Marković je tada uputio mitropolitu Amfilohiju poziv na dijalog o Zakonu o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica navodeći da je Zakon stupio na snagu i da rokovi za njegovu primenu teku.
Odgovor Mitropolita crnogorsko-primorskog objavljuemo u celosti:
"Primili smo Vaš dopis od 28. januara ove godine za razgovor, koji je prethodno objavljen u medijima. Dozvolite da povodom nekih ocena koje ste izneli u Vašem dopisu iskažemo naše mišljenje.
U dopisu tvrdite da „donošenje Zakona neće izazvati nove podele u pravoslavnom biću Crne Gore“, a što je, blago rečeno, u suprotnosti sa realnošću. U to se možete i uveriti, jer od 27. decembra 2019. godine do danas ogroman broj građana, i to ne samo pravoslavnih vernika, trpeljivo, mirno, dostojanstveno i istrajno, iz dana u dan, iz sedmice u sedmicu, iskazuje svoje protivljenje duhu i normama Zakona, koji je jednostrano pripremila i predložila Vlada i usvojila Skupština Crne Gore.
Prema tome, ne možemo se složiti sa Vašom tezom iz dopisa da Zakon „neće izazvati nove podele“, jer je iz svega što se događa u Crnoj Gori jasno da je Zakon ne samo produbio stare nego je i stvorio nove podele među braćom, kumovima i komšijama. Ukoliko se ovome doda i javna izjava predsednika Vaše partije da pravoslavne litije predstavljaju „ludački pokret kome ne treba sledovati“, onda Vam je, nadamo se, jasno koliko je taj Zakon duboko i bolno podelio i procepio Crnu Goru.
Ne možemo da se složimo sa Vašom tvrdnjom da je „propis usaglašen sa savremenim evropskim standardima i da je kao takav zadobio pozitivno mišljenje Venecijanske komisije, čije ste preporuke ugradil i u zakonski tekst“. Sadržina i cilj Zakona, nažalost, svedoče suprotno, o čemu ste se i Vi, a i šira javnost Crne Gore, mogli uveriti kroz stručne i argumentovane primedbe Pravnog saveta naše Crkve na Predlog zakona, koje su Vam dostavljene pre njegovog usvajanja, al i i kroz javne istupe ne samo predstavnika naše Crkve, nego i uglednih pravnih stručnjaka iz Crne Gore i regiona u vezi sa diskriminatornim i neustavnim odredbama Zakona, nakon usvajanja do danas. Ovo se posebno odnosi na odredbe kojima se negira i likvidira viševekovni neprekinuti istorijski kontinuitet pravnog subjektiviteta i imovinska prava prvenstveno naše Crkve, ali i drugih verskih zajednica. Iz tog razloga, nikako se ne može prihvatiti Vaša tvrdnja u dopisu da „zakon uklanja ne samo kulturno i versko, već i civilizacijsko ograničenje u kojem smo se zatekli“. Pre bi se moglo reći da Vam nije jasno šta pod tim podrazumevate, ali nam je i te kako jasno da je Pravoslavna crkva ugrožena u svojim civilizacijskim i verskim pravima, što samoukazuje da je zakonom temeljno poljuljana i multikonfesionalnost u Crnoj Gori, na koju se veoma često pozivate. Da li treba da Vas, kad ste već otvorili temu kulturnih i civilizacijskih vrednosti, podsećam na kojim je kulturnim i civilizacijskim vrednostima nastala i opstala Crna Gora tokom svoje viševekovne istorije? To danas najbolje svedoči čestiti narod Crne Gore na litijama.
Očekivali smo poziv od Vas da kao odgovorni ljudi otvorimo dijalog o dubinskim i suštinskim problemima koje je izazvao i produbio ovaj zakon i načinu rešenja i prevazilaženja tih problema u skladu sa opšteprihvaćenim civilizacijskim i evropskim standardima i pravnim poretkom Crne Gore, a što bi bilo u najboljem interesu građana Crne Gore.
Dužni smo da Vas podsetimo da je naš poziv za javni i institucionalni dijalog uvek bio otvoren, ali je, nažalost, do sada od strane vlasti Crne Gore bio ignorisan. Umesto toga, Vi nas sada javno pozivate da „otpočnemo dijalog u pravcu pripreme temeljnog ugovora o uređenju međusobnih odnosa“ i iskazujete „spremnost da još jednom zajednički sagledamo najbolja rešenja za primenu članova 62,63 i 64 Zakona.
Žao nam što to moramo da kažemo, ali Vi očigledno ne želite da vidite da postojeći zakon, a ne nepostojeći ugovor, predstavlja uzrok aktuelnih društvenih problema, a o posledicama da ne govorimo. Iz tog razloga, ti ozbiljni problemi se ne mogu rešiti i prevazići „zajedničkim sagledavanjem najboljih rješenja za primenu“ ovog bezakonog zakona.
Ipak, svesni istorijskog i današnjeg značaja trona Svetog Petra Cetinjskoga i naše odgovornosti kao pravoslavnog arhiepiskopa cetinjskog mitropolita crnogorsko-primorskog i egzarha Najsvetijeg Trona Pećkoga, koju smo pred Bogom, ovim narodom i istorijom primili od svojih sveštenih prethodnika, a posve zabrinuti za slogu, mir i jedinstvo poverenog nam pravoslavnog naroda Božjeg u Crnoj Gori, spremni smo da se, imajući u vidu odluke Svetog arhijerejskog sinoda SPC i Episkopskog saveta Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, i poštujući Ustav Crne Gore, sastanemo sa Vama sa nadom da ste iskreno opredeljeni za konačno otvaranje suštinskog i ljudskog razgovora sa ciljem da se, u skladu sa pravnim poretkom Crne Gore, ukloni zakon ili sve diskriminatorne odredbe u njemu, koje su Vama i čitavoj javnosti dobro poznate, kako bi se povratio mir i spokoj među pravoslavne vernike i sve pravdoljupce u Crnoj Gori.
Isključivo posle rešenja ovog ključnog problema današnje Crne Gore, može se i treba otvoriti dijalog radi rešavanja drugih, veoma složenih pitanja kao što je povraćaj (restitucija) imovine koju je komunistički režim poslije Drugog svetskog rata bespravno i besudno oduzeo od Pravoslavne crkve, Rimokatoličke crkve, Islamske zajednice i građana, a što je međunarodna i zakonska obaveza Crne Gore. Posle rešenja ključnog problema, može se otvoriti i dijalog za pripremu i zaključivanje Temeljnog ugovora između Srpske pravoslavne crkve i Crne Gore. I ovih dana smo napomenuli da i najbolji ugovor između Crkve i države uz postojanje ovakvog zakona ne bi imao nikakvog smisla i značaja.
Ukoliko ste spremni da prvenstveno razgovarate o Zakonu kao uzroku problema i načinima za njihovo rešavanje, odnosno o uklanjanju spornog Zakona, odnosno njegovih protivustavnih diskriminatornih odredbi iz pravnog poretka Crne Gore, obaveštavamo Vas da bi u tom slučaju u razgovoru sa Vama kao predsednikom Vlade Crne Gore sa nama učestvovali i njihova preosveštenstva episkopi budimljansko-nikšićki g. Joanikije, mileševski g. Atanasije i zahumsko-hercegovački g. Dimitrije. Vjerujući da ste iskreno opredeljeni za rešavanje problema koje je u Crnoj Gori i šire izazvao sporni Zakon, očekujemo da nam dostavite predlog termina za sastanak", piše u Amfilohijevom odgovoru.