Ustašku upravu ženskog dela koncentracionog logora u Staroj Gradiški sačinjavale su Maja Buždon iz Bakra, koja je bila komandant, Božena Obradović sa Korduna i Nada Šakić iz Livna, a važile su za ozloglašenu "crnu trojku" Jasenovca.
Marija Maja Buždon Slomić, bila je komandant ženskog dela ustaškog logora Stara Gradiška od 1942 do 1945. godine, a iako nije "zauzela" toliko mesta u radnji filma "Dara iz Jasenovca", bila je podjednako poznata po zverstvima kao i druge ustaše u logorima u Jasenovcu.
Ovde su ustaše zatvarale, mučile i ubijale ljude i decu srpske, jevrejske i hrvatske nacionalnosti. Srbe i Jevreje su zatvarali zbog nacionalnosti, a Hrvate zbog suprotstavljanja ustaškom režimu. Ubijenih ili umrlo je najmanje 13.000 osoba, ali neke brojke su još veće.
Po svedočenju preživelih logorašica, Maja Buždon se sadistički iživljavala nad ženama. Pre svega su joj trn u oku bile mlađe žene njenih godina i one sa malom decom.
Na njih je pucala i nekoliko ih ubila. Tukla ih je palicama i motkama. Puštala je pse na njih. Naređivala je njihovo bacanje u samice gde su umirale od gladi i bolesti.
Nakon poraza ustaša bežala je pred pobedničkom partizanskom vojskom iz Hrvatske u Sloveniju gde su ju partizani uhvatili 1945. godine. Odmah je odvedena na suđenje u vojni sud u Zagrebu gde su je iste godine osudili na kaznu smrti vešanjem.
Takođe, treba istaći i svirepost ozloglašene Nade Šakić, koja je takođe privukla veliku pažnju gledaoca filma "Dara iz Jasenovca". Nada Šakić je rođena u Livnu, u BiH. Argentinski je državljanin, gde je živela od 1947. godine.
Nada, u Argentini poznata kao Esperanca Šakić, bila je ustaški starešina u logoru Stara Gradiška, a njen slučaj je svih ovih decenija pomalo bio u senci njenog muža i brata. Muž, Dinko Šakić, bio je od maja do kraja oktobra 1944. komandat ustaškog logora smrti Jasenovac, a njen rođeni brat je bio zloglasni Vjekoslav Luburić.
U istrazi Državne komisije nakon oslobođenja, nesumnjivo je utvrđeno da su Nada i njena "partnerka u zločinima", čuvar ženskog logora Maja Buždon, počinile niz ubistava i svirepih mučenja nad logorašicama, zbog čega je Buždon osuđena na smrt 1945. godine, dok je Nada uspela tada da pobegne u Argentinu.
(Mondo)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.