Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je da je međugodišnja inflacija u septembru prvi put bila ispod deset odsto i najavio da posle današnjeg zasedanja Monetarnog odbora referentna kamanta stopa najverovatnije neće biti povećana sa sadašnjih 15,75 odsto.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je da je međugodišnja inflacija u septembru prvi put bila ispod deset odsto i najavio da posle današnjeg zasedanja Monetarnog odbora referentna kamanta stopa najverovatnije neće biti povećana sa sadašnjih 15,75 odsto.
U uvodnom izlaganju na godišnjoj konferenciji Rajfajzen banke, Jelašić je rekao da međugodišnja inflacija u septembru prvi put bila 9,9 procenata, ali da, nažalost, cilj NBS da bazna kamata bude u granicama od tri do šest odsto neće biti ispunjena jer je već dostigla u septembru 10,2 odsto.
On je ocenio da će tek sredinom 2009. godine biti smanjena u granicama od tri do šest odsto.
Govoreći o uticaju svetske finansijske krize u SAD i EU na kretanja u Srbiji, Jelašić je rekao da treba očekivati rast kamata zbog skupljeg kapitala u inostranstvu.
On je objasnio da Srbija umnogome zavisi od direktnih stranih investicija, a koje se odražavaju i na ponudu i tražnju deviza u Srbiji, a to opet znači da u našem slučaju manja zaduživanja u inostranstvu i manje investicija mogu dovesti do rasta kursa evra.
Jelašić je izrazio optimizam u pogledu negativnih uticaja krize na finansijskim tržistima u svetu na domaća kretanja, rekavši da NBS raspolaže sa dovoljno deviznih rezervi da bi mogla da brani kurs dinara i stabilnost cena.
On je naveo da se efekti te krize već uveliko osećaju u Srbiji preko smanjenog interesovanja za učešće u privatizaciji domaćih preduzeća gde potencijalni kupci iz inostranstva ili nude niže cene ili odustaju od kupovine kao sto je to slučaj sa "JAT ervejzom".
Guverner NBS je poručio da građani nemaju razloga da eventualno povlače svoje depozite iz banaka jer su, ipak, najsigurnije, i obećao da će centralna banka svojim mehanizmima uticati na smanjenje bankarskih marži za kredite krađanima i privredi.
(Tanjug)
U uvodnom izlaganju na godišnjoj konferenciji Rajfajzen banke, Jelašić je rekao da međugodišnja inflacija u septembru prvi put bila 9,9 procenata, ali da, nažalost, cilj NBS da bazna kamata bude u granicama od tri do šest odsto neće biti ispunjena jer je već dostigla u septembru 10,2 odsto.
On je ocenio da će tek sredinom 2009. godine biti smanjena u granicama od tri do šest odsto.
Govoreći o uticaju svetske finansijske krize u SAD i EU na kretanja u Srbiji, Jelašić je rekao da treba očekivati rast kamata zbog skupljeg kapitala u inostranstvu.
On je objasnio da Srbija umnogome zavisi od direktnih stranih investicija, a koje se odražavaju i na ponudu i tražnju deviza u Srbiji, a to opet znači da u našem slučaju manja zaduživanja u inostranstvu i manje investicija mogu dovesti do rasta kursa evra.
Jelašić je izrazio optimizam u pogledu negativnih uticaja krize na finansijskim tržistima u svetu na domaća kretanja, rekavši da NBS raspolaže sa dovoljno deviznih rezervi da bi mogla da brani kurs dinara i stabilnost cena.
On je naveo da se efekti te krize već uveliko osećaju u Srbiji preko smanjenog interesovanja za učešće u privatizaciji domaćih preduzeća gde potencijalni kupci iz inostranstva ili nude niže cene ili odustaju od kupovine kao sto je to slučaj sa "JAT ervejzom".
Guverner NBS je poručio da građani nemaju razloga da eventualno povlače svoje depozite iz banaka jer su, ipak, najsigurnije, i obećao da će centralna banka svojim mehanizmima uticati na smanjenje bankarskih marži za kredite krađanima i privredi.
(Tanjug)
