Petrovic Srbija dostigla strukturno uskladjeni budzet.html

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

DOBAR POSAO: Budžet nam je skoro kako treba

Izvor Tanjug
Izvor Tanjug

Srbije je uspela da dostigne strukturno usklađeni budžet, po pitanju prihoda i rashoda, izjavio je danas predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović na 18. Ekonomskom samitu Srbije.

novac, valuta, evri, evro, 50 evra pare dinari keš menjačnica kurs Izvor: Mondo/Mario Milojević

Profesor Petrović je, na panelu o finansijskoj konsolidaciji i održivom rastu, rekao da ti rezultati po pitanju budžeta nisu posledica jednokratnih "izuzetnih prihoda ili rashoda".

"Po pitanju makroekonomske stabilnosti, presudno je da imamo izbalansiran budžet i minimalni deficit. Dobro je vest da je Srbija uspela da dostigne strukturno usklađeni budžet", istakao je on.

Javni dug ispod 60%, suficit u državnoj kasi

Petrović je objasnio da su trajni elementi prihoda i rashoda u budžetu sada usklađeni i da bi Srbija trebalo tako da nastavi na srednji i duži rok - "da drži izbalansirani budžet i minimalni deficit".

"Dobar cilj bi bio da taj deficit bude oko 0,5 odsto BDP-a i to su upravo i planovi koje Vlada ima za sledeću godinu", dodao je Petrović.

Fiskalna disciplina još nije ustaljena

Osnivač i predsednica Centra za napredne ekonomske studije i bivša ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički reka je da je fiskalna konsolidicija delovala pozitivno na privredni rast i da se prvi put desilo da "država ne guši privredu". Istakla je važnost postojanja fiskalne discipline za koju kaže da još nije postignuta, te da se sada dešava da imamo javnu upravu koja nije u stanju da prati privredni rast koji bi mogao da se nastavi jer je, ističe, privreda stasala da ponudi konkretne proizvode i konkurentna je na stranim trižstima.

Nema sumnje da je program fiskalne konsolidacije dao rezultate i da je dobra osnova za nastavak strukturnih reformi, ali u narednom periodu zadatak Vlade Srbije je da, između ostalog, sagleda kako da ekonomsku politiku fokusira na povećanje investicije koje generišu privredni rast, smatraju stručnjaci.

Na 18. Ekonomskom samitu Srbiji, učenici panela o značaju fiskalne konsolidacije za budući rast saglasili su se je budžet Srbije uravnotežen, ali i ranjiv i to u zavisnosti od toga koje će mere ekonomske politike vlada definisati u narednom periodu.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije i nekadašnji ministar privrede, Aleksandar Vlahović, se osvrnuo na dosadašnje rezultate u strukturnim, posebno reformi tržišta rada, navodeći novi Zakon o radu, napredak na Duing biznis listi, započetu reformu penzionog osigiranja…

Vlahović ističe da rast BDP mora da se zasniva na investicijama i rastu izvoza što, kaže, nije bio slučaj 2017. pa čak ni u 2016. godini, a onda tek na rastu privatne i javne potrošnje.

"Pored kapitalnih investicija, potrebno je stvoriti ambijent za rast privatnih investicija", rekao je Vlahović i istakao da kljucni doprinos u budućem rastu moraju da daju domaće privatne investicije, jačanje institucija, unapređenje infrastrukture i obrazovanja.

Predsednik Saveta guvernera NBS Nebojša Savić rekao je da ostvarenu makroekonosmku stabilnost treba održati i ona podrazumeva i fiskalnu konsolidaciju i održavanje monetarne stabilnosti i niske stope inflacije.

Profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin da, bez obzira na uspeh fiskalne konsolidacije, postoje mnoge ranjivosti sadašnje situacije.

"Tačno je da imamo ravnotežu u budžetu, ali i daje imamo trgovinski deficit i kapitalni deficit koji se pokriva stranim direktnim ulaganjima. Ono što treba Srbiji je robustan rast", rekao je Đuričin.

Pored održavanja stabilne i niske inflacije, Đuričin smatra da treba povećati nivo proizvodnje i to kroz investicije, ali upozorava da je naša privreda i dalje izložena sistemskim premorima i sistemskim podrhtavanjima, ali da ipak optimistično gleda na budućnost.

Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić rekao je da fiskalna konsolidacija nije kraj reformi i da je nesporno da Srbija pravi pomake, kao i da investicije blago rastu.

Ipak, investicije su i dalje ispod 20 odsto, što je, dodao je, ispod nivoa koji je potreban za održivi rast.

On je rekao da je važno da postoji ozbiljnije ulaganje u obrazovanje, istraživanje, razvoj i nauku.

Na dvodnevnom Ekonomskom samitu Srbije učestvuju ministri, visoki evropski zvaničnici, predstavnici privrede i javne uprave.

Organizator samita je TGI Group International, a medijski partner samita je novinska agencija Tanjug.

Komentari 8

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Žiks

Budžet nategnut na račun kućnih budžeta: Nešto kao samodoprinos, samo kvarnije.

Poljoprivredni proizvodjac

Nisam clan ni jedne partije i misljenja sam da "obicne" smrtnike ne treba da interesuje ko je na vlasti ali tu vlas mora da interesuje kako narod zivi a ne nekome da bude majka a nekome maceha.. Zbog ne ulaganja u poljoprivredu mnogo godina u nazad ,a zbog spremljenog sporazuma o slobodnoj trgovini uveli su subvencije poljoprivrednicima koje su bile 12000 dinara,sada su 4000 dinara. Subvencije za nabavku novih masina i opreme kasne mnogo..podneo zahtev 2017 god,2018 u januaru zahtev bio u zavrsnoj fazi obrade ,a u junu 2018 mi kazu da ima dosta zahteva i da jos nije ni u obradi,znaci strasno... a da ne pricam o saradnji sa marketima..kada ima uslova da vam povecaju cenu oni kazu mi cemo pre da uvezemo,mi im nudimo robu po ceni od 70 a oni bi da uvezu tu istu robu,sa svim dazbinama ta ih roba kosta 120 din. pa ko je lud? A da ne pricam da za svaku akciju koju oni najave koju vidite na Tv-u To ide preko nasih ledja,i na kraju ispastamo mi proizvodjaci i vi kupci,jer i robu kada dobiju na niskim cenama udaraju nerealno visoke maloprodajne cene,a da ne pricam koliko smo mi i vi na gubitku kada uvezu. Sve mi ide na to da hoce nas poljoprivrednike da ojade skroz,dovedu dve tri kompanije i da cemo raditi za njih....a onda ce cene da budu nerealne da ce malo ljudi moci sebi da priusti malo voca i povrca.

Zmaj

Sto propadamo onda?

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader