Povodom zahteva Grčke da se u Srbiji izmeni zakon koji se odnosi na izvoz neopasnog otpada u druge zemlje jer se "krše pravila slobodne trgovine", iz Ministarstva za zaštitu životne sredine poručuju da štite interes Srbije.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) nije prekršen a Srbija će i nadalje štititi svoje interese i ekološke principe, rekao je državni sekretar Branislav Blažić Tanjugu.

Blažić je potvrdio da je Ministarstvo spoljnih poslova Grčke uputilo takozvani non pejper u kome se traže izmene zakona i objašnjava da je to reakcija tamošnjeg ministarstva na zahtev grčke firme Inos Balkan sa predstavništvom u Valjevu.

Grci se bune, hoće naš otpad

"Mi radimo po zakonima Srbije, pre svega po Zakonu o upravljanju otpadom, Zakonu o zaštiti životne sredine i svi naši postupci će tom smislu biti opredeljeni, s tim što je Grčka naš prijatelj i mi poštujemo njihov dokument i njihov interes. Oni imaju pravo da štite svoje firme. Istovremeno mi imamo pravo da štitimo svoju zemlju i principe ekologije", rekao je Blažić.

Na pitanje šta Grčka zamera, Blažić objašnjava da se sada na našem tržištu pojavljuju operateri koji u Srbiji počinju da rade preradu gvožđa.

"Dok ova zemlja nije imala te kapacitete normalno je bilo da će se izvoziti. I izvozilo se. Mnogi su taj period iskoristili. Sirovine su se 'ispumpavale' i u drugim država se radila prerada. Povećanjem kapaciteta naših operatera mi smo u obavezi da poštujemo Zakon o zaštiti životne sredine", rekao je Blažić.

Odgovarajući na pitanje šta podrazumeva poštovanje zakona, Blažić je ukazao na član 6. koji kaže da se mora poštovati princip blizine, te da se otpad mora dati najbližem operateru.

"Tu se ne krši princip slobodne trgovine, jer otpad nije isto što i svaka roba. Otpad nisu čokolade, otpad traži neki poseban tretman i to je nešto što moramo poštovati", istakao je državni sekretar.

OGROMNE PARE U IGRI

Navodeći da "non pejper" ne podrazumeva obavezujući odgovor, Blažić kaže da je Srbija ipak ispoštovala Grčku i poslala odgovor koji je upućen i Evropskoj komisiji koja je, takođe, imala određene prigovore.

"Svi su oni pod velikim pritiskom operatera koji su ovde bili godinama uzimali sirovine i izvozili. Razumemo taj pritisak. To je ogorman kapital koji je u igri", rekao je Blažić.

Srbija je, kaže, izvozila 300.000 do 400.000 tona gvožđa godišnje, a potrebe Srbije su bile oko 550.000 tona.

Gore od bombardovanja: Opasan otpad preti Srbiji!?

"Nije logično, priznaćete, da toliko izvozite, a da za svoje potrebe morate da uvozite", rekao je on i ukazao da je razlika u ceni između cene sirovine i obrađenog prooizvoda oko 300 evra.

"Dakle, izvezete 400.000 tona puta 300 evra. To je 120 miliona evra", kaže Blažić i primećuje da, s druge strane, te firme koje protestuju i zahtevaju da im se dozvoli izvoz otpada prikazuju gubitak.

Ali da zanemarimo taj ekonomski deo, Srbija, ističe Blažić, nije prekršila ništa i nije promenila zakon već je, dodaje, izmenila Pravilnik kojim se ništa ne "pogoršava" i ne zabranjuje, niti ima protekcionizma.

U prilog tome napominje da je grčka firma, koja se žalila, prošle godine samo u jednoj dozvoli dobila mogućnost da izveze 100.000 tona.

"Nje bilo promene zakona, nema kršenja SSP i neće ni biti. Biće strogo poštovanje Bazelske konvencije i zakona, kao i razgovora sa Evropskom komisijom", rezimirao je Blažić i poručio da Srbija poštuje sve na šta se obavezala, interese firmi, ali na prvom mestu interes zemlje i zaštite životne sredine.