Paradoks ili ne, ali čuvena plava bertka sa ljiljanima, simbol Armije BiH iz ratnih godina, pod kojom su stradale hiljade nebošnjaka u ovoj zemlji, jedan je od najvrednijih eksponata muzeja "Alija Izetbegović" koji je otvoren u petak u sarajevskom naselju Kovači.
Paradoks ili ne, ali čuvena plava bertka sa ljiljanima, simbol Armije BiH iz ratnih godina, pod kojom su stradale hiljade nebošnjaka u ovoj zemlji, jedan je od najvrednijih eksponata muzeja "Alija Izetbegović" koji je otvoren u petak u sarajevskom naselju Kovači. Muzej je otvoren u sklopu Memorijalnog centra i šehidskog mezarja, osnosno "groblja mučenika", gde je po ličnoj želji na današnji dan sahranjen i Izetbegović
"Prošle su četiri godine od smrti predsednika Alije Izetbegovića i ovaj muzej će pored očuvanja njegovog lika i djela biti i muzej istine o stvaranju države BiH i kako je ona branjena i odbranjena. Imao je presudnu ulogu u stvaranju ove države“, rekao je na otvaranju Izetbegovićev naslednik na čelu Stranke demokratske akcije Sulejman Tihić.
Iako se očekivalo da muzej obiluje fotografijama i drugim predmetima iz rata - toga nema, a izložene su pisana, foto i filmska dokumentacija iz koje posetioci mogu da "sagledaju celinu života, političkog i vojnog delovanja" bošnjačkog vodje.
Iako je vrpcu presekao i predsedavajući predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda Željko Komšić, on se nije obratio okupljenim Sarajlijama i predstavnicima medija. Komšiću je Izetbegović tokom proteklog rata bio vrhovni komandant. Za ratne zasluge Komšić je nagradjen najvećim ratnim priznanjem - "Zlatnim ljiljanom".
Sarajlije su ipak pričljivije i kažu da je i bilo vreme da se ovakvo nešto napravi, jer je zadužio svoj narod! "Bio je naš prvi vodja. Ono što smo decenijama tražili, svoj jezik, on nam je dao. Bio je značajna i pozitivna ličnost ovih prostora", kaže Sarajlija Mensur Spaijić. On ne krije oduševljenje medijskim prisustvom i kaže da svet treba da vidi da je Alija bio velika ličnost BiH istorije.
S njim se slaže i Selma Ibrić, koja veruje da bez Izetbegovića danas ne bi bilo ni Bošnjaka i da je on "državu oslobodio od okupatora". "Svi znamo ko su okupatori, ne želim ni da ih imenujem", dodaje Selma.
Muzej pruža sliku o Aliji kao velikom državniku, omiljenom medjunarodnom političaru i paćeniku u periodu komunizma.
U posebnoj prostoriji je smešteno sve ono što je u vezi sa Izetbegovićem kao komandantom Armije BiH, uključujući vojna odela, njegovu poznatu beretku sa ljiljanima kao i oružje koje je dobijao na upotrebu i kao poklon. Tu je i automatska puška koju mu je 1995. godine poklonio jedan radnik goraždanske fabrike "Pobjeda".
Posetioci muzejske postavke mogu da odgledaju i dva petnaestominutna filma, čiji je autor Mufid Memija: prvi obuhvata Alijin život do 1990. godine, a drugi ratni i posleratni period sve do smrti i dženaze (pogreba).
Autor u prvom filmu skreće pažnju na činjenicu da je Alijin otac, kao načelnik opštine Bosanski Šamac, zaštitio veliki broj Srba kada je 1914. godine posle Sarajevskog atentata počela masovna odmazda prema srpskom stanovništvu da bi šamački Srbi, kojima je ta činjenica bila poznata, zaštitili Aliju 1944. godine kada je bio odredjen za likvidaciju od strane četnika. Ugledni Srbi i intelektualci iz Beograda stali su u odbranu Izetbegovića kada je osamdesetih godina zbog "Islamske deklaracije" dospeo u zatvor.
