Pravni savetnik Mitropolije Crnogorsko-primorske dr Vladimir Leposavić u Beogradu govorio o pravnim apsektima Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori. "On podriva temelje celokupnog pravnog sistema i udara na neprikosnovenost prava svojine", rekao on.
Svi pravni koraci koji stoje na raspolaganju, a pre svih inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o slobodi veroispovesti, koji je krajem prošle godine usvojila Skupština Crne Gore, biće preduzeti u cilju zaštite jednog od osnovnih prava, a to je pravo svojine, izjavio je danas u Beogradu pravni savetnik Mitropolije Crnogorosko-primorske dr Vladimir Leposavić.
U opširnom izlaganju na Institutu za međunarodnu politiku i privredu, Leposavić je govorio o svim pravnim aspektima, odnosno o svim "štetnim posledicama" ovog zakona, pre svega zadiranja u neprikosnoveno i nepovredivo pravo svojine, ističući da je "svojina uslov opstanka" crkve.
Ceo zakon možete da pogledate klikom na link ispod:
On je naglasio da je Srpska pravoslavna crkva, odnosno Mitropolija Crnogorsko-primorska, "zakoniti i legitimni vlasnik svoje imovine", jer je decenijama unazad crkva evidentirala svoje vlasništvo, svoju imovinu u katastru, listama nepokretnosti.
"Zato ovde ne postoji nikakav spor, već o slučaju koji je volšebno pretvoren u spor. Ovaj zakon je iskoriščen da se podigne optužnica i da se on direktno iskoristi da se napravi spor. Ovo je isključivo pravno i zdravorazumsko pitanje, a ne pitanje politike", ocenio je pravni savetnik Mitropolije Crnogorsko-primorske.
Na pitanje MONDA šta će konkretno pravni tim Mitropolije preduzeti, Leposavić nije dao precizan odgovor. Rekao je da će to svakako biti inicijativa za ocenu ustavnosti ovog zakona pred Ustavnim sudom Crne Gore, ali ne i kada će biti podneta. Nije isključio mogućnost korišćenja drugih pravnih mehanizama, kao i obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
"Svi ti budući pravni koraci idu u jednom smeru a to je da nema ni koraka nazad, nema povlačenja", rekao je Leposavić.
U međuvremenu, dvojica beogradskih advokata Milenko i Momir Radić, podneli su Ustavnom sudu Crne Gore svoju inicijativu za ocenu ustavnosti ovog zakona, mada je iz Mitropolije potom apelovano da se ne preduzimaju pojedinačne pravne akcije.
Jedan od ključnih problema u vezi sa ovim zakonom, primetio je Leposavić, jeste to što je teret dokazivanja vlasništva na crkvi, a ne na onom ko je zakonom naložio verskim zajednicama da dokazuju vlasništvo.
"Onaj ko je vlasnik ne mora da dokazuje, već onaj koji tvrdi da nije. Zamislite da vi morate stalno da dokazujete da ste vlasnik stana, kuće... Crkva ne beži od toga da bilo ko ko tvrdi da je određena imovina njegova pokrene postupak, ali pred sudom. Sporno je da se to čini u posebnom postupku", naglasio je Leposavić.
Zakonom o slobodi veroisposvesti predviđeno je da se eventualni sporovi vode u upravnom postupku, dakle pred upravnim organima (prvostepeni i drugostepeni organ), a ne pred sudovima.
"Ovim je suspendovan Zakon o pravno-svojinskim odnosima, jer je njime predviđeno da je lice koje tvrdi da je vlasnik određene imovine dužno da pokrene spor pred nadležnim sudom", rekao je on.
Leposavić se pozvao na Deklaraciju države Virdžinije od pre 230 godina kada je utvrđeno univerzalno pravo svojine, prema kojem se svaki spor dve osobe o pravu svojine mora rešavati pred sudom i pred porotom.
"Prvostepeni postupak se vodi pred upravnim organom, a žalba se podnosi drugostepenom, takođe upravnom organu. Kada taj drugi organ donese odluku onda ona postaje konačna i izvršna i može da dovede do ograničenja upravljanjem ili čak oduzimanja imovine. Dakle, može se desiti da pravo svojine bude preneto sa jednog na drugo lice, a da pritom sud o tome nije rekao ni slovo!", ukazao je Leposavić.
Pitanje je, takođe, i kada i kako će se ovaj zakon primenjivati. Vlada Crne Gore trenutno nije u obavezi da obustavi njegovu primenu ako bude podneta inicijativa pred crnogorskim ustavnim sudom, osim ako sud, do donošenja konačne odluke ne naloži obustavu primene određenih članova zakona.
"Ali", dodaje Leposavić, "da bi ovaj zakon faktički mogao da se primenjuje trebalo bi doneti niz podazakonskih akata", što iziskuje proceduru donošenja u parlamentu.
Na tvrdnje predstavnika vlasti u Crnoj Gori da je zakon dobio pozitivno mišljenje Venecijanske komisije, Leposavić je izneo drugačiji stav. Naime, u mišljenju Venecijanske komisije na ovaj zakon, postoji više od 30 konkretnih primedbi, a jedna trećina njih se tiče upravo pitanja svojine.
"Osam primedbi Venecijanske komisije odnosi se upravo na pitanje imovine, odnosno na članove 62, 63 i 64 ovog zakona, a od tih ossam predlagač zakona, odnosno Vlada Crne Gore usvojila je samo jedan. Dakle, samo u tom pogledu, izigrano je čak 90% primedbi ove Komisije", naglasio je Leposavić.
Prepričao je i detalj sa jednog od sastanaka Venecijanske komisije i zainteresovanih strana. "Reč je o Belgijancu, koji je rekao ovo: 'Pa, dobro, ne vidim problem i ako bude oduzeto pravo svojine, ostaje vam pravo na koriščenje'. Ja sam mu na to rekao: 'A kako bi bilo da, recimo, ja postanem vlasnik vaše kuće i kažem vam da od sada možete da živite u toj kući, ali da niste vlasnik, a da pritom mogu da vam naredim da se iselite za mesec, dva...'. On mi je na to uzvratio: 'Ali, to nije isto!'. Onda sam morao da ga pitam: 'Izvinite, na kojem ste to fakultetu učili pravo?'", ispričao je Leposavić.
Pravni savetnik Mitropolije je istakao i da nijedna relevatna međunarodna adresa, poput Saveta Evrope, OEBS, UN... nije dao podršku ovom zakonu, jer, dodao je, teško je odbraniti neodbranjivo. A neće, naglasio je, pomoći ni "tajna diplomatija". "Zamislite onda kakav je to zakon koji se brani tajnom diplomatijom", dodao je Leposavić.
