OVAKO ŽIVI SRPSKA POPADIJA VIŠNJA! Predaje srpski, ima "SERVIS" za vernike i dala odgovor na ključno pitanje o POSTU

Navikli smo na to da na društvenim mrežama postoje profili raznog sadržaja, koji su često i besmisleni. Međutim, u tom moru svakojakih naloga, zasija i neki vredan pažnje. Takav je zasigurno @popadijaovde. Iza njega stoji Višnja Kostić (36) majka četvoro dece, profesorka srpske književnosti i jezika i popadija.

"Za mene je to više od profila, više kao svojevrsna misija. U ovom trenutku, na profilu najviše ima recepta, ali je ideja da to bude neka vrsta servisa gde ljudi slobodno mogu da mi se obrate, da dele sa mnom nedoumice vezane za život u crkvi, veru, običaje i stvari koje ih prosto muče", priča Višnja.

Instagram stranica je rasla spontano, pa tako i samopouzdanje popadije. S obzirom na to da u struci dugo nije mogla da se zaposli, puno vremena je trošila na učenje o društvenim mrezma i svim njihovim potencijalima. "Bila sam razočarana što ne mogu da se zaposlim, pa mi je Instagram u neku ruku pomogao da se osećam korisno, otvorio mi je mnoga vrata. Vrlo brzo se ispostavilo da je ljudima Višnjin sadržaj zanimljiv, nalog su primetili i mediji, kulinarske emisije…

"Nisam bila vična onlajn komunikaciji, ali srećom imala sam koga da pitam. Prijateljica mi je dosta pomogla da nađem pravu meru. Ljudi su krenuli da mi pišu.

"Danas sam se omrsila, da li da nastavim da postim"

Najčešće su pokušavali da razjasne sopstvene nedoumice na temu duhovnosti. Zbunjeni ljudi čitanjem razlicitih tumačenja posta, vrlo često pokušavaju sa našom popadijom da dođu do pravog odgovora. Na primer, često je pitaju: "Danas sam se omrsila, da li da nastavim da postim?"

"Naravno da da jer ako padnete, da li ćete ostati na zemlji ili ćete se podići i nastaviti dalje?! Svi imamo trenutke kada se isključimo. Ali, suština je da ako smo rešili da postimo, onda to treba da bude izazov, duhovni i telesni. Post ni ne treba da bude lak", obasnjava Višnja. Nije prirodno da čovek ima osećaj da je lako postiti, ali ne samo u smislu hrane.

"Treba da budemo budni i duhovno. Ako smo u situaciji da nekoga ogovaramo ili vređamo bilo bi dobro da nas unutrašnji glas opomene, da nam kaže to je moj izazov, to je ono sa čime treba da se u ovom postu bavim ili borim. Post jeste neka vrsta odricanja, ali ne do te mere da sami sebe iscrpimo ili dovedemo do zdravstvenog problema. Post je vežbanje discipline, duhovne i telesne."

Popadija veruje da je na nama da procenimo koja je mera našeg odricanja, tako da ne naškodimo sebi. Jer ni crkva nije ustanovila post kao neku vrstu kazne. Baš zbog toga što je primetila da ljudi mahom post doživljavaju isključivo kao unos ugljenih hidrata, Višnja je rešila da na svom profilu ponudi sasvim drugačije posne recepte. "Htela sam da predstavim drugačiju kuhinju koja je zdravija, ishranu koja uključuje bogatstvo prirode, koje hvala Bogu ovde u našoj zemlji imamo."

Uloga popadije

Višnja je imala 17 godina kada je upoznala sadašnjeg supruga. Zabavljali su se pet godina pre nego što su venčali. "Moje studije su jedan od razloga zbog čega smo prolongirali brak. Trudili smo se da poštujemo tradicionalne životne vrednosti koje su možda danas nekom i čudne."

Često je pitaju kako se žena uopšte odvaži da ode za popa. U njenom slučaju stvari su se postepeno razvijale, tako da je imala dovoljno vremena da shvati da li je taj put za nju. "Moj muž potiče iz svešteničke porodice i dok smo se zabavljali, puno sam vremena provodila uz njih. To je bilo dovoljno da vidim kako taj život zaista izgleda i da li sam ja spremna. Koliko je bila zrela da prihvati ili da shvati stvarnu težinu tog poziva, ni sada nije sigurna, ali veruje da nije pogrešila.

"Nije lako i toga moraju biti svesne devojke koje planiraju život sa budućim sveštenikom. Ja sam sebe pripremala za takav život i nekako gledala da nas dvoje stavim na prvo mestu. Bila sam mlada, ali prošla sam kao i svi ta tinejdžerska razočaranja, simpatije... Kada sam naišla na Milana, shvatila sam koliko je bio drugačiji od svih momaka koje sam do tada upoznala.

Parohijski život

Pokušava da objasni koliko je parohijski život interesantan mada teško objašnjiv. Dosta se razlikuje od sveštenika do sveštenika, i od crkve do crkve. "Ja mogu da pričam o seoskoj parohiji jer jedino nju i poznajem. Ona je vrlo specifična jer je sredina mala, svi su na neki nacin međusobno povezani. Drugo, ljudi su vezani za crkvu na drugi način u odnosu na gradske parohije. U malim sredinama, sveštenička porodica je u fokusu. U tom smislu je teže biti na selu jer ste u stalnom kontaktu sa ljudima, na meti ste konstantnih procena. Ali, verujem da čovek u svakom trenutku treba da bude ono što jeste.

Kada su dobili svoju parohiju, uneli su mnoge promene. Predhodni sveštenik tu je živeo 40 godina, navikao je svoje parohijane da je uvek tu. Nikad nije otišao na odmor, nikad nije izašao iz svog mesta, njegova žena nikada nije radila.

"Ljudi su navikli da kad god prođu nekog ima, neko će ih sačekati, dočekati, pozvati na kafu… sad svega toga nema. Ne zato što mi to ne želimo, već zbog toga sto su naše obaveze sasvim drugačije. Višnja je u nekoliko navrata i radila, pored toga deca su mala, idu u vrtiće, škole, imaju van nastavne školske aktivnost… Profil popadijaovde je jedan od načina da se taj manjak vremena na neki način nadoknadi.

Ali ono što ne preskače jesu nedeljna druženja za parohinjanjima i putnicima namernicima. "Posle liturgije svi se okupimo, svako od nas nešto spremi, prinese, skuva se kafa, razgovaramo. Za mene je najvažnije da nijednim gestom nikoga ne odbijem od crkve. Višnja, kao popadija, nema konkretne obaveze, ali se mnogo toga podrazumeva.

"Često me pitaju: 'Pa je l' ideš stalno u crkvu? Da li postiš?' Nista od toga ne doživljavam kao obavezu zato što sam popadija. Kad bih sve to radila samo zato što mi je muž sveštenik, onda nikad ne bih ni mogla tako da živim. Jednostavno odlazak u crkvu i poštovanje posta i drugih stvari koje su crkvene zapovesti deo su i mog bića.

BONUS VIDEO:

 (Blic žena/MONDO/J.D)