U Blacima nema ni struje ni vode, ni dobrog puta, ali i u njemu i dalje živi Zdravko.
Nadomak Splita, samo desetak kilometara od Solina, iza Kozjaka, selo je u kojem živi samo jedan stanovnik. U Blacima nema ni struje ni vode, ni dobrog puta, ali on se iz svojeg sela - ne da... Iz daljine Blaca izgledaju idilično. Izbliza druga priča. Struje nema od 1974, godine, voda nikad nije ni došla. Ali jedini stanovnik, 67-godišnji Zdravko Spajić, nema primedbi.
"Ovde sam ja sam non stop i zato me zovu gradonačelnik. Sam sebi pišem ure i sam sebi plaćam. Imam solare, imam bunar za vodu i opet se živi. Ima gore i od ovoga. Ovde je bilo 32 dima. U svakoj je kući bilo u proseku pet-šest ljudi i dece, a danas nigde nikoga. Odavde su naše mlekarice nosile mleko u Split", kaže Zdravko.
Svega je nekada bilo u Blacima - ljudi, škole i krava. Danas pustinja. Svašta je Zdravko u životu prošao, pa čak i preživeo pad helikoptera. Pre četiri godine ostao je bez supruge, ima porodicu u Solinu koja pazi na njega, ali iz Blaca se ne da.
"Samoća mi ne pada teško. Meni ti je najteže u životu kad kažu 'ja bih ovako, onako'. Onda ja kažem - prijatelju, rešavaj probleme na drugom mestu. Ja ću šta mogu pomoći, u gradonačelnika se sve nađe, u podne, u ponoć. Ali ja sam zadovoljan sa 700 evra penzije, meni dosta. Nikad ne znaš što nosi dan, što noć, a ja sam s ovim ne zadovoljan, nego ponosan", kaže Zdravko.
BONUS VIDEO:
(MONDO/U.M.)