O reviziji presude o genocidu protiv Srbije danas odlučuju u Sarajevu. U međuvremenu, poslanik Parlamenta BiH Denis Bećirović uputio je pismo srpskom šef diplomatije Ivici Dačiću, u kojem daje 14, "razloga" za reviziju presude.
Pismo je upućeno, kako je navedeno, povodom "učestalih pretnji Dačića državi BiH u vezi s njenim neotuđivim pravom da pokrene postupak revizije presude pred najvišim sudom UN-a - Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
Pismo prenosimo u glavnim detaljima.
Gospodine Dačiću,
Na pokretanju postupka revizije presude Internacionalnog suda pravde u Hagu najviše su radili zvaničnici Srbije. Kako? Nabrojaću Vam, pored ostalih,
14 RAZLOGA KOJE STE VI, ZVANIČNICI SRBIJE, DALI ZA REVIZIJU PRESUDE:
1. Niste poštovali cjelinu Dejtonskog mirovnog sporazuma i Ustava BiH,
2. Kontinuirano ste potkopavali državne organe i institucije Bosne i Hercegovine,
3. Drsko ste negirali presudu Internacionalnog suda pravde iz 2007. godine,
4. Nastavili ste politiku poricanja i negiranja planetarno dokazanog genocida,
5. Odbili ste u Skupštini Srbije da deklaracijom priznate počinjeni genocid,
6. Legalizovali ste zločinački četnički pokret koji je počinio zločine i genocid,
7. Javno ste osporavali i negirali konačne i obavezujuće odluke Ustavnog suda BiH,
8. Otvoreno ste podržavali i ohrabrivali antibosanskohercegovačke i ratnohuškačke izjave i postupke pojedinih političara u bosanskohercegovačkom entitetu RS,
9. Niste poštovali načelo suverene jednakosti država članica Ujedinjenih nacija,
10. U Skupštini Srbije usvojili ste „Strategiju očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu“, u kojoj ste zacrtali da se, kao u najgorim vremenima Slobodana Miloševića, ponovo neovlašteno mešate u unutrašnje odnose suverene države Bosne i Hercegovine,
11. Antidejtonski ste u zvaničnim aktima Skupštine Srbije negirali konačnu arbitražnu presudu u vezi sa statusom Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine,
12. Kao najveći vanjskopolitički uspjeh Srbije u 2015. godini proglasili ste zaustavljanje usvajanja Rezolucije o genocidu u Vijeću sigurnosti čime ste još jednom pokazali da ne poštujete žrtve genocida.
13. I dalje krijete istinu o tome šta je 14. jula 1995. godine Ratko Mladić radio u Beogradu, koga je i o čemu izveštavao i kakve je instrukcije iz Beograda dobivao?
14. I dalje krijete arhive i zapisnike Vrhovnog saveta odbrane Savezne Republike Jugoslavije. Također, po naređenju učesnika tih sednica, sa 17 sednica nije bilo stenografskih zapisa, od kojih je devet održano, pre i posle srebreničkog genocida. Zašto, napokon, ne kažete istinu ko je redigovao zapisnike sa sedinica?
ODLUKA NA DANAŠNJEM SASTANKU
U Sarajevu je danas počeo sastanak na kojem će se odlučiti da li će Bosna i Hercegovina podneti zahtev za reviziju presude pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu protiv Srbije i Crne Gore za genocid.
Sastanak u sarajevskoj Većnici je organizovala Fondacija "Pravda za Bosnu i Hercegovinu" i Institut za istraživanje zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava, a njegov pokrovitelj je bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović.
Skupu, koji je počeo u 15 časova, prisustvuju politički i verski zvaničnici, kao i predstavnici akademske zajednice u BiH.
Osim Izetbegovića, u sarajevsku Većnicu su stigli i poglavar Islamske zajednice u BiH Husein Kavazović, predsednik SBB-a Fahrudin Radončić, predsednik SDP BiH Nermin Nikšić, potpredsednik Republike Srpske Ramiz Salkić, predsedavajući Predstavničkog doma Parlamenta BiH Šefik Džaferović, kao i predsednik Demokratske fronte Željko Komšić.
Srpski političari u BiH su protiv pokretanja revizije presude i tvrde da taj postupak nema podršku institucija BiH, jer takva odluka nije doneta u Predsedništvu BiH.
Predstavnici RS su optužili Izetbegovića da deluje mimo, a tvrde i da Sakib Softić nema legitimitet da zastupa BiH pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
"SKORO DA JE NEMOGUĆE DA POSTOJE NOVI DOKAZI"
Skoro da je nemoguće da Sarajevo ima nove dokaze na osnovu kojih bi se zasnivao zahtev za reviziju presude Međunarodnog suda pravde po tužbi BiH protiv Srbije za genocid, izjavio je Refik Hodžić, direktor komunikacija Međunarodnog centra za tranzicijsku pravdu sa sedištem u Njujorku.
"I da postoje, BiH je u situaciji u kojoj skoro pa da nema šanse da proceduralno sud to prihvati, s obzirom na odredbe člana 61. Statuta", rekao je Hodžić, nekadašnji portparol Haškog tribunal, za BHRT.
Taj član, precizirao je, izričito predviđa da bilo kakvi novi dokazi, koji bi bili odlučujuće prirode po reviziju, moraju da budu podneseni šest meseci od saznanja o njihovom postojanju.
"Bilo bi apsolutno neverovatno da se čitavih 10 godina nije znalo za takve dokaze, a da su oni otkriveni sad, nekoliko dana pre podnošenja zahteva za reviziju", rekao je Hodžić.
