To su samo neki od zaključaka sa godišnje skupštine EBRD-a.

"Posle usporavanja rasta u Srbiji u prošloj, očekuje se snažan zamah u 2018. i narednoj godini. Svi makroekonomski pokazatelji su iznad očekivanja. Malo više raste uvoz od izvoza ali se radi o uvozu opreme za investicije, što je dobro", ocenjuje Artur Razvil, ekonomista EBRD-a.

Razvil ističe da su investicije, posebno privatnog sektora, završetak reformi i integracija sa tržištem Evropske unije, ključni za održivi rast ekonomije Srbije.

Prognoze rasta EBRD-a u Srbiji su nešto konzervativnije, jer su rezervisani zbog činjenice da nešto poput vremenskih neprilika uvek može da ih omete.

Zato su, kako navodi RTS, prognoze Unikredit banke smelije. Prema njima, najviše će rasti bugarska ekonomija - 4,3%, turska 4%, srpska 3,1%, hrvatska 2,8%, dok će prosek Jugoistočne Evrope biti 2,6% a Evrozone 2,1%.

Prošle godine iz recesije su izašle i Rusija i Grčka, a ove godine govori se o visokim stopama ekonomskog rasta. Posebno mesto zauzima Srbija.

EBRD: Srbija u dubokom tranzicionom jazu

Mateo Feraci, direktor strateškog planiranja u Unikredit banci, navodi da je u Srbiji IT sektor vodeći u smanjenju spoljnog deficita.

"Sa druge strane, vi ste vodeći stručnjaci u blokčejn tehnologiji i imate i natprosečni rast korišćenja digitalnih tehnologija i bankarstva. Mlada ste populacija, jer je više od 55 odsto klijenata aktivno kroz te vrste servisa", kaže Feraci.