Iako je sve izgledalo da će biti po dogovoru i planu, jedan sezonski radnik je prevaren u Hrvatskoj kada je otišao da konobariše u ugostiteljskom objektu, a za Večernji list je opisao svoje loše iskustvo. "Početkom maja ove godine stigao sam u Medulin. Zaposlio sam se kao konobar i prema telefonskom razgovoru, gde sam ugovorio posao, sve je moralo biti u najboljem redu: plaćen stan, radno vreme 9 sati dnevno, jedan dan u nedelji slobodan, prijava, plata od 1000 evra na račun, napojnice su moje. U tom prvom razgovoru šef je delovao kao pošten poslodavac, sa mnogo iskustva u turizmu i razumevanja za radnike", počinje njegova priča.
Mladić se ubrzo susreo sa svojim prvim neprijatnim iskustvom. "Smešten sam u stan sa još tri radnika iz Makedonije. Jedna prostorija u kojoj se kuva i spava, i improvizovano kupatilo bez vrata. Iako se nismo poznavali, brzo smo našli zajednički jezik. Ali stan je bio prljav, mašina za veš i tuš su bili u kvaru, a u kuhinji smo imali samo čajnik bez ijedne čaše, pribora za jelo ili lonca. Vlasnik nam je kratko rekao da tražimo previše i da pijemo kafu i jedemo napolju, a na plaži imamo tuš!''
Cimeri sezonci se nisu previše obradovali, ali su ipak odlučili da će se nekako snaći. "Dobro, ipak smo došli na posao", zaključili su. Ali vrlo brzo počinje još jedna noćna mora, ona na poslu. "Radili smo smene po 12 sati dnevno, bez slobodnog dana, a šef je uzimao bakšiš. Ugovor o radu sam dobio tek posle mesec dana, a u njemu je pisalo minimalni iznos. Rekao sam gazdi da se nismo tako dogovorili, a on je odgovorio da su mu troškovi previsoki i da ću dobiti na ruke razliku od minimalca do dogovorenih 1.000 evra", priča sezonac. I baš kada su početkom juna pomislili da stvari ne mogu biti gore, "na snagu stupaju nova pravila poslovanja".
"Prvo, POS aparat (za plaćanje karticama) se skriva i koristi samo ako gost baš nikako ne može platiti gotovinom. Ne moram ni spominjati koliko je to neugodnosti izazivalo, jer su svuda u baru bile oznake da se prihvata plaćanje karticama. Neugodnosti smo obično doživljavali sa strancima, a koji su bili većina naših gostiju. Oni su po navici želeli da plate karticom. Drugo, računi se izdaju samo ako neko baš insistira, a sav promet iz novčanika se nekoliko puta na dan predaje gazdinom rođaku koji se predstavljao kao obezbeđenje, a zapravo mu je posao kontrola radnika. Kako su gosti često očekivali račun tako smo ih mi radnici i izdavali. Gazda nam je zbog toga zapretio da će nam skidati od plate jer ne radimo po njegovim pravilima", priča radnik i dodaje:
"Svakodnevne gužve donosile su veliki dnevni promet. U našim novčanicima na dan se skupilo oko 200.000/400.000 dinara, a u kasi je fiskalizovano jedva 15.000/30.000 dinara. Ponekad bi se, 'da se zavara poreska' govorio je gazda, fiskalizovalo oko 4.000-6.000 dinara računa za gotovinu". Mladić je počeo da razmišlja o pronalaženju novog posla, a kolega iz Makedonije dao je otkaz jer ni posle mesec dana nije video ni radnu dozvolu ni ugovor. Dobio je samo polovinu svoje plate. "Posle toga smo mi ostali morali da mu nadoknadimo sate, tako da nismo imali ni 5 minuta pauze tokom smene". Vremenom je upoznao druge radnike iz drugih kafića i radnji i shvatio da je to ustaljena praksa, a da je nekima i gora. "Niko od stranih radnika nije video svoju radnu dozvolu niti ugovor. Nisu imali nikakve sigurnosti, a iz agencije koja ih je dovela u Hrvatsku tvrdili su da nema problema jer izrada dozvole traje mesecima. Ljudi su verovali u to!"
Kaže da mu u prvi mah nije bilo jasno kako je to moguće, i kako je sve to moguće u jednoj od hit turističkih destinacija, bez ikakvih kazni. Ali ubrzo mu je postalo jasno. "Svaki put kada bi došla carinska, finansijska ili radna inspekcija, moj šef je, kao i svi drugi gazde na korzu, nekoliko sati pre toga znao ko i kada dolazi. U to vreme su neprijavljeni radnici bili na prinudnim odmorima, sve fakture su ispostavljene, a ilegalne kopije svetskih brendova sakrivene su u privatnim automobilima. Inspekcija je dolazila danima, ali su najveći prekršioci ostali nepovređeni. Kažnjeni su samo oni mali, koji nisu bili deo uskog kruga moćnika koji su imali prave informacije", zaključuje on. Ubrzo je i sam našao posao 100 km dalje od Medulina, gde radi, kaže, kod poštenog poslodavca. On se obratio svim nadležnim institucijama i nada se da će biti preduzete odgovarajuće mere. Kada je dao otkaz, gazda iz Medulina mu je dao samo deo plate, da ga kazni, jer 'ko je on da ostavi posao u sred sezone'.
(MONDO/Večernji list)