla je.
Prema najnovijim podacima,u Jasenovcu je poimenično navedena 83.301 žrtva, od kojih je bilo 20.000 žena i 21.101 dete mlađe od 14 godina. Konačni broj žrtva se nikad neće saznati jer mnogi nisu ni upisivani, pa tako neki istraživači tvrde da je od osnivanja logora, u avgustu 1941. do 22. aprila 1945. godine, u sistemu koncentracionih logora Jasenovac (tu spada i takođe zloglasno Jadovno) ubijeno je oko 700.000 ljudi - dece, žena i staraca.
Ta brojka je svakako preterana jer po relevatntnim naučnim, a ne političkim procenama datim radi dobijanja veće ratne odštete na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1947. godine, ukupan broj žrtava Drugog svetskog rata u Jugoslaviji je oko miliona ljudi (1.014.000 po demografima srpskom emigrantu Bogoljubu Kočoviću, odnosno 1.027.000 prema Hrvatu Vladimiru Žerjaviću, koji je radio uz pomoć Zagrebačke židovske zajednice)
Slična brojka, i to sve sa ubijenim “slugama okupatora”, dobijena je i prvim popisom Saveznog zavoda za statistiku 1964. godine, koji je odmah proglašen državnom tajnom. Broj žrtava “na pravoj strani” procenjen je na 750.000-800.000 ljudi.
Čuvena brojka od 1,7 miliona žrtava je demografski gubitak, koji obuhvata statistički gubitak u ljudstvu zbog rata – poginule, umrle od bolesti izazvanih artom, umanjeni prirast stanovništva zbog ratnih uslova...
Taj broj je “dobio” student matematike Vladeta Vučković nakon što su “državni i partijski zadatak” odbili profesori D. Vogelnik, A. Debevc i D. Tašić jer nisu imali “s čim da upoređuju”. Naime, do Pariske konferencije nije urađen postratni popis stanovništva.
Ono što se sa sigurnošću ipak može tvrditi je da je među ubijenima, i u jasenovačkim logorima i generalno, bilo najviše Srba (530.000 po Žerjaviću), Jevreja i Roma (145.000 zajedno, po Kočoviću).
Prema načinu ubijanja, jasenovački logor smatra se jednim od najmonstruoznijh stratišta u svetu, koji je osnovala i njime upravljala Nezavisna država Hrvatska.
U proboju 600 logoraša iz logora III i kasnije 150 logoraša iz Kožare, radnog dela u samom mestu Jasenovac, preživelo je 107 logoraša. Ustaše su pobile i 473 logoraša koji nisu pokušavali da beže.Komemoracija kod spomenika Kameni cvet održana je u znak sećanja na proboj poslednjih zatvornika logora 22. aprila 1945. godine.
Prisutnima, kojih je bilo oko 2.500, obratili su se predsednik Hrvatske Ivo Josipović, predsednik Sabora Josip Leko, ministar rada Mirando Mrsić, izaslanik premijera Zorana Milanovića i drugi.
Žrtve koncentracionog ustaškog logora Jasenovac ne smeju biti zaboravljene, a zločin se ne sme ponoviti, poručio je predsednik Hrvatske i dodao da mržnja nikad ne sme da bude opravdanje za novu mržnju ili zločin.
"Sećanje na žrtve je čin pravednosti, ali ne možemo biti pravedno i uspešno društvo ako ne prihvatimo istorijsku poruku da mržnja nikada ne sme da bude isprika za novu mržnju, da zločin nikad ne sme biti povod i isprika za drugi zločin", istakao je Josipović na obeležavanju 68. godišnjice proboja zatvorenika iz jasenovačkog logora.
On je podsetio na obavezu sećanja na nevine žrtve i da se nikad ne oživi ideologija zla.
"Jasenovac je podsećanje na zločin u kome su učestvovali i brojni Hrvati", rekao je Josipović i dodao da je sećanje na žrtve čin pravednosti, kao i da mržnja ne sme biti izgovor za novu mržnju.
Predsednik Hrvatske je poručio da je savremena Hrvatska nastala u Domovinskom ratu i na junaštvu njenih branitelja, ali i na temelju antifašističke borbe.
Naglasio je da su u Jasenovcu ubijani nevini ljudi koji su mučeni, izgladnjivani i ubijeni samo zato što su bili Srbi, Romi, Jevreji, Bošnjaci ili Hrvati nepodobni ustaškom režimu.
"Nažalost istorija pokazuje da se uvek i ponovo javljaju ljudi i pokreti koji bi vladali nasiljem i zlom, koji bi terorom, zločinom i smrću držali u pokornosti druge ljude, koji bi zatrli one koji su druge vere ili nacije. I nijedan narod, nijedna država ili vreme nisu imuni od opasnosti da se u njihovim nedrima pojavi takvo zlo", upozorio je Josipović.
Leko je rekao da briga o antifašizmu ne prestaje u demokratskim drustvima, već je danas sve značajnija, ali je i to obaveza Hrvatske u vremenu pre ulaska u Evropsku uniju.
"Ne sme se zaboraviti patnje Srba, Jevreja, Roma i pripadika drugih ancija", rekao je Leko i dodao da su sadašnje generacije ne samo njihove poštovaoci, nego i večni dužnici.
Prema Mrsićevim rečima, spomen na današnji dan je i spomen na patnje žrtava i hrabrost onih koji su krenuli u slobodu.
"Ovo mora biti podsetnik na ono što se ne sme zaboraviti zbog onih koji relativizuju broj stradalih i dokazuju da su svi bili isti", rekao je Mrsić.
Predstavnici verskih zajednica, među kojima i pakrački paroh protojerej stavrofor Djorđe Teodorović, pročitali su molitve za mrtve, a predsednik Josipović je dodelio priznanja trojici preživelih učesnika proboja.
Vence su položile delegacije logoraša, među kojima i sekcija logoraša iz Srbije, predstavnici antifašista, manjinskih organizacija i brojnih stranaka.
Takođe, vence su položili i predstavnici diplomatskog kora u Hrvatskoj, a Srbiju je predstavljala delegacija u kojoj su bili ambasador Stanimir Vukićević i generalni konzul u Vukovaru Živorad Simić.
(MONDO/agencije, Foto: Tanjug/Nenad Jovanović)
