Spor oko Zakona o slobodi verosipovesti u Crnoj Gori, kojim su predviđena i neka pitanja koja se tiču svojinskih odnosa, i dalje traje. Od kraja decembra otkako je taj akt usvojen u Skupštini Crne Gore, pa evo već dva meseca traju protesti Srpske pravoslavne crkve i njenih vernika, koji se protive pojedinim članovima zakona i traže da te odredbe budu izbrisane, jer, smatraju, vode ka oduzimanju crkvene imovine.
Vlast u Crnoj Gori je i ranije pokušavala da donese ovakav zakon, ali nije prolazio u skupštini. Ipak, krajem decembra, uz incidente predstavnika prosrpske opozicije, taj zakon je usvojen voljom skupštine većine, koju pretežno čine poslanici Demokratske partzije socijalista, na čijem je čelu Milo Đukanović. U međuvremenu, održan je prvi sastanak predstavnika Vlade Crne Gore i SPC u Crnoj Gori kako bi se prevazišli problemi.
Ono na šta su se predlagači zakona pozivali jeste bio, navodni, pozitivan stav Venecijanske komisije u vezi sa predlogom zakona, mada su iz pravnog tima Mitropolije Crnogorsko-primorske više puta ukazivali da je i Venecijanska komisija imala primedbe na predloženi tekst zakona, pogotovo onih delova koji se tiču imovine crkve, odnosno svojinskih pitanja.
Podgoričke "Vijesti" danas su objavile saznanja da je ovaj zakon bitan deo Nacrta postmonitoring izveštaja Saveta Evrope (SE) u kojem izvestioci kažu da tokom monitoringa nisu dobili pojedina objašnjenja, niti odgovore, kao i da nisu razumeli zašto je potreban prenos vlasništva crkvene imovine, ako on ne utiče na njeno korišćenje.
Izvestioci SE konstatuju da im je predstavljen tadašnji nacrt tog zakona sa ciljem jačanja crnogorske autokefalne crkvi i ističu da su vlasti uveravale Venecijansku komisiju da prenos imovine neće uticati na upotrebu imovine koju koristi verska zajednica, već bi se ove odredbe primenjivale samo na kulturno nasleđe.
Iz SE ističu da nisu dobili jasno objašnjenje koncepta "kulturno nasleđe" koji su vlasti koristile da opravdaju mogući povraćaj imovine od Srpske pravoslavne crkve, tokom njihovih razgovora o tom pitanju sa predstavnicima Venecijanske komisije.
"Koliko daleko ide ovaj koncept, jer nije sigurno da li svaka crkva ili svaki manastir, sami po sebi, mogu biti kvalifikovani kao 'kulturna baština'. Do sada nismo dobili odgovor. Isto tako, nismo jasno razumeli zašto je potreban prenos vlasništva, ako prenos u principu ne utiče na korišćenje ove imovine od strane verskih zajednica, kako su crnogorske vlasti uveravale Venecijansku komisiju", navodi se u dokumentu u koji su podgoričke "Vijesti" imale uvid.
Izvestioci SE ističu da su čuli i zanimljiv stav - s obzirom na to da je većina odredaba ovog nacrta zakona ocenjena pozitivnim od Venecijanske komisije, ako one koje se odnose na vlasništvo i dalje budu doživljavane kao kontroverzne, rešenje bi bilo da se nacrt zakona podeli na dva odvojena teksta, kako se ne bi odlagalo poštovanje odredaba koje se odnose na status veroispovesti.
Međutim, ističe se u izveštaju, to se nije desilo jer je crnogorska vlada poslala jedinstven tekst zakona, koji je Skupština kao takav i usvojila krajem prošle godine.