On je izjavio da to nije učinio s ciljem, već da ne može da se pravi nezainteresovan za to što se događa bilo gde u svetu.

"Morao sam da odem i lično da se uverim kako to izgleda, ko su ti ljudi, šta traže, šta govore. Mislim da je to dužnost svakog čoveka koji se bavi javnim poslom, koji ima prepoznatljivo ime, čije se reči citiraju i ljudi razmišljaju o njima", rekao je Šerbedžija.

Podseća da je to činio i pre, kada su bili svi ti teški trenutci za narod u bivšoj Jugoslaviji.

"Mislim da je to dužnost svakoga od nas javnih ličnosti: pisaca, glumaca, slikara, režisera, novinara, naučnika. Oni moraju u takvim vremenima da daju svoje mišljenje, upravo zbog toga da bi se prava energija uspela da suprotstavi lošim energijama i zamislima, mislim tu na razne nacionalizme, koji su se dešavali u tim vremenima", naveo je Šerbedžija u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.

On je ocenio da je je protest u Sarajevu radnički, ali ne i samo radnički, nego protesti nekih nevoljnih, jadnih, osiromašenih, bespomoćnih ljudi.

"Osećao sam se grozno, jedva sam govorio. Nisam mogao ništa suvislo izreći, gledajući te jadne ljude, gladne, žedne, bose, gole, na kiši. To su ljudi kojima je dogorelo do nokata. Oni nemaju nikoga da stane iza njih, da im odbrani ono najminimalnije ljudsko dostojanstvo koje nas razlikuje od životinja", rekao je Šerbedžija, dodavši da ljudi koji protestuju u Sarajevu "doslovce ne mogu da kupe kilogram hleba svaki dan, da se prehrane".

S druge strane, dodao je, postoje stvarno enormno bogati ljudi u tim istim našim užasnim kolosima u kojima živimo.

"Oni se bogate, neki su korumpirani. Svuda postoje takvi procesi, javni su i poznati, od Hrvatske, preko Srbije, do Bosne i svih bivših republika nekadasnje države. To je strašna stvar. Ne postoji društveni sistem, izgrađen ispravno kao država, koji je kadar da zaštiti svoje bespomoćne stanovnike i ljude koji žive u tim državama", naveo je.

Sve je, smatra Šerbedžija, prepušteno jednoj stihiji novih odnosa, jednom brutalnom kapitalizmu koji nema za to osećaja i baš ih briga.

Upitan šta su mu Sarajlije rekle, Šerbedžija kaže da su bespomoćno plakali, grlili me i ljubili i rekli: "Hvala da si ti došao jer nije niko drugi".