Generalni direktor Aerodroma "Nikola Tesla" Bojan Krišto izjavio je da bi tender za izbor privatizacionog savetnika za prodaju oko trećine vlasništva aerodroma trebalo da bude raspisan do kraja ove ili početkom naredne godine.
On je rekao i da će aktuelna svetska finansijska kriza, koja utiče na poslovanje svih preduzeća u svetu, imati uticaj i na poslovanje Aerodroma, "a svakako i na visinu privatizacionog prihoda u narednom periodu".
Krišto je objasnio da je u nadležnosti Agencije za privatizaciju da pokrene raspisivanje tendera za izbor privatizacionog savetnika i podsetio da će Aerodrom biti privatizovan kroz javnu ponudu akcija, što podrazumeva reorganizaciju preduzeća, promenu statusa, unapređenje zakonskog okvira i jasan plan razvoja koji će investitorima dati sigurnost da će uloženi novac biti vraćen i multiplikovan.
Procenat Aerodroma koji će biti privatizovan pre svega zavisi od Vlade Srbije, a neke predloge daće i privatizacioni savetnik, ukazao je Krišto i dodao da su najrealnija očekivanja da bude privatizovano između 30 i 32 odsto.
Ideja je da 15 odsto dobiju građani, da 15 odsto bude inicijalna javna ponuda i da preostala dva-tri procenta dobiju sadašnji i bivši zaposleni, rekao je on.
Krišto je ocenio da je model privatizacije, koji je predložen za Aerodrom, dobar iz više razloga - prvo, stimulisaće se rast berze, što je izuzetno važno za Srbiju jer je naša berza relativno mala, a s druge strane, kada preduzeće dobije privatnog vlasnika, onda više nema prikrivanja rezultata poslovanja.
Povodom odlaganja privatizacije "Jat ervejza", Krišto je ukazao da je to preduzeće najveći klijent Aerodroma, "i svaka promena u 'Jat ervejzu' i dobra i loša utiče na rad našeg preduzeća, odnosno na vrednost preduzeća u postupku privatizacije".
"Trenutno je u postupku izrada Strategije Vlade Srbije za unapređenje poslovanja 'Jat ervejza'. Ukoliko se ova strategija bude efikasno implementirala, sigurno je da će to uticati da vrednost Aerodroma „Nikola Tesla“ bude još veća nego što je planirano", naglasio je on.
Takođe, u najkraćem periodu očekujemo liberalizaciju tržišta, što će dramatično poboljšati uslove putovanja za putnike, a samim tim uticaće i na vrednost preduzeća, rekao je direktor Aerodroma.
Krišto je podsetio da je tender za kargo operatera za korišćenje postojećeg kargo terminala na aerodromu trebalo da bude raspisan u septembru, što se nije dogodilo, "tako da će rokovi biti malo pomereni, ali očekuje se da će i to biti rešeno u narednom periodu".
Trenutno je u postupku analiza avio-saobraćaja, kao i analiza efekata trenutne ekonomske krize u SAD i celom svetu, napomenuo je on.
Na budućem tenderu za strateškog partnera, neophodno je da se pronađe partner koji će na prvom mestu voditi postojeći kargo terminal, čiji su kapaciteti sada iskorišćeni do 40 odsto, a tako i dovesti internacionalne partnere u avio-kargo biznisu, istakao je Krišto.
Takav partner kao sledeći korak imaće izgradnju dodatnih sadržaja i novog kargo terminala, dodao je on.
Krišto je ocenio da je dobra odluka Vlade Srbije da počne primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU i paralelno sa tim da jednostrano počnu da se primenjuju i drugi sporazumi, zato što će na taj način najveću korist imati građani Srbije.
Naši građani plaćaju aviokarte i do 100 odsto više nego što bi one koštale da je tržište liberalizovano.
Aerodrom "Nikola Tesla" sprema paket mera kojima bi privukao veliki broj „lou kost“ aviokompanija u trenutku kada bi trebalo da se donese odluka o liberalizaciji tržišta, ukazao je direktor Aerodroma.
On je naveo da je Aerodrom dobio je kategoriju 3b, kojom se garantuje da je sletanje i poletanje bezbedno kada je vidljivost duž piste manja od 50 metara, ali da je neophodno da taj podatak bude objavljen u međunarodnim publikacijama.
Krišto je izrazio očekivanje da će aerodrom u ovoj godini imati između 2,7 i 2,8 miliona putnika, i podsetio da je u septembru zabeležen dvomilioniti putnik, tri sedmice ranije nego prošle godine.
S obzirom na krizu u avijaciji, ne možemo da procenimo finansijski rezultat, ali biće znatno bolji nego u 2007. godini, rekao je on, ističući da je cena naftnih derivata uticala na ogromnu krizu u avioindustriji, što se odrazilo "i na sve naše klijente, aviokompanije, a pogotovu na našeg nacionalnog avioprevoznika".
