To se dešava, jer dve zemlje godinama ne primenjuju u potpunosti Sporazum o sukcesiji.

Tim dokumentom, koji je 2001. godine potpisan u Beču, države su se obavezale da će svu imovinu vratiti vlasnicima.

Sporazumom se predviđa da će imovina drugih država biti priznata, zaštićena i vraćena u prvobitno stanje u kojem je bila 31. decembra 1990, bez obzira na nacionalnost, državljanstvo i boravište
vlasnika.

Ipak, za vreme važenja Sporazuma imovina pojedinih firmi je preprodavana, nezakonito prisvojena i skrivana od stvarnih vlasnika, piše Centar za istraživačko novinarstvo iz Beograda (CINS) I Sarajeva (CIN).

CIN navodi da više od 50 bosanskohercegovačkih firmi potražuje imovinu koja se nalazi u Srbiji, dok 38 srpskih preduzeća traži imovinu koja je u BiH.

Oko 200 objekata koji se nalaze u Srbiji i čija je vrednost preko 50 miliona evra još nije vraćeno vlasnicima iz BiH.

Među njima su i poslovni prostori Agrokomerca iz Velike Kladuše i Hepoka iz Mostara.

Prema popisu koji je 2009. godine uradilo tadašnje Ministarstvo finansija i privrede Srbije, 38 preduzeća je prijavilo da ima imovinu na teritoriji BiH.

Novinari su došli do informacija da su neka od njih svoju imovinu u BiH vratila i prodala. To su učinile firme poput Jugoslovenskog rečnog brodarstva koje je prodalo svih 11 nekretnina u Brčkom.

Firma Jugorendgen iz Niša je takođe prodala 25 objekata koje je imala u Sarajevu, Tuzli, Gračanici i drugim mestima. Isto je i sa firmama Pionir i ATB Sever iz Subotice.

Ipak, među njima se nalaze i one koje još uvek ne znaju kada će im imovina biti vraćena.

Kako bi se uspešno sproveo Sporazum o sukcesiji, bivše članice Savezne federativne republike Jugoslavije (SFRJ) formirale su Stalni mešoviti komitet.

On se poslednji put, međutim, sastao u Beogradu 2009. godine.