Da li će za Naserom Orićem biti raspisana međunarodna "crvena" poternica biće poznato nakon što nadležni u BiH odluče da li će odgovoriti na zahtev Interpola Beograd.
Kako piše beogradska "Politika", pozivajući se na neimenovanog sagovornika bliskog istrazi, za ratnim komandantom Armije BiH u zoni Srebrenice već postoji poternica domaćeg suda u Srbiji. To znači da bi Orić bio uhapšen ako bi se pojavio na teritoriji Srbije.
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije sumnjiči Orića i još četiri osobe za ubistvo devet civila u selima Zalazje i Donji Potočari u julu 1992. godine.
Taj zločin nije procesuiran u Hagu i za njega ne postoji oslobađajuća presuda Haškog tribunala.
To znači da se Orić ne može pozivati na oslobađajuću presudu u Hagu, iako je član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović pre dva dana rekao za Orića da je prošao "temeljnu istragu u Hagu" i da nema govora da može odgovarati za iste zločine u BIH, a kamoli u Srbiji, piše list.
Zahtevom Interpola Beograd, koji je primila Direkcija za koordinaciju policijskih tela BiH preko Interpolovog međunarodnog kanala za razmenu informacija, traženo je dostavljanje identifikacionog materijala - otisaka prstiju i državljanstva od osumnjičenih.
Sagovornik "Politike" objašnjava da je zahtev, koji je Interpol Beograd uputio nadležnima u BiH, podrazumijeva hitno postupanje po kojem se odgovor očekukje za nedelju dana.
Ukoliko se BiH uopšte ne izjasni o zahtevu, Srbija će, kako je objasnio isti izvor, verovatno uložiti žalbu Generalnom sekretarijatu Interpola koji ima pravo da naredi da BiH dostavi podatke.
Ako BiH ni tada ne dostavi podatke, moguće su određene sankcije, među kojima i izbacivanje BiH iz Interpola.
Drugi scenario bio bi da BiH dostavi tražene podatke, što bi omogućilo raspisivanje "crvene" poternice i tada bi sve zemlje bile dužne da ga uhapse i obaveste o tome državu koja je takav akt izdala, piše "Politika".
Tužilaštvo Srbije za ratne zločine vodi istragu protiv ratnog komandanta Armije BiH Nasera Orića, Hakije Meholjića i još trojice Bošnjaka zbog sumnje da su na Petrovdan 1992. godine u mestima Zalazje i Donji Potočari ubili devet srpskih civila.
Direkcija za koordinaciju policijskih tela BiH dobila je zahtev Interpola Beograd za proveru Nasera Orića, Nurije Husića, Hakije Meholjića, Amira Mehmedovića i Smaje Mandžića radi raspisivanja međunarodne poternice zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva.
Dodik: O Oriću sledeće nedelje
Dodik je ocenio da je ključno pitanje to što su najodgovorniji ljudi u Federaciji BiH zaštitili one koji su osumnjičeni za ratne zločine i da ne dozvoljavaju, pa čak i prete institucijama da neće dozvoliti dalje istražne radnje za zločine počinjene nad Srbima.
Predsednik RS je rekao da će predstavnici Republike Srpske biti veoma rigorozni kada je reč o procesuiranju osumnjičenih i svih onih koji su počinili zločine nad Srbima, jer nemaju poverenje u Sud i Tužilaštva BiH koji to nisu učinili.
"Naše je uverenje da sud i tužilaštva BiH žele da biološki nestanu svedoci. Euforična podrška Naseru Oriću tri vodeća političara u bošnjačkom narodu jeste ovđe ključno pitanje, a ne šta će se dalje dešavati. To je stvar dogovora koji ćemo mi postići", kazao je predsednik RS novinarima u Banjaluci.
Bošnjački zvaničnici Bakir Izetbegović, Zlatko Lagumdžija i Fahrudin Radončić primili su 30. januara u Predsedništvu BiH Nasera Orića i još četvoricu Bošnjaka iz Srebrenice koje je srpsko tužilaštvo osumnjičilo za zločine nad Srbima u Podrinju tokom rata u BiH.
Premijerka RS Željka Cvijanović najavila je da je moguća blokada institucija BiH zbog postupaka bošnjačkih političara u "slučaju Orić".
"To su neprincipijelna ponašanja, jer kad god se nešto desi na strani Republike Srpske nastanu burna reagovanja u Federaciji, a kada ovakve stvari rade bošnjački političari, onda se očekuje da to prođe nekažnjeno", rekla je Cvijanovićeva novinarima.
Ona je naglasila da bi isti standardi trebalo da se primenjuju u svim slučajevima.
