Članovi Predsedništva BiH Haris Silajdžić i Željko Komšić zatražili su hitnu podršku Ujedinjenih nacija "u anuliranju rezultata genocida u Bosni i Hercegovini". Premijer Republike Srpske Milorad Dodik označio je to pismo kao atak na RS i favorizovanje kolektivne odgovornosti jednog naroda.
U pismu upućenom generalnom sekretaru UN-a Ban Ki Munu, Silajdžić i Komšić navode da je 26. februara ove godine Medjunarodni sud pravde doneo presudu u tužbi BiH protiv Srbije i Crne Gore, prema kojoj je počinjen genocid nad bosanskim muslimanima u i oko Srebrenice. Naglasili su da je Sud doneo odluku prema kojoj su genocid počinile vojska i policija RS, a "Srbija proglašena odgovornom za kršenje Konvencije o genocidu zbog svog propusta da genocid spreči, te da kazni sve osobe koje su učestvovale u ovom zločinu, kao i za odbijanje da se povinuje privremenim merama koje je Sud naredio 1993. godine".
Prema njihovim rečima, Dejton je zaustavio genocid, ali je ostavio Bosnu i Hercegovinu podeljenu na dva polu-autonomna entiteta, sa gotovo potpuno uništenim istinskim multietničkim karakterom, te nemoćnim centralnim institucijama.
Silajdžić i Komšić tvrde da je i danas, budućnost BiH talac etno-teritorijalnih podela, te da je Dejtonski sporazum samo delimično sproveden. "Aneks 7 tog Sporazuma, koji garantuje pravo svih izbeglih i raseljenih osoba da se vrate u svoje domove nije implementiran na bilo kakav značajan način, posebno na teritoriji entiteta Republika Srpska", navode Komšić i Silajdžić u pismu.
Podsetili su da je pre rata u Republici Srpskoj živelo preko 45 posto Bošnjaka i Hrvata, a da danas manje od osam posto nesrba živi u tom entitetu koji su "svakodnevno suočeni sa diskriminacijom u svim porama javnog i privatnog života".
Zatražili su od UN da upotrebe svoj autoritet kako bi osigurali da se eliminišu rezultati genocida u Bosni i Hercegovini, nakon čega bi se krenulo u modifikaciju ustavnih i drugih reformi u BiH.
"Ovo je pokušaj izgona i omalovažavanja RS. Ako ta praksa ne prestane i ako je međunarodna zajednica i dalje bude tolerisala, nećemo stajati po strani, jer ne možemo nemo posmatrati da neko olajava RS generalnom sekretaru UN-a", ocenio je Milorad Dodik u Banjaluci. On je pozvao medjunarodnu zajednicu da se konačno jasno i javno odredi o presudi Medjunarodnog suda pravde u tužbi BiH protiv SRJ u kojoj se nigde ne navodi odgovornost RS i njenih institucija.
"RS nije bila, niti je mogla biti strana u sporu, i zato je ovo još jedan trivijalni politički zahtjev Silajdžića i Komšića. Ako medjunarodna zajednica sada definitvno ne zaustavi ovu priču, onda će i sa naše strane dobiti veoma jasan odgovor", rekao je Dodik. On je dodao da su predstavnici medjunarodne zajednice preneli zvaničnicima RS da je ono što Vlada radi u Srebrenici dobro i da je to pravi odnos prema presudi, i dodao da "medjunarodna zajednica o tome ne govori javno".
Dodik je naglasio da odluku o slanju pisma Ban Ki Munu nije donelo Predsedništvo BiH kao zvanični organ. "Predsedavajući Predsedništva Nebojša Radmanović jasno je rekao da ne želi da učestvuje u donošenju odluka koje bi imale katrakter za koji su se odlučili Komšić i Siljadžić. To još jednom pokazuje kakvi su odnosi u BiH, gde bismo u sistemu većinskog odlučivanja uvek bili objekat preglasavanja, a mi nikada nikoga ne bismo mogli preglasati", rekao je Dodik.
(agencije/MONDO)
U pismu upućenom generalnom sekretaru UN-a Ban Ki Munu, Silajdžić i Komšić navode da je 26. februara ove godine Medjunarodni sud pravde doneo presudu u tužbi BiH protiv Srbije i Crne Gore, prema kojoj je počinjen genocid nad bosanskim muslimanima u i oko Srebrenice. Naglasili su da je Sud doneo odluku prema kojoj su genocid počinile vojska i policija RS, a "Srbija proglašena odgovornom za kršenje Konvencije o genocidu zbog svog propusta da genocid spreči, te da kazni sve osobe koje su učestvovale u ovom zločinu, kao i za odbijanje da se povinuje privremenim merama koje je Sud naredio 1993. godine".
Prema njihovim rečima, Dejton je zaustavio genocid, ali je ostavio Bosnu i Hercegovinu podeljenu na dva polu-autonomna entiteta, sa gotovo potpuno uništenim istinskim multietničkim karakterom, te nemoćnim centralnim institucijama.
Silajdžić i Komšić tvrde da je i danas, budućnost BiH talac etno-teritorijalnih podela, te da je Dejtonski sporazum samo delimično sproveden. "Aneks 7 tog Sporazuma, koji garantuje pravo svih izbeglih i raseljenih osoba da se vrate u svoje domove nije implementiran na bilo kakav značajan način, posebno na teritoriji entiteta Republika Srpska", navode Komšić i Silajdžić u pismu.
Podsetili su da je pre rata u Republici Srpskoj živelo preko 45 posto Bošnjaka i Hrvata, a da danas manje od osam posto nesrba živi u tom entitetu koji su "svakodnevno suočeni sa diskriminacijom u svim porama javnog i privatnog života".
Zatražili su od UN da upotrebe svoj autoritet kako bi osigurali da se eliminišu rezultati genocida u Bosni i Hercegovini, nakon čega bi se krenulo u modifikaciju ustavnih i drugih reformi u BiH.
"Ovo je pokušaj izgona i omalovažavanja RS. Ako ta praksa ne prestane i ako je međunarodna zajednica i dalje bude tolerisala, nećemo stajati po strani, jer ne možemo nemo posmatrati da neko olajava RS generalnom sekretaru UN-a", ocenio je Milorad Dodik u Banjaluci. On je pozvao medjunarodnu zajednicu da se konačno jasno i javno odredi o presudi Medjunarodnog suda pravde u tužbi BiH protiv SRJ u kojoj se nigde ne navodi odgovornost RS i njenih institucija.
"RS nije bila, niti je mogla biti strana u sporu, i zato je ovo još jedan trivijalni politički zahtjev Silajdžića i Komšića. Ako medjunarodna zajednica sada definitvno ne zaustavi ovu priču, onda će i sa naše strane dobiti veoma jasan odgovor", rekao je Dodik. On je dodao da su predstavnici medjunarodne zajednice preneli zvaničnicima RS da je ono što Vlada radi u Srebrenici dobro i da je to pravi odnos prema presudi, i dodao da "medjunarodna zajednica o tome ne govori javno".
Dodik je naglasio da odluku o slanju pisma Ban Ki Munu nije donelo Predsedništvo BiH kao zvanični organ. "Predsedavajući Predsedništva Nebojša Radmanović jasno je rekao da ne želi da učestvuje u donošenju odluka koje bi imale katrakter za koji su se odlučili Komšić i Siljadžić. To još jednom pokazuje kakvi su odnosi u BiH, gde bismo u sistemu većinskog odlučivanja uvek bili objekat preglasavanja, a mi nikada nikoga ne bismo mogli preglasati", rekao je Dodik.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.