(tekst i foto - Dado Popović, MONDO)
"Prošle su četiri godine od smrti predsednika Alije Izetbegovića i ovaj muzej će pored očuvanja njegovog lika i djela biti i muzej istine o stvaranju države BiH i kako je ona branjena i odbranjena. Imao je presudnu ulogu u stvaranju ove države“, rekao je na otvaranju Izetbegovićev naslednik na čelu Stranke demokratske akcije Sulejman Tihić.
Iako se očekivalo da muzej obiluje fotografijama i drugim predmetima iz rata - toga nema, a izložene su pisana, foto i filmska dokumentacija iz koje posetioci mogu da "sagledaju celinu života, političkog i vojnog delovanja" bošnjačkog vodje.
Iako je vrpcu presekao i predsedavajući predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda Željko Komšić, on se nije obratio okupljenim Sarajlijama i predstavnicima medija. Komšiću je Izetbegović tokom proteklog rata bio vrhovni komandant. Za ratne zasluge Komšić je nagradjen najvećim ratnim priznanjem - "Zlatnim ljiljanom".
Sarajlije su ipak pričljivije i kažu da je i bilo vreme da se ovakvo nešto napravi, jer je zadužio svoj narod! "Bio je naš prvi vodja. Ono što smo decenijama tražili, svoj jezik, on nam je dao. Bio je značajna i pozitivna ličnost ovih prostora", kaže Sarajlija Mensur Spaijić. On ne krije oduševljenje medijskim prisustvom i kaže da svet treba da vidi da je Alija bio velika ličnost BiH istorije.
S njim se slaže i Selma Ibrić, koja veruje da bez Izetbegovića danas ne bi bilo ni Bošnjaka i da je on "državu oslobodio od okupatora". "Svi znamo ko su okupatori, ne želim ni da ih imenujem", dodaje Selma.
Muzej pruža sliku o Aliji kao velikom državniku, omiljenom medjunarodnom političaru i paćeniku u periodu komunizma.
Delovi Kurana - poklon Jasera Arafata
Muzejski eksponati su smešteni u dve obnovljene kule izgradjene u turskom periodu, u narodu poznate kao "Vratnička kapija". U jednom delu su smešteni Alijini lični predmeti - olovke, sat, naočare, fotografije, knjige, pisma, ordenje... Tu je izložena i levha (odlomci iz Kurana ispisani arapskim pismom koji se drže na zidovima) koju mu je poklonio Jaser Arafat. Većinu eksponata muzeju je poklonila Alijina porodica u želji da sve bude dostupno javnosti.U posebnoj prostoriji je smešteno sve ono što je u vezi sa Izetbegovićem kao komandantom Armije BiH, uključujući vojna odela, njegovu poznatu beretku sa ljiljanima kao i oružje koje je dobijao na upotrebu i kao poklon. Tu je i automatska puška koju mu je 1995. godine poklonio jedan radnik goraždanske fabrike "Pobjeda".
Posetioci muzejske postavke mogu da odgledaju i dva petnaestominutna filma, čiji je autor Mufid Memija: prvi obuhvata Alijin život do 1990. godine, a drugi ratni i posleratni period sve do smrti i dženaze (pogreba).
Autor u prvom filmu skreće pažnju na činjenicu da je Alijin otac, kao načelnik opštine Bosanski Šamac, zaštitio veliki broj Srba kada je 1914. godine posle Sarajevskog atentata počela masovna odmazda prema srpskom stanovništvu da bi šamački Srbi, kojima je ta činjenica bila poznata, zaštitili Aliju 1944. godine kada je bio odredjen za likvidaciju od strane četnika. Ugledni Srbi i intelektualci iz Beograda stali su u odbranu Izetbegovića kada je osamdesetih godina zbog "Islamske deklaracije" dospeo u zatvor.
(tekst i foto - Dado Popović, MONDO)