(Tanjug)
On je rekao i da će aktuelna svetska finansijska kriza, koja utiče na poslovanje svih preduzeća u svetu, imati uticaj i na poslovanje Aerodroma, "a svakako i na visinu privatizacionog prihoda u narednom periodu".
Krišto je objasnio da je u nadležnosti Agencije za privatizaciju da pokrene raspisivanje tendera za izbor privatizacionog savetnika i podsetio da će Aerodrom biti privatizovan kroz javnu ponudu akcija, što podrazumeva reorganizaciju preduzeća, promenu statusa, unapređenje zakonskog okvira i jasan plan razvoja koji će investitorima dati sigurnost da će uloženi novac biti vraćen i multiplikovan.
Procenat Aerodroma koji će biti privatizovan pre svega zavisi od Vlade Srbije, a neke predloge daće i privatizacioni savetnik, ukazao je Krišto i dodao da su najrealnija očekivanja da bude privatizovano između 30 i 32 odsto.
Ideja je da 15 odsto dobiju građani, da 15 odsto bude inicijalna javna ponuda i da preostala dva-tri procenta dobiju sadašnji i bivši zaposleni, rekao je on.
Krišto je ocenio da je model privatizacije, koji je predložen za Aerodrom, dobar iz više razloga - prvo, stimulisaće se rast berze, što je izuzetno važno za Srbiju jer je naša berza relativno mala, a s druge strane, kada preduzeće dobije privatnog vlasnika, onda više nema prikrivanja rezultata poslovanja.
Povodom odlaganja privatizacije "Jat ervejza", Krišto je ukazao da je to preduzeće najveći klijent Aerodroma, "i svaka promena u 'Jat ervejzu' i dobra i loša utiče na rad našeg preduzeća, odnosno na vrednost preduzeća u postupku privatizacije".
"Trenutno je u postupku izrada Strategije Vlade Srbije za unapređenje poslovanja 'Jat ervejza'. Ukoliko se ova strategija bude efikasno implementirala, sigurno je da će to uticati da vrednost Aerodroma „Nikola Tesla“ bude još veća nego što je planirano", naglasio je on.
Takođe, u najkraćem periodu očekujemo liberalizaciju tržišta, što će dramatično poboljšati uslove putovanja za putnike, a samim tim uticaće i na vrednost preduzeća, rekao je direktor Aerodroma.
Krišto je podsetio da je tender za kargo operatera za korišćenje postojećeg kargo terminala na aerodromu trebalo da bude raspisan u septembru, što se nije dogodilo, "tako da će rokovi biti malo pomereni, ali očekuje se da će i to biti rešeno u narednom periodu".
Trenutno je u postupku analiza avio-saobraćaja, kao i analiza efekata trenutne ekonomske krize u SAD i celom svetu, napomenuo je on.
Na budućem tenderu za strateškog partnera, neophodno je da se pronađe partner koji će na prvom mestu voditi postojeći kargo terminal, čiji su kapaciteti sada iskorišćeni do 40 odsto, a tako i dovesti internacionalne partnere u avio-kargo biznisu, istakao je Krišto.
Takav partner kao sledeći korak imaće izgradnju dodatnih sadržaja i novog kargo terminala, dodao je on.
Krišto je ocenio da je dobra odluka Vlade Srbije da počne primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU i paralelno sa tim da jednostrano počnu da se primenjuju i drugi sporazumi, zato što će na taj način najveću korist imati građani Srbije.
Naši građani plaćaju aviokarte i do 100 odsto više nego što bi one koštale da je tržište liberalizovano.
Aerodrom "Nikola Tesla" sprema paket mera kojima bi privukao veliki broj „lou kost“ aviokompanija u trenutku kada bi trebalo da se donese odluka o liberalizaciji tržišta, ukazao je direktor Aerodroma.
On je naveo da je Aerodrom dobio je kategoriju 3b, kojom se garantuje da je sletanje i poletanje bezbedno kada je vidljivost duž piste manja od 50 metara, ali da je neophodno da taj podatak bude objavljen u međunarodnim publikacijama.
Krišto je izrazio očekivanje da će aerodrom u ovoj godini imati između 2,7 i 2,8 miliona putnika, i podsetio da je u septembru zabeležen dvomilioniti putnik, tri sedmice ranije nego prošle godine.
S obzirom na krizu u avijaciji, ne možemo da procenimo finansijski rezultat, ali biće znatno bolji nego u 2007. godini, rekao je on, ističući da je cena naftnih derivata uticala na ogromnu krizu u avioindustriji, što se odrazilo "i na sve naše klijente, aviokompanije, a pogotovu na našeg nacionalnog avioprevoznika".
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.