Ali tog izdašnog "deviznog priliva" za Srbiju neće još dugo biti iz jednostavnog razloga - neće biti živih članova uže porodice koji bi novac primali, upozoravaju maticu iz same dijaspore.
Ukoliko se u narednom periodu ne donese plan za jačanje veza s dijasporom, treća generacija srpskih migranata, mladi rođeni van Srbije, neće više imati rodbinu u Srbiji kojoj šalju novac.
Kako bi se Srbi koji žive i rade u inostranstvu ohrabrili da ulažu u zemlju porekla, prema mišljenju sagovornika Tanjuga, potrebno je da se izradi nova Nacionalna strategija za dijasporu kojom bi se jasno definisali prioriteti države i ponudili konkretni projekti u koje bi dijaspora mogla da ulaže.
Danas su sredstva koja se šalju rođacima i najveća koja stižu iz dijaspore, jer njihovi roditelji već planiraju da penzionerske dane provedu u zemlji u kojoj su radili decenijama, smatra predsednik Zajednice srpskih klubova u Beču Borislav Kapetanović.
Ali, među privrednicima srpskog porekla u Austriji, kaže Kapetanović za Tanjug, postoji volja da se investira u Srbiju i Republiku Srpsku.
Samo u Beču, kaže, ima više od 7.000 Srba koji u tom gradu drže mala i srednja preduzeća.
"Srbija danas ima prečih zadataka i obaveza, ali je, ipak, potrebno rešiti saradnju na konkretnom nivou, a dijaspori se mora posvetiti veća pažnja", kaže Kapetanović.
Iako nema tačne brojke koliko građana Srbije godišnje ode iz zemlje u potrazi za poslom, njihovim odlaskom se stvara nova generacija koja bi doznakama mogla da pomaže svoje rođake u zemlji porekla.
Međutim, član Odbora za dijasporu u Skupštini Srbije, Aleksandar Čotrić, kaže da to nije način za jačanje saradnje matice i dijaspore, već je potrebno, kaže, izraditi Nacionalnu strategiju za dijsporu.
"Treba ponuditi našim uspešnim privrednicima u inostranstvu povoljne uslove za investicije, kao što je to ponuđeno nekim stranim investitorima", smatra Čotrić.
Podseća da su Italija i Irska, ali i Indija i Kina izradile nacionalne planove za povratak svojih građana u matične države.
Da je potencijal za ulaganje u Srbiju iz zemalja u kojima živi iseljenici velik ali neiskorišćen, saglasan je i rukovodilac Centra za podršku investicijama i javno privatno partnerstvo u Privrednoj komori Srbije Đorđe Andrić.
Od 2010. do 2018. godine u Srbiju je mimo zvaničnih kanala ušlo više od 25 milijardi evra, procenjuje Andrić.
Zato, napominje, potrebno je da se deo ovih sredstava preusmeri iz potrošnje u investicije.
U saradnji s Međunarodnim centrom za razvoj migracione politike (ICMPD) iz Beča a uz finansijsku podršku Austrijske razvojne agencije, PKS priprema projekat "LinkUp! Serbia - podsticanje investicija dijaspore".
Projektom će se proceniti poslovno okruženje za investicije dijaspore u Srbiju, a Srbima u rasejanju će se ponuditi gotovi projekti u koje mogu da ulažu, kaže Andrić.
Tradicionalno, najviše novca putem doznaka u Srbiju dolazi iz Nemačke, oko 900 miliona evra godišnje, zatim iz Švajcarske, Austrije, Francuske...
"Šta kada Pešić ode, a povuku se Jokić, Bogdanović i Micić?": Nebojša Čović se plaši da uskoro neće biti dobro