EUFlag.jpg
MONDO/Samir Cacan 


To pokazuje novi, danas ažuriran nacrt dokumenta radne grupe EU. Srbija je u prethodnom nacrtu, od 21. novembra, bila na spisku 36 zemalja koje bi mogle da dođu na crnu listu poreskih rajeva.

Za razliku od prethodnog nacrta, na novom spisku nema ni Turske, za koju se navodi da je u petak "dostavila dodatna pojašnjenja".

Na novoj listi nalazi se 29 zemalja, među kojima su Ujedinjeni Arapski Emirati, Jermenija, Panama, Bahrein, Jordan, Katar, Tajland, Tunis, Maroko, Mongolija, Vijetnam, Barbados.

Konačnu listu moraju da potvrde predstavnici svih 28 članica EU, uoči sastanka ministara finansija koji će 5. decembra odlučivati da li da te zemlje priključe listi "nekooperativnih teritorija u poreskim pitanjima".

Iako su članice EU podeljene oko toga da li zemljama koje se nađu na listi treba uvesti finansijske sankcije, samo uključivanje na listu moglo bi da rezultira lošom reputacijom tih zemalja, i da poveća pritisak na evropske kompanije da se uzdrže od investiranja u te zemlje, navodi Blumberg.

Nekoliko država EU, među kojima je Francuska, podržava kaznene mere kao što je isključenje iz međunarodnog finansiranja, ali odluka o tome za sada nije doneta.

U "rajskim papirima" i ime srpskog ministra

Njujorška agencija "Blumberg" je pre par dana izvestila da bi EU već sledećeg meseca mogla da stavi Tursku na "crnu listu" poreskih utočišta, i da se u nacrtu predloga za proširenje liste, u koji je njujorška agencija imala uvid, nalazi još 36 zemalja, među kojima i Srbija, Jermenija, Kukova ostrva....

"Čak 36 zemalja moglo bi da bude uključeno (na listu) prema nacrtu zbirne tabele od 21. novembra, u koju je "Blumberg" imao uvid, uključujući Srbiju, Jermeniju, Kukova ostrva, Maršalova ostrva, Panamu i Tunis", navela je tada njujorška agencija.

Ma kakva "Panama", Nevada je pravi raj za muljanje

Prema nepotvrđenim informacijama, Srbija je na listi mogla da se nađe zbog svojih poreskih podsticaja za strane investitore, između ostalog i iz ofšor zona, koje u EU ne smatraju lojalnom konkurencijom. Skidanje s liste bi moglo da bude ili zbog uvažavanja dodatnih pojašnjenja iz Beograda ili oprosta greha, kao što je bio slučaj sa reeksportom kineskog čelika, da su količine koje su u EU ulazile preko Srbije bile suviše male da bi se evropska birokratija baktala sankcijama.