U Srbiji, kako se procenjuje, ima još oko 100.000 tona opasnog otpada koji nije adekvatno zbrinut, kažu stručnjaci.

Država mora da što pre nastavi bezbedno uklanjanjetog otpada, i da sanira zemljište da se zagađenje ne bi proširilo, izjavio je danas predsednik kompanije Miteko (Miteco) Miodrag Mitrović.

"To su opasne hemikalije koje godinama stoje, često u neadekvatnim uslovima, najčešće u halama propalih firmi, a u to treba uračunati i kontaminiranu zemlju", kazao je on na petom međunarodnom Miteko forumu, koji se pod sloganom "Danas odgovorno, sutra održivo", bavi cirkularnom ekonomijom i zbrinjavanjem otpada.

On je podsetio da je država već utvrdila postojanje starog, "istorijskog zagađenja" na 88 lokacija.

Srbija traži mentora za pregovore o Poglavlju 27?

"Od 88 lokacija, uglavnom u propalim društvenim preduzećima, država je zbrinula opasan otpad sa devet lokacija, ali ni tu nije uradila remedijaciju zemljišta", kazao je Mitrović, podsetivši da to može biti permanentna opasnost, što su pokazale i poplave 2014. godine.

Tada je samo na jednom mestu, u industrijskoj zoni Šapca, pretilo da se opasan otpad izlije u Savu, pa je Miteko uklonio oko 3,5 tona polihlorovanog bifenila (PCB), opasnog, kancerogenog jedinjenja, koje se koristilo u transformatorima.

CRNE TAČKE: LOZNICA, BOR...

On je zbog toga zatražio da se objave imena svih mesta gde je već utvrđeno postojanje opasnog otpada i da se za svaku lokaciju pojedinačno traži rešenje uz pomoć lokalnih samouprava.

"Procena je da je na svakoj od tih lokacija između od 300 do 1.000 tona opasnog otpada", kazao je Mitrović i dodao da bi vlada trebalo da naredne godine uloži oko milijardu dinara na sanaciju lokacija sa "istorijskim zagađenjem".

Prošle godine Miteko je u EU izvezao na dalje zbrinjavanje oko 1.000 tona opasnog otpada.

"Najveći deo je otišao u austrijske spalionice, deo je otišao u Švajcarsku i Rumuniju, a za te usluge je godišnje potrebno od pola miliona do million evra", rekao je on.

To su uglavnom opasne hemikalije, jer Srbija nema postrojenje za fizičko-hemijski tretman, a i retko koje se materije mogu ponovo iskoristiti.

Da li će opasan otpad Srbiji "doći glave"?

"Ako hoćemo da promovišemo poljoprivredu, kao nama bitnu granu, onda zemlju moramo da očistimo od hemikalija", istakao je Mitrović, navodeći da će samo tako u Srbiju dolaziti strani investitori.

To dokazuje primer kompanije Prahovo, čiji je novi vlasnik pre prodaje tražio sanaciju zagađenja, što je urađeno novcem iz stečajne mase, pre no što su namireni poverioci.

On je naveo i podatak da je procenat zagađenja u Srbiji osiromašenim uranijumom, kojim je NATO bombardovao Srbiju 1999. godine, sada manji od zagađenosti hemikalijama.

Kao najkritičnije lokacije u Srbiji zagađene opasnim otpadom pomenuo je Viskozu iz Loznice i jalovišta u RTB Boru.

Opasan otpad nam stoji,a mogli bismo da zarađujemo

Mitrović je istakao da u Srbiji ima dovoljno firmi koje bu u skladu sa najvišim svetskim standardima mogle da saniraju "istorijsko zagađenje".

Mitrović je podsetio i da će izvoz opasnog otpada iz Srbije uskoro biti ograničen, jer pravila EU nalažu da se on tretira u zemlji gde je nastao, te će Srbija morati da sagradi objekte za tetman takvog otpada, poput spalionica i postrojenje za fizičko-hemijsku obradu otpada.

Otpad - najveći ekološki problem Srbije

Država: To je prioritet, ali niko neće...

"Istorijsko zagađenje" - otpad koji nije adekvatno tretiran u poslednjim decenijama, jedan je od najvećih problema Srbije sa kojim će se nadležne službe boriti u 2018. godini, kaže državni sekretar Ministarstva za zaštitu životne sredine Ivan Karić.

"Pronaćićemo finansijski, ekološki i tehnološki model da saniramo istorijski otpad, jer poslednjih 20 godina tom problemu nije posvećena dovoljna pažnja", kazao je on.

"Trenutno ne postoji raspoloženje javnosti za tretman opasnog otpada u Srbiji iako bi to bilo finansijski isplativije", kazao je on i dodao da do sada nijedna lokalna samouprava nije izrazila želju da se na njenoj teritoriji napravi postrojenje za tretman opasnog otpada, pre svega zbog pritiska javnosti.

Država pokušava da nađe rešenje za taj problem, ali se ništa neće raditi direktima i pod prinudom, odnosno da će se tražiti rešenje prihvatljivo za sve.

"Danas postoje tehnologije koje su ekološku bezbednost dovele na najveći nivo, pa ne postoji problem ukoliko bi takva spalionica postojala, ali naš interes nije da nekoga primoramo da takvo postrojenje bude sagrađeno na određenoj teritoriji, ukoliko građani to ne žele", kazao je on.

Karić je najavio razgovor sa predstavnicima lokalnih samouprava i organizacijama civilnog društva, kako bi im ukazali da takvo postrojenje može biti dobitak za zaštitu životne sredine.

Član Evropske asocijacije za upravljanje otpadom (FEAD) Peter Hodeček, kazao je da je glavna tehnologija za postupanje sa opasnim otpadom u EU pri spaljivanju, što Srbiji nedostaje.

"U Srbiji postoji velika potreba za takvim postrojenjem, jer se produkuje mnogo opasnog otpada", kazao je on.

Dodao je i da EU ima dosta fondova koji nude sredstva za uspostavljanje sanitarnih deponija, za bolje tehnologije tretmana otpada, koje bi i Srbija mogla da koristi.