Državni sud BiH, u maju 2012, nepravosnažno je osudio Đurića, koji je bio pripadnik brigade specijalne policije Republike Srpske, na 30 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja genocida u Srebrenici u julu 1995.

Na tu presudu, Đurić je uložio žalbu.

Tadašnji predsednik RS i vrhovni komandant njenih oružanih snaga, Karadžić (68), optužen je za genocid nad oko 7.000 muslimanskih muškaraca iz Srebrenice, u danima nakon što je Vojska RS, 11. jula 1995, zauzela tu enklavu koja je bila pod zaštitom UN.

Na pitanje Karadžića da li je čuo za plan da se ubiju srebrenički muslimani i da li je i sam imao "genocidnu nameru" da ih uništi kao etničku grupu, Đurić je odgovorio:

"Nisam nikada čuo ništa ni slično tome... Nisam nikada imao nikakve namere koje bi na bilo koji način naškodile bilo kome, pa ni muslimanima".

Upitan od optuženog, koji se brani sam, da li je "neko iz njegove okoline" imao "genocidnu nameru", odgovorio je odrečno, tvrdeći da je bio "član jedne časne brigade".

Tokom unakrsnog ispitivanja, tužilac Mateo Kosti predočio je Đuriću da ga je sud BiH proglasio krivim za učešće u odvajanju muslimanskih muškaraca od porodica u Potočarima, 12. i 13. jula 1995, prisilnom premeštanju hiljada žena, dece i staraca i ubistvu oko 1.000 muslimana u skladištu u selu Kravica kod Bratunca.

Potvrđujući da je osuđen, Đurić je, međutim, negirao svoju krivicu, naglašavajući da je na tu presudu uložio žalbu i da je ubeđen da je u njoj naveo dovoljno dokaza koji će dovesti do za njega povoljnije konačne presude.

Svedok je potvrdio da je 12. i 13. jula sa svojim ljudima bio u Potočarima, ali je negirao da su učestvovali u razdvajanju muškaraca od porodica.

Štaviše, Đurić je tvrdio da za to razdvajanje nije ni znao, niti ga je video "na mestu na kojem sam ja bio".

Da li je bilo razdvajanja na drugim mestima, Djurić, kako je rekao, ne zna.

Pritom je negirao svedočenje holandskog oficira Unprofora Leinderta van Dajna (Leendert van Duijn) da mu je on u Potočarima rekao da se muslimani razdvajaju kako bi među njima bili traženi "ratni
zločinci", a da im oduzeta lična dokumenta "više neće trebati".

Đurić je kazao i da je Van Dajn odbio da svedoči na sarajevskom procesu protiv njega.

Na tužiočevu sugestiju da su muslimanski civili bili prisilno premešteni i da nisu imali izbora do da odu iz Potočara, Đurić je uzvratio: "Sud je tako rekao, a ja tvrdim da nisam učestvovao ni u kakvom prisilnom premeštanju civila".

Izjavio je da "nije znao da li su želeli da idu ili ne", ali da su "kada je sport počeo, sa željom išli i hteli što pre".

Iako je potvrdio da su njegovi policajci bili raspoređeni u okolini, Đurić je tvrdio i da je za masovno ubistvo u Kravici saznao "znatno kasnije", ali nije mogao da kaže kada tačno.

Tužilac Kosti predočio je svedoku izjavu njegovog komandanta Duška Jevića da je za masakr u kravičkom skladištu saznao "iste večeri", a Đurić je, na to, izjavio da ne zna kako je to Jević saznao.

Na tužiočevo podsećanje da je, prema presudi Državnog suda BiH, četa pod njegovom komandom učestvovala u ubistvu i da je on svojim ljudima naredio da "nastave sa egzekucijom", Đurić je odgovorio:

"To je nepravomoćna presuda, a u žalbi sam dokazao da tužilac nije u pravu. Nisam znao i nisam imao informaciju nikakvu, puno kasnije sam saznao, ne mogu reći kad".

Pošto mu je zastupnik optužbe pokazao spisak od 12 članova njegove jedinice koji su osuđeni ili priznali krivicu za masakr u Kravici, Đurić je negirao da su oni bili pripadnici MUP RS, tvrdeći da su samo "bili na obuci".

Svoju odbranu, Karadžić će pred haškim sudom nastaviti sutra.

Optužen je i za progon muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.