Komesar EU za proširenje odlučio je da odustane od angažmana na sprovođenju odluke Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Sejdić i Finci u BiH i o tome je, kako kaže, već obavestio šeficu evropske diplomatije Ketrin Ešton
File je na konferenciji za novinare, nakon razgovora sa predsedavajućim Saveta ministara Vjekoslavom Bevandom, premijrkom RS Željkom Cvijanović i federalnim premijerom Nerminom Nikšićem, rekao na konfereciji za novinare da je sramota za političare da BiH krši međunarodne obaveze neisupnjavajući odluke Evropskog suda u Strazburu.
Potvrdio je da se jutros sastao i sa predstavnicima nevladinih organizacija, nakon čega je predstavnike izvršne i zakonodavne vlasti upozorio da moraju uvažavati građane, posebno kada je reč o otvaranju radnih mesta, ekonomiji i efikasnijem pravnom sistemu, preneli su bosanski mediji.
"Sprovođeje presude Sejdić i Finci nije virtuelno pitanje, nego je to međunarodna obveza BiH", rekao je evropski komesar i ponovio da je to "ključ napretka BiH ka EU". On je objasnio da od toga zavisi podnošenje molbe BiH za priznavanje statusa kandida za njeno članstvo u EU.
Sprovođenje presude Evropskog suda u predmetu Sejdić i Finci trebalo bi da obezbedi pripadnicima manjinskih naroda da se kandiduju za najviše državne funkcije, što u ovom trenutku nije moguće.
"Sinoć su neki učinili sve što su mogli da se dogovor postigne, a neki su govorili, ali nisu učinili nikakav iskreni napor", rekao je File ne pomonjući, međutim, nijedno ime. On je dodao da su tokom pregovora "neki pokušavali da uključe druge teme", koje se ne tiču same presude.
File ne prihvata da je neuspeh noćašnjeg sastanka i njegov lični neuspeh i dodaje da je to "neuspeh političara BiH".
On se slaže da u BiH u ovom trenutku ima važnija pitanja od primene pomenute presude, ali je dodao i da rešavanje tog pitanja ostaje preduslov za primenu drugih mehanizama koje EU ima, a koji bi pomogli rešavanju i tih ostalih problema.
Političare u BiH je pozvao da ne ignorišu građane i da ih slušaju, kao i da se izbegne svako nasilje koje bi prouzrokovalo daljnje pogoršanje stanja.
File je najavio tri nove inicijative na kojima će biti angažovana EU u BiH u narednom periodu. Prva je jačanje upravljanje ekonomijom i ona će biti pokrenuta već naredne sedmice, zatim uspostavljanje zajedničke radne grupe BiH i EU, koja bi trebalo da ubrza sprovođenje projekta koje finansija Unija i, najzad, ponuda za proširenje dijaloga o pravosuđu na neke od elemenata poglavlja 23 koja se tiču zajedničke pravne tekovine EU, a posebno na borbe protiv korupcije.
Na devetočasovnom sastanku komesara za proširenje EU Štefana Filea sa političkim liderima u Bosni i Hercegoviji juče nije postignut dogovor u vezi sa implementacijom presude Sejdić i Finci.
O krahu još jednog sastanka javnost su obavestili lideri stranaka SBB, SDP, SDA i HDZ 1990 nakon većanja koje je tokom noći održano u zgradi Delegacije EU u Sarajevu.
Prema njihovim rečima, problem je i dalje definisanje izbornih područja u Federaciji BiH i nemogućnosti postizanja političkog kompromisa u vezi s tim pitanjem, prenela je Fena.
Sastanku, koji je počeo u ponedeljak oko 15:30 sati, prisustvovali su lider SNSD Milorad Dodik, međunarodni sekretar SNSD Željka Cvijanović, predsednik SDS Mladen Bosić i zamenik predsednika SDS Pregrag Kovač, predsednik SDP BiH Zlatko Lagumdžija i član Predsedništva SDP Saša Magazinović.
Sastanku je prisustvovao i lider HDZ BiH Dragan Čović, predsednik HDZ 1990 Martin Raguž, predsednik SBB BiH Fahrudin Radončić, zamenik predsednika SDA Bakir Izetbegović i zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Brajan Hojt Ji.
Dodik je nešto pre 20:00 sati napustio sastanak, najavivši da će se vratiti ako ga obaveste da je postignut dogovor.
Predsednik SBB Fahrudin Radončić izjavio je da ni pored najbolje volje učesnika skupa i pogotovo napora Filea nisu uspeli da dođu do željenog rešenja.
Lider SDP BiH Zlatko Lagumdžija je nakon sastanka izjavio je da se pozicije, nažalost, nisu bitno promenile, ističući da je File ponudio dobru polaznu osnovu sa 14 tačaka.
On je naglasio da su se pojavile i ideje koje su značile i početak procesa crtanja karata i predlozi koji su išli ka tome da se vrati na poziciju od pre pola godine kada je predlagano da se tačno definišu koji kantoni su u jednom izbornom području, a koji u drugom u Federaciji BiH.
"Smatram da niko u BiH nema pravo tražiti i prihvatiti rešenje koje bi značilo jednu nefunkcionalnu zemlju koja bi bila dalje razmrvljena i podeljena", rekao je lider SDP BiH.
"Komesar za proširenje EU Stefan Fule i predstavnici EU pokazali su zaista veliki entuzijazam , ali nažalost nismo uspeli", izjavio je noćas zamenik predsednika SDA Bakir Izetbegović.
Napomenuo je da su bili na tragu rešenja sa predlogom da se deset kantona razdvoji na dve grupe.
"Definisali bi nakon što vidimo ko je od kandidata za člana Predsedništva u prvih pet kantona dobio najveći broj, a onda bi sledeći koji takođe dobija glasove iz cele Federacije bio izabran kao drugi član Predsjedništva BiH uz uslov da ima više od 50 odsto glasova iz druge grupe kantona. To smo zvali 'plutajućim kantonima' jer nisu bili definisani, a Hrvati su tražili da se ti kantoni definišu", dodao je Izetbegović.
Rekao je da to nije bilo prihvatljivo bošnjačkim strankama.
Predsednik HDZ 1990 Martin Raguž rekao je da je ključni uzrok neuspeha sastanka nedostatak političke volje svih lidera političkih partija, da se nađe rešenje koje će otvoriti novu perspektivu.
Prema njegovim rečima, rešenje koje je bilo na stolu i dobilo saglasnost, jeste da se jedan član Predsedništva BiH bira iz Republike Srpske, a dva člana Predsedništva BiH direktno iz Federacije BiH, koja je jedna izborna jedinica.
