Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je da su u Nišu, u jednom stanu u naselju Durlan, nađeni tragovi koji ukazuju da je u njemu boravio haški optuženik Stojan Župljanin.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je da su u Nišu, u jednom stanu u naselju Durlan, nađeni tragovi koji ukazuju da je u njemu boravio haški optuženik Stojan Župljanin.
"Izvršen je pretres stana i u njemu su, ja to jedino mogu da kažem, nađeni tragovi koji ukazuju da je u njemu boravio Župljanin", kazao je Vukčević niškoj TV5. On je kazao da je akcija preduzeta odmah po dobijenoj dojavi i da je "izvršena opservacija kuće stavljanjem pod video nadzor i praćenja kretanja stanara".
Portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić potvrdio je ranije da potraga za haškim optuženikom Stojanom Župljaninom u Nišu bila naložena na osnovu "ozbiljne dojave".
"Jučerašnja akcija potrage za Stojanom Župljaninom bila je jedna od najvećih do sada. Koordinatori akcionog tima su ocenili da su dojave bile ozbiljne, ali akcija ipak nije urodila plodom", rekao je Vekarić televiziji B92.
On je naveo i da je ta akcija bila izuzetno profesionalno izvedena, dodajući da je veoma zadovoljan i saradnjom sa policijom i njenim delovanjem. "Slične akcije potrage za haškim optuženicima vrše se gotovo svakodnevno, ali mimo očiju javnosti", dodao je Vekarić.
Portparol tužilaštva za ratne zločine je istakao da sve nadležne službe odgovorno rade na pronalaženju haških optuženika, ali da postoje određene političke struje koje se tome protive: "Ako neke političke struje budu došle na vlast pojedini haški optuženici mogli bi da budu i načelnici generalštaba."
Župljanin (57), rođen u Maslovarama u opštini Kotor Varoš u Bosni i Hercegovini, je optužen da je, kao načelnik Centra službi bezbednosti u Banjaluci, bio "odgovoran za planiranje i vođenje svih operacija policije i za zločine koje su jedinice policije na tom području počinile".
Haško tužilaštvo Župljanina ne tereti da je lično izvršio bilo koji zločin. Prema optužnici Tribunala, "svojim radnjama i propustima", on je "učestvovao u progonima na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi i zločinu protiv čovečnosti".
Povodom zločina počinjenih na Kosovu, Vekarić je rekao da je UNMIK prepreka u procesuiranju pojedinih slučajeva i da je u tom pogledu saradnja sa UNMIK-om na niskom nivou: "Imamo dokaze, ali slučajevi se ne procesuiraju, predmeti spavaju u fijoci i to onda stvara frustracije ovde i u Beogradu."
Vekarić je rekao da bi u nedavno oformljenom predmetu o trgovini organima osoba srpske nacionalnosti svedok mogla da bude i lično donedavna glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla Del Ponte koja je navode o trgovini organima iznela u svojoj knjizi "Lov" kao i Florans Artman. "Ono što tužilaštvo može da učini je da sasluša sve dostupne svedoke i pokrene sve istražne radnje", kazao je on.
Portparol Tužilaštva za ratne zločine je naveo i da postoje indicije o tome da je u vreme sukoba na Kosovu postojalo 145 logora u kojima su bili nealbanci.
(agencije/MONDO, arhivska fotografija Stojana Župljanina iz 1998. godine, AP)
"Izvršen je pretres stana i u njemu su, ja to jedino mogu da kažem, nađeni tragovi koji ukazuju da je u njemu boravio Župljanin", kazao je Vukčević niškoj TV5. On je kazao da je akcija preduzeta odmah po dobijenoj dojavi i da je "izvršena opservacija kuće stavljanjem pod video nadzor i praćenja kretanja stanara".
Portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić potvrdio je ranije da potraga za haškim optuženikom Stojanom Župljaninom u Nišu bila naložena na osnovu "ozbiljne dojave".
"Jučerašnja akcija potrage za Stojanom Župljaninom bila je jedna od najvećih do sada. Koordinatori akcionog tima su ocenili da su dojave bile ozbiljne, ali akcija ipak nije urodila plodom", rekao je Vekarić televiziji B92.
On je naveo i da je ta akcija bila izuzetno profesionalno izvedena, dodajući da je veoma zadovoljan i saradnjom sa policijom i njenim delovanjem. "Slične akcije potrage za haškim optuženicima vrše se gotovo svakodnevno, ali mimo očiju javnosti", dodao je Vekarić.
Portparol tužilaštva za ratne zločine je istakao da sve nadležne službe odgovorno rade na pronalaženju haških optuženika, ali da postoje određene političke struje koje se tome protive: "Ako neke političke struje budu došle na vlast pojedini haški optuženici mogli bi da budu i načelnici generalštaba."
Župljanin (57), rođen u Maslovarama u opštini Kotor Varoš u Bosni i Hercegovini, je optužen da je, kao načelnik Centra službi bezbednosti u Banjaluci, bio "odgovoran za planiranje i vođenje svih operacija policije i za zločine koje su jedinice policije na tom području počinile".
Haško tužilaštvo Župljanina ne tereti da je lično izvršio bilo koji zločin. Prema optužnici Tribunala, "svojim radnjama i propustima", on je "učestvovao u progonima na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi i zločinu protiv čovečnosti".
Povodom zločina počinjenih na Kosovu, Vekarić je rekao da je UNMIK prepreka u procesuiranju pojedinih slučajeva i da je u tom pogledu saradnja sa UNMIK-om na niskom nivou: "Imamo dokaze, ali slučajevi se ne procesuiraju, predmeti spavaju u fijoci i to onda stvara frustracije ovde i u Beogradu."
Vekarić je rekao da bi u nedavno oformljenom predmetu o trgovini organima osoba srpske nacionalnosti svedok mogla da bude i lično donedavna glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla Del Ponte koja je navode o trgovini organima iznela u svojoj knjizi "Lov" kao i Florans Artman. "Ono što tužilaštvo može da učini je da sasluša sve dostupne svedoke i pokrene sve istražne radnje", kazao je on.
Portparol Tužilaštva za ratne zločine je naveo i da postoje indicije o tome da je u vreme sukoba na Kosovu postojalo 145 logora u kojima su bili nealbanci.
(agencije/MONDO, arhivska fotografija Stojana Župljanina iz 1998. godine, AP)
