Na današnji dan pre 25 godina, jedinice Jugoslovenske narodne armije (JNA) ušle su u hrvatski grad Vukovar čime su okončane tromesečne borbe u kojima su poginule hiljade ljudi, a gotovo čitav grad je razrušen.
Ratni sukobi poceli su 13. avgusta 1991, a JNA je zauzela grad 18. novembra. Vukovar je bio prvi grad iz kojeg su borbom potisnute hrvatske snage.
Borbe za Vukovar trajale su 86 dana, a u njima je, kako se procenjuje, poginulo izmedu 3.000 i 5.000 ljudi, uglavnom civila. U sukobima je razrušeno 90 odsto grada.
U opsadi Vukovara ucestvovalo je oko 30.000 vojnika JNA i veliki broj pripadnika teritorijane odbrane i paravojnih snaga, dok su hrvatske snage, prema procenama, najpre brojale 1.800 ljudi, ali su vremenom bitno narasle.
Sa hrvatske strane komandant odbrane Vukovara bio je Mile Dedakovic Jastreb, a komandant kriznog štaba Tomislav Mercep.
Komandant snaga JNA na pocetku vojnih operacija u Vukovaru bio je Bajo Bojat, a zamenio ga je pukovnik Mile Mrkšic, komandant Operativne grupe "Jug". General Andrija Biorcevic bio je komandant jedinica Novosadskog korpusa JNA na vukovarskom ratištu. Ukazom Predsedništva SFRJ, na svecanosti 7. decembra 1991. u kasarni "Maršal Tito" u Beogradu dodeljeno je 260 odlikovanja i priznanja vojnicima i starešinama koji su ucestvovali u "operaciji Vukovar" i po 75 ordena i medalja za hrabrost. U više cinove je unapredeno 40 vojnika i starešina, uz 34 vanredna unapredenja.
Civilna vlast u Vukovaru je uspostavljena pocetkom decembra 1991. godine. Doneta je odluka da Vukovar bude administrativni centar "Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema". Predsednik "vlade" te oblasti bio je Goran Hadžic, a Slavko Dokmanovic bio je predsednik Skupštine opštine Vukovar i clan te "vlade".
U organizaciji Medunarodnog komiteta Crvenog krsta u Budimpešti su 8. avgusta 1992. predsednici vlada SR Jugoslavije i Hrvatske Milan Panic i Mate Granic potpisali Sporazum o razmeni ratnih zarobljenika.
Na osnovu tog sporazuma i na osnovu sporazuma od 28. i 29. jula, koje su potpisali drugi predstavnici SRJ i Hrvatske, Vlada SRJ je 14. avgusta donela odluku o repatrijaciji zatvorenih lica iz Hrvatske, ucesnika oružanih sukoba.
Istog dana, u prisustvu predstavnika UNPROFOR, ta odluka je sprovedena realizovana kod mesta "Jelenovo" (Sarvaš).
Istocna Slavonija bila je pod upravom Prelazne administracije UN (UNTAES) do 15. januara 1998. kada je vracena pod upravu Hrvatske.
Za zlocine u Vukovaru Medunarodni tribunal u Hagu je optužio nekadašnjeg gradonacelnika tog grada Slavka Dokmanovica, trojicu bivših oficira JNA - Mileta Mrkšica, Veselina Šljivancanina i Miroslava Radica, i bivšeg predsednika "vlade" te oblasti Gorana Hadžica.
Dokmanovic je uhapšen u junu 1997, a godinu dana kasnije izvršio je samoubistvo u pritvorskoj jedinici Tribunala.
Mile Mrkšic je osuden na 20 godina zatvora, Veselin Šljivancanin pravosnažno na 10 i u meduvremenu je pušten na prevremenu slobodu, a Miroslava Radica haški Tribunal je oslobodio krivice.
Haški optuženik Goran Hadžic je od 16. jula 2004, kada je otpecacena optužnica protiv njega, bio u bekstvu do jula 2011. kada je uhapšen i izrucen Tribunalu u Hagu, gde mu se sudilo za ratne zlocine nad hrvatskim i drugim nesrpskim stanovništvom u Istocnoj Slavoniji ali je sudenje suspendovano u aprilu 2016. zbog njegove bolesti od koje je u julu i umro.
Pred srpskim pravosudem 15 osoba je pravosnažno osudeno na višegodišnje kazne zatvora zbog ratnih zlocina na teritoriji Vukovara 1991, a u toku je veci broj istraga zlocina pocinjenih u tom gradu.
Za 25 godina nadležna hrvatska tužilaštva su pokrenula krivicne postupke protiv 1.203 osobe, od kojih je do sada osuden 181 optuženik, a mnogi postupci još traju, navode u hrvatskom Ministarstvu pravosuda.
Na mestu stradanja oko 200 civila i vojnika zarobljenih nakon pada Vukovara otvoren je 2006. spomen-dom "Ovcara". Prisustvovali su najviši funkcioneri Hrvatske.
Na 17. godišnjicu ulaska JNA u Vukovar, 2008, Medunarodni sud pravde u Hagu oglasio se nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije kojom je Beograd optužen za genocid nad nesrbima u toj republici tokom rata 1991-95. godine.
MONDO u ????????: Pusti cirilicu, daj posao
Predsednici Srbije i Hrvatske Boris Tadic i Ivo Josipovic posetili su Vukovar 4. novembra 2010. i na Ovcari položili vence na spomen-obeležje za oko 200 ubijenih hrvatskih zarobljenika i civila.
Tadic se na Ovcari kod Vukovara izvinio porodicama svih nevino stradalih žrtava na tom poljoprivrednom dobru 1991.
"Došao sam da se poklonim žrtvama, uputim reci izvinjenja i iskažem žaljenje. Da stvorimo mogucnost da Srbi i Hrvati i Srbija i Hrvatska mogu da grade bolju buducnost", rekao je Tadic nakon polaganja venaca.
Pocetkom septembra 2013. u Vukovaru su na zgrade policije i Državne uprave postavljene dvojezicne table ispisane cirilicnim i latinicnim pismom, koje su istog dana skinute i polomljenje. Pocetkom novembra 2013. godine Gradsko vece Vukovara je izmenilo Statut grada i proglasilo Vukovar za mesto posebnog pijeteta a hrvatski jezik i latinicu za službeni jezik i pismo.
