To su poražavajući rezultati istraživanja političke pismenost hrvatske mladeži koji ukazuju na katastrofalno neznanje tog dela populacije.

Istraživanje su sproveli GOOD inicijativa, GONG i Institut za društvena istraživanja na uzorku od 1.146 maturanata, čija su politička (ne)znanja ispitana kroz 19 pitanja u tri područja - politički pojmovi, ustavno-političko ustrojstvo i politička informisanost, prenosi portal "Index.hr".

Na svako su pitanje mogli da odaberu jedan od četiri odgovora, ali je tek jedan od ukupnog broja ispitanih učenika ispravno odgovorio na sva postavljena pitanja.

Gotovo tri četvrtine učenika završnih razreda srednjih škola ne smatra da je NDH bila fašistička tvorevina, polovina njih tvrdi da je homoseksualnost vrsta poremećaja ili bolesti i da bi ljudima takvog seksualnog opredeljenja trebalo zabraniti javne istupe, budući da tako mogli nepovoljno da utiču na mlade.

Među ispitanima njih 40 odsto smatra da Hrvatska ima bogatiju tradiciju od većine naroda i da su pravi Hrvati jedino katolici.

Identičan procenat maturanata čvrsto se protivi svakom pokušaju sudskog progona hrvatskih ratnih veterana za zločine počinjene tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, dok 73 odsto njih ne zna ko je hrvatski premijer, čak ni kada im se ponude četiri moguća odgovora.

Najveći procenat anketiranih odgovorio je tačno na pitanje šta podrazumeva podela na tri grane vlasti i šta je ustav.

Tek 19 odsto učenika znalo je da izvršnu vlast obavlja koalicija SDP-a, HNS-a, IDS-a i HSU-a.

Hrvatska mladež se u ovom istraživanju u velikoj meri deklarisala kao religiozna - njih 43 odsto kaže da su uvereni vernici koji prihvataju sve što uči vera, dok se njih 25 procenata smatra "običnim" vernicima.

Najveći stepen tolerancije, pokazuje istraživanje, maturanti pokazuju prema drugoj rasi, veri ili naciji.

Kad je reč o ravnopravnosti polova, polovina ispitnih ne slaže se s tvrdnjom da je muškarac taj koji bi trebalo da zarađuje i prehranjuje porodicu.

Tačan odgovor na pitanje kojim pojmom se označava pravo vlasti da donosi odluke dalo je 45,2 odsto maturanata, dok je njih manje od pola (43 procenta) znalo kada su održani prvi višestranački izbori u Hrvatskoj.