On je na Cetinju, na konferenciji povodom dve godine od stupanja na dužnost, kazao da jedino u tom kontekstu vidi "uzavrele nesporazume na temu odnosa države i crkve".
"Da li je Crna Gora u stanju da uspostavi vladavinu prava koja nije samo imperativ evropske integracije, nego, prevashodno normalnog i civilizovanog života u našoj državi? Ili, postoje subjekti društva koji imaju ekskluzivna prava, kao što je slučaj sa SPC, koja bi da upravlja Crnom Gorom, da joj određuje karakter i budući razvoj”, pitao je Đukanović.
Pitao je "da li je Crna Gora demokratsko multietničko društvo ili srednjevekovno teokratsko, srpsko, kako nas podučavaju crkveni velikodostojnici?".
"Da li je Crnoj Gori mesto u Evropi, time i u Zapadnoj hemisferi, ili na suprotnoj strani?", pitao je predsednik i rekao da iz toga proizlazi i putanje o tome "da li Crna Gora treba da postoji, budući da je već napravila toliko 'pogrešnih' izbora u ovih 14 godina, ili neko drugi treba da donosi odluke u njeno ime?".
I ne manje važno - nastavio je on - "treba li Crna Gora da ostane nepokolebljiva u odbrani tekovina antifašizma, ili će prihvatiti samozvane mesije koji nam se preporučuju da mire žive i mrtve? Da, ako dobro čitam, mire fašiste i antifašiste", rekao je Đukanović.
Đukanović je rekao da je njegov odgovor na pitanja koja je postavio, "kristalno jasan i da Crna Gora nije nepromišljeno izabrala".
Kako je dodao, ne radi se sporu oko zakona, niti oko imovini, jer i Zakon o slobodi veroispovesti i pravna i demokratska praksa svakome, dakle i verskim zajednicama u Crnoj Gori, "obezbeđuje pouzdanu imovinsku zaštitu pred nacionalnim i evropskim pravosudnim institucijama".
Ukazao je da svaka verska zajednica "može biti samo ravnopravna s drugima i samo deo društva, a ne pandan državi".
SPC se proteklih nekoliko meseci sa nipodaštavanjem odnosila prema autokefalnosti CPC, rekao je Đukanović.
"Nije me to nimalo pokolebalo, govoriću i raditi sve do ostvarenja cilja koji je veoma pravedan, istorijski utemeljen i duhu ustavnih obaveza onoga ko se nalazi na čelu države. Ustavna obaveza je da svi zajedno radimo za stvaranje pretpostavke slobode veroispovijesti svakog verujućeg u državi pa i verujućih Crnogoraca," naveo je on.
Verujući Crnogorci treba da budu ravnopravni sa drugim verujućim ljudima u Crnoj Gori, naveo je on.
"Ko se danas odupire tom rešenju, pa svi oni kojima ne odgovara evropska Crna Gora, kojima ne odgovara vladavina prava, oni u kojima će verske zajednice imati svoja prava, jasnu poziciju. To nas ne iznenađuje i ne zatiče prvi put. Setimo se te iste strukture su u želji za vlastitim monopolom, i kada smo obnavljali državu, bili protiv nje, i kada smo zvanični jezik uvodili, bili su protiv toga, i kada bi mi preduzimali bilo koje rešenje koje bilo u duhu očuvanja identiteta, oni su bili protiv. Ovde je reč o tome da treba da se odbrani očigledno neki uspostavljeni monopol. To nas ne koleba kada je u pitanju traganje za rešenjima koja će značiti izlazak iz kontroverzi koje danas opterećuju crnogorsko društvo," kazao je on.
"Ja verujem da se lako možemo složiti da se ni jednoj verskoj zajednici pa ni SPC ne pripadaju ona prava koja ona danas želi za sebe da obezbedi, da uzima tuđu imovinu, da se odupire sudskoj proveri verodostojnosti katastarskih evidencija crkvene imovine, da izjegava kontrolisanje finansijskog poslovanja svake verske zajednice, to je obaveza i pravoslavne crkve i u matičnoj državi, ne pripada joj pravo da ne plaća porez, da ilegalno u Crnu Goru uvodi sveštenike i da u hramovima SPC gomila na stotine nelegalnih sveštenika", istakao je Đukanović.
Ne pripada joj pravo da njeni velikodostojnici, kako sami kažu, predvode pobunjeni narod Crne Gore, a da pritom traže da budu partneri državi, sa kojojom traže da pregovaraju, kaže Đukanović.
"Moraju da shvate da je dosta bilo tog cirkusa, da će imati pravo da budu verska zajednica koja će biti jedan uvažen subjekt društva i ni milimetar dalje", naveo je Đukanović.
On je rekao da je SPC bilo ponuđeno da bude deo rešenja obnove samostalne Pravoslavne crkve u Crnoj Gori, baš onakve kakva je postojala do 1918. godine.
"U međuvremenu smo obnovili državu, pa moramo obnoviti i crkvu. Oni za sada tu ponudu odbijaju i neće im biti prvi put ako propuste jednu izglednu šansu. U tom slučaju preostaje im da nastave da budu crkva nacionalnih Srba u Crnoj Gori, tada bi morali da stvorimo i crkvu nacionalnih Crnogoraca u Crnoj Gori, ne mislim da je to dobro rešenje. Mislim da je bolje rešenje da imamo pravoslavnu crkvu koja će imati svoje vernike. U tom slučaju poradićemo ozbiljno na formiranju pravoslavne crkve naconalnih Crnogoraca jer mislim da bi svako drugačije postupanje države u odnosu na to pitanje, bilo neodgorno prema svojim građanima", zaključio je Đukanović.
"JOANIKIJE I SVEŠTENICI MISLILI DA SU IZNAD ZAKONA"
Đukanović je takođe odbacio, kako kaže, sve insinuacijei optužbe da ima bilo kakve veze sa hapšenjem epskopa Joanikija i sveštenika episkopije nikšićko-budmljanske.
“Vladika Joanikije i sveštenici, nisu se našli na meti pravnog sistema zbog netrpeljivosti države prema SPC, već što su misli da im pripada ekskluzivno pravo da jedino oni ne poštuju preporuke i naredbe kojim pokušavamo da sprečimo širenje zarazne bolesti”, rekao je Ðukanović.
Poslednja dešavanja u Crnoj Gori predstavljaju nastavak dramatične situacije oko statusa SPC i njene imovine u Crnoj Gori.Na predlog zakona o crkvenoj imovini Srbi i vernici SPC u Crnoj Gori su se pobunili, organizovani su crkveno-narodni skupovi i protesti, a napeto oko toga je bilo i u crnogorskom parlamentu.
LITIJA U NIKŠIĆU ZBOG KOJE SU PRIVEDENI SVEŠTENICI
JOANIKIJE PO IZLASKU IZ PRITVORA: NISMO MOGLI DA IZNEVERIMO NAROD