Zbog sukoba u vezi sa pregovorima o priznavanju nezavisnosti Hrvatske, Slobodan Milošević "uklonio sa vlasti" tadašnjeg predsednika SRJ.
U dokumentu CIA od 6. februara 1995. godine navodi se da su se u toku rasprave o tome kako da se ispregovara da Srbija prizna nezavisnost Hrvatske, čelnici američke administracije prisetili incidenta iz 1992. godine.
"Milošević je pokušao da prepusti drugim liderima (u Srbiji) da pregovaraju s Hrvatskom, što je Sajrusa Vensa dovelo do zaključka da bi predsednika Ćosića mogli privoleti da 'zaobiđe' Miloševića. Milošević je ovo 'izdajničko' ponašanje iskoristio kako bi Ćosića u odgovarajuće vreme sklonio s vlasti", stoji u dokumentu, prenose banjalučke "Nezavisne novine".
Iz pomenutih dokumenata proističe, navodi list, da su nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma SAD tadašnjem predsedniku Aliji Izetbegoviću dali šansu da kroz pozitivan tretman sarajevskih Srba pokaže da je za multietničku BiH, ali on tu šansu nije iskoristio.
Podseća se da je jedan od glavnih razloga za otvorenu podršku Bošnjacima administracije predsednika Bila Klintona bio taj što su, prema njihovom mišljenju, Srbi želeli veliku Srbiju, Hrvati veliku Hrvatsku, a jedino Bošnjaci multietničku i nepodeljenu BiH.
U dokumentu od 7. decembra 1995. godine govori se o poseti glavnog američkog pregovarača Ričarda Holbruka Izetbegoviću, zbog zabrinutosti SAD zbog opasnosti od masovnog egzodusa Srba iz sarajevskih opština koje, po Dejtonu, treba da pripadnu FBiH.
"Holbrukova misija će biti da ohrabri Bosance (muslimane) da odmah preduzmu konkretne korake kako bi srpskoj populaciji garantovali bezbednost kada ta područja dođu pod federalnu kontrolu", piše u dokumentu.
Konkretne mere koje će Holbruk predložiti, kako piše u dokumentu, su: odlaganje ulaska federalnih snaga u srpska područja u trajanju od 90 dana, jačanje prisutnosti Ifora, postepeno uspostavljanje muslimanske policije pod međunarodnim nadzorom, koja bi imala multietnički sastav, formiranje privremene tranzicione gradske vlasti i uspostavljanje komisije za ljudska prava.
Američka administracija je, prema predlogu Stejt departmenta, pripremila različite aršine u slučajevima da Bošnjaci ili Srbi odbiju plan kontakt grupe, prema kojem bi 49 odsto teritorije pripalo Srbima, a 51 odsto FBiH, stoji u dokumentu od 13. juna 1994. godine. "Ako Srbi prihvate, a muslimani odbiju, prema papiru razmotrićemo različite nivoe olakšanja sankcija (prema Srbima) u zavisnosti od toga koliko će se Srbi povući na njihovih 49 odsto. Ako muslimani prihvate papir Stejt departmenta, predviđaju se brojne opcije za prisiljavanje Srba na saradnju, uključujući ukidanje embarga na oružje Bošnjacima i različite tipove vazdušnih udara na srpske mete", ističe se u dokumentu. Osim ovog, predložen je i plan Saveta za nacionalnu bezbednost, koji takođe ne predviđa sankcije za Bošnjake.
"Mada ovi koraci sami po sebi neće biti dovoljni da ohrabre Srbe da ne napuštaju glavni grad, verujemo da je ovo važna prilika za Izetbegovića da dokaže u praksi da je opredeljen za očuvanje jedinstvene multietničke BiH", ističe se u dokumentu.
Ipak, krajem naredne godine, u analizi toga šta je učinjeno po ovom pitanju, u dokumentu od 27. oktobra 1996. godine, ističe se da do toga nije došlo.
"Na muslimanske lidere se na Zapadu generalno gleda kao na jedinu grupu u BiH koja želi obnovu multietničkog društva. Ali, muslimanski lideri nisu uradili ništa da ohrabre desetine hiljada sarajevskih Srba da ne napuste sarajevska predgrađa početkom ove godine", istaknuto je u tom dokumentu.
U dokumentu od 29. decembra 1995. godine se ukazuje da su srpski predstavnici pokušali da promene situaciju u kojoj bi ta područja ostala pod srpskom kontrolom.
"Srpske civilne vlasti u Sarajevu pokušavaju da odlože implementaciju ovih odredaba ili da ponovo pokrenu pregovore o drugim dejtonskim obavezama", prenosi list sadržaj dokumenta CIA.
U dokumentima CIA koji su juče predstavljeni javnosti u Fondaciji bivšeg američkog predsednika Bila Klintona se navodi i da je Hrvatska, prema izveštaju od 19. septembra, bila koncentrisana na proširenje hrvatske teritorije u BiH i na svoju kontrolu sprečavanjem stvaranja jake bosanske države.
"Hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova navelo je da bi, pošto muslimanska država u BiH nije moguća u okviru postojećih granica, Hrvatska trebalo da pomogne pri očuvanju BiH kao 'tampon zone' između nje i Srbije", javila je Srna, a preneli banjalučki mediji.
