Stručnjak za pomorski zakon Siniša Orlić otkriva ko i u kojim slučajevima može da zauzme deo plaže, i da li imate pravo da ležite na svom peškiru umesto na ležaljci.
Državljani Srbije mogu da uđu u Republiku Hrvatsku bez ograničenja, odnosno pod istim uslovima koji su bili na snazi pre mera uvedenih radi sprečavanja širenja koronavirusa. Ovo su lepe vesti, ali šta je sa pravilima koja važe na plaži?
U svetlu incidenata koji su se prethodnih godina dešavali na primorju, ovakve stvari je korisno znati ukoliko planirate letovanje ove godine.
Siniša Orlić, iz Uprave sigurnosti plovidbe u Ministarstvu mora i infrastrukture govorio je postoje li u Hrvatskoj privatne plaže.
"Privatne plaže ne postoje. Ako mogu da se pozovem na slučaj Drvenik Veliki, taj slučaj nije izolovan. Često se privatni iznajmljivači reklamiraju kako poseduju privatne plaže, često se događaju i fizički obračuni zbog postavljanja ležaljki. U slučaju Drvenik Veliki, osim narušavanja javnog reda i mira radi se i o sumnji u počinjenje prekršaja iz člana 114. (hrvatskog) Zakona o pomorskom dobru i morskim lukama za privredno korišćenje pomorskog dobra bez koncesije.
Orlić je naglasio da privatne plaže ne postoje, ali da se može ograničiti korišćenje pomorskog dobra temljem koncesije. “Ali i u tom slučaju mora takvo isključenje ili ograničenje opšte upotrebe biti predviđeno odlukom o davanju koncesije”, objašnjava.
Pravilo od 6 metara
"Zakon o pomorskom dobru kaže da je pomorsko dobro najmanje 6 metara od crte sredine viših ili visokih voda, ali može biti i šire, na primer deo kopna koji po svojoj prirodi služi korišćenju mora, a može biti i uže ako imamo recimo neki put ili zidine. Koliko je tačno pomorsko dobro posebno se određuje pojedinačno za svaki slučaj. Ovih 6 metara se generalno uzima, ali postoje izuzeci", rekao je Orlić.
Rekao je i kako su koncesije izrazito retke, a posebno one koje izuzimaju javnost.
"To je moguće. Recimo, ako je hotel uz obalu on može zatražiti koncesiju na taj deo pomorskog dobra i županija to može odobriti ili ne. Teoretski je moguće, ali ti slučajevi su izuzetno retki, a sve što je sumnjivo građanima može se proveriti u registru koncesija gde su sve popisane", kaže i dodaje kako informacije o bilo kojoj koncesiji moraju biti objavljene u registru.
“Niko ne može da vam brani da legnete na peškir”
Orlić je govorio i o sukobima oko ležaljki, odnosno sukobima do kojih dolazi kada neko odbije da iznajmi ležaljku na plaži.
"To je tzv. koncesijsko odobrenje. Koncesije se daju kod većih infrastrukturnih projekta i one idu od 5 do 99 godina, a daje ih Županijska skupština i Vlada uz odobrenje Sabora. Koncesijska odobrenja su odobrenja koja se daju za obavljanje delatnosti na pomorskom dobru, tu se pre svega misli na iznajmljivanje ležaljki i prodaju pića. Kod koncesijskog odobrenja je bitno da ne isključuje niti ograničava opštu upotrebu pomorskog dobra. Ako na nekoj plaži postoji koncesijsko odobrenje za iznajmljivanje ležaljki niko vam ne može braniti da vi legnete na peškir. Ako postoji kiosk sa pićima, niko vam ne može reći da ne smete da ponesete svoje piće”, objašnjava on.
Dodaje i to kako svako može da zatraži kocesiju, ali da se one izdaju vrlo retko i to najčešće velikim hotelima.
Da bismo shvatili otprilike šta je pomorsko dobro i njegov status, moramo znati definiciju pomorskog dobra u Zakonu, a to su unutrašnje morske vode, terirorijalne vode, njihovo dno, podzemlje i deo kopna koji je po svojoj prirodi namenjen opštoj upotrebi ili je proglašen tako, tu spada morska obala, sprudovi i tako dalje. Na pomorsko dobro ne postoji pravo vlasništva, ni država nije vlasnik, samo time upravlja.
(MONDO)