Evo šta kaže Fiskalni savet o predloženom budžetu

Kako je rekao, Fiskalni savet procenjuje da će sledeće godine za dva odsto biti smanjeno učešće javnog duga u BDP, i to sa 65 odsto na 63 odsto, te ocenio da je to i dalje visok nivo javnog duga.

Podsetio je da smanjenje javnog duga vodi povećanju privrednog rasta, smanjenju rizika zemlje, te kamatnih stopa po kojima se zadužuju i država i privatni sektor.

On je pohvalio što je došlo do pozitivne promene u strukturi rashoda i to u korist javnih investicija. Dobro je, kaže, što će najveći deo sredstava za javne investicije biti upotrebljen za fizičku infrastrutkru jer to podstiče privredni rast i privrednu aktivnost.

On, međutim, upozorava da je nedovoljno investicija namenjeno zdravstvu, školstvu i zaštiti životne sredine, a s druge strane se primećuje ogromno povećanje za Ministarstvo odbrane i MUP koja bi, kaže, trebalo da budu transparentnija.

"Pitanje je da li je to najbolja raspodela ako vidimo da su zdravstvo, školstvo, zaštita životne sredine u jako lošem stanju", primećuje.

Skupština o budžetu 6. decembra

Navodi i da Fiskalni savet kritikuje što će i u 2018. biti na snazi privremena mera koja se odnosi na umanjenje natprosečnih penzija. Objašnjava, naime, da je ta mera kada je doneta bila opravdana, te da je imala podršku Fiskalnog saveta, ali da njeno produžavanje nije opravdano, čak ni pravedno s ozbirom da je, dodaje, ostvaren nizak deficit i otvara se fiskalni prostor za povećanje rashoda.

"Kriza javnih finansija ne postoji, ne postoji osnov da se zadrži ta mera. Penzije su stečeno pravo i povezane su sa uplatom doprinosa koji određuju nivo penzija", kaže Petrović.

Kritkovao je i produžavanje zabrane zapošljavanja u javnom sektorukoje će tako, kaže, trajati i četvrtu godinu. Kaže i da analize pokazuju da ukupni nivo zaposlenosti u javnom sektoru približno odgovara po standardima broju stanovnika u centralnoj i istočnoj Evropi, te da dodatno smanjivanje broja zaposlenih može da oteža situaciju i usluge učini sve lošijim.

Problem je, kaže, što su negde viškovi, a negde manjak zaposlenih u javnom sektoru, te je zato, smatra, neophodna analiza koju vlada nije uradila.

"Neophodno je da postoje analiza i plan gde su viškovi i manjkovi i da se po njima postupa, a ne da se zamrzava zapošljavanje", kaže Petrović.

Zarade su, inače, iznad ekonomske snage zemlje, ocenjuje Petrović, koji smatra da je fond plata trebalo da raste sporije od nominalnog rasta BDP u 2018.

Usvojen budžet za 2018, prihodi 1.178 milijardi

Planirano povećanja plata od 10 i pet odsto nije, kaže, bazirano na utvrđenom sistemu plata u javnom sektoru koji je još neuređen, te ne postoje analize za takva povećanja i nije jasno zašto su neki sektori dobili 10 odsto povećanja, neki pet odsto, a neki ništa.

Kaže i da Fiskalni savet ima primedbe što tom telu nisu na vreme dostavljene predložene izmene poreskih zakona, koje po Zakonu o budžetskom sistemu treba da oceni. To se, kaže, odnosi na izmene Zakona o porezu na dohodak građana i izmene Zakona o doprinosi za obavezno osiguranje koje predviđaju da se preduzetnici u nekom periodu oslobode od poreza kako bi se stimulisala privredna aktivnost.

Kom ministru režu, a kom daju veći budžet

"U načelu Fiskalni savet je podržao taj predog, ali predviđeno rešenje otvara prostor za poreske utaje i Fiskalni savet je protiv promena ovih zakona u obliku kako su predloženi", kazao je Petrović i dodao da će Fiskalni savet do sutra poslanicima dostaviti analizu o tome gde vide problem u predloženim rešenjima.

"Deficit je obuzdan, ulazimo u mirnije vode što se tiče javnih finansija, stoga je neophodno poštovati procedure, da se poreski zakoni na vreme dostavljaju, da se poštuje budžetski kalendar. Imamo razumevanje da je bio program sa MMF, ali u buduće mislimo da to više ne bi bilo opravdano", poručio je Petrović.

Kasni se s budžetom, kriv je MMF!?

Naveo je i da Vlada Srbije mora da završni račun budžeta uputi parlamentu na razmatranje.