Odbornici Gradskog veća Sarajeva jednoglasno su izabrali Bogića Bogićevića za novog gradonačelnika Sarajeva i zatražili od njega da se izjasni da li prihvata da bude gradonačelnik, budući da je u sredu 24. marta odustao od kandidature. Ukoliko Bogićević ne prihvati da bude gradonačelnik, tražiće se drugi kandidat, prenosi Radio sloboda Evropa.
Bogić Bogićević je postao poznat javnosti bivše Jugoslavije kao član Predsedništva SFRJ koji se marta 1991. godine, posle velikih devetomartovskih demonstracija u Beogradu, suprotstavio želji Slobodana Miloševića da preglasavanjem u Predsedništvu uvede vanredno stanje u celoj Jugoslaviji. Pokušali su da ga pridobiju, a akcija je vođena pod šifrom “Lomljenje Bosanca”.
U Bosni i Hercegovini su ga smatrali patriotom, “čovekom koji je Miloševiću rekao ne”,a u Srbiji je 1991, naročito u režimskim medijima, označavan izdajnikom, “Srbinom koji je glasao protiv” i “čovekom koji je mogao da spase Jugoslaviju".
Bogićević je bio član Predsedništva iz Bosne i Hercegovine od 16. maja 1989. do septembra 1991. godine.
"Kako su se u to vreme bosanski nacionalni Iideri sporazumeli da osvoje i podele vlast, možete zamisliti kako sam se osećao", pričao je Bogićević prošle godine za "Oslobođenje".
Na pomenutoj sednici Predsedništva, od glasa Bogićevića zavisilo je da li će u Jugoslaviji biti uvedeno vanredno stanje, piše Istinomer. S jedne strane bila su “četiri Miloševićeva glasa” (predstavnici Srbije, Crne Gore i pokrajina Vojvodine i Kosova), a s druge Slovenija, Hrvatska, Makedonija i BiH sa Bogićevićem. Tada ga je, prema svedočenju učesnika, Borisav Jović, predsednik Predsedništva, upitao:
"Bogiću, ti si Srbin, zašto ne glasaš kao i ostali?"
Bogićević je, prema sećanju Stipe Mesića, tadašnjeg člana Predsedništva, odgovorio:
"Slušaj, Boro, zapamti: ja jesam Srbin, ali pre svega sam Bosanac, i glasam za interese cele Jugoslavije, a time i za interese Bosne i Hercegovine".
Iz tog perioda datira i njegova izjava u kojoj je rekao: "Ja jesam Srbin, ali ne po profesiji".
Bogićević je kasnije tvrdio da se tada samo formalno glasalo za odluku o povišenoj borbenoj gotovosti JNA, ali da je plan bio da se uvede vojna uprava u “neposlušnim republikama”. Pokušali da ga pridobiju nudeći mu razne beneficije, a akcija je vođena pod šifrom “Lomljenje Bosanca”.
"Kuće, vile, olakšice, beneficije su se podrazumevale. Ti predlozi su dolazili od izaslanika, ono kao prijateljski, dođu vam na kafu i kažu: "Zašto da se mučiš u nekom stančiću na Novom Beogradu", jer sam ja tada tamo stanovao, 'kada bi mogao imati neku vilu, pa dobar život, neki račun…'", ispričao je Bogićević za "Slobodnu Evropu" 2008. godine.
Na jednoj od posleratniih komemoracija prisetio se i višegodišnje opsade Sarajeva ironično podsećajući na ulogu UN-a u zbivanjima u Bosni i Hercegovini.
“Sarajevska opsada od 1.425 dana jedna je od najdužih u istoriji modernog ratovanja. Opsada je trajala osam puta duže od bitke za Staljingrad. Za vreme opsade svakog dana je na grad prosečno palo 329 granata. Možemo utvrditi da su ove cifre približno tačne zato što su Ujedinjene nacije na više punktova imali bela oklopna vozila, sa zastavama na kojim je pisalo ‘brojači granata’. To su one iste Ujedinjene nacije koje su 1945. govorile ‘Nikad više takvog rata’", izjavio je bio Bogićević.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
(Mondo)