Gotovo 1.500 izbeglica u švedskom gradu Borgholmu, na otoku Elandu, ima posebnu podršku. Pomaže im gradonačelnik koji je u taj grad došao, također kao izbeglica, 1992. godine, javlja Al Jazeera.

Priča o drutgom životu Ilka Ćorkovića počinje na mostu iznad zaleđenog Baltičkog mora. S porodicom je bio na ulazu u Borgholm, nakon trodnevnog putovanja iz Banjaluke. Baraka 110 u izbegličkom kampu bila je njihov novi dom.

"Puno snega, hladno, ali bili smo jako zadovoljni da smo dobili krov nad glavom i mogli smo se osećati sigurno. Bilo nam je lepo, jer smo se spasili, jer nismo znali, naše, putovanje, da li ćemo se izvući", priča Ilko Ćorković, gradonačelnik Borgholma.

Baraku su delili s drugom porodicom, pa ih je tu živelo šestoro. Družili se se s drugim Bosancima i Hercegovcima, kojih je u kampu bilo blizu 600. Seća se i ljuljaške na kojoj se igrala njegova kćerka.

Međutim, put ga je odveo u centar gradskog života, nakon 14 meseci intenzivnog učenja jezika. U početku je prao sudove u hotelima i čistio stanove, ali se istovremeno školovao. Nakon završenog fakulteta, zaposlio se u Poreskoj upravi i politički se angažovao.

Ipak, kaže da nije ni sanjao da će jednom biti prvi čovek Borgholma, a na vrhu lokalne administracije je od septembra 2014. godine. Njegova Socijaldemokratska partija je ubedljivo pobedila na izborima te godine, a on dobio najviše direktnih glasova.

"Velika je stvar, osećam se ponosno da sam, kao izbeglica koji je došao pre 23 godine, dobio toliko poverenje u izborima i 2010. godine, i 2014. godine. I sve ću uraditi da ih ne razočaram", nastavlja Ćorković.

Kaže da je u gradu već smanjena stopa nezaposlenosti, a da on ličnim primerom ukazuje na značaj odgovornog ponašanja. Ipak, i kao gradonačelnik je pred neočekivanim izazovom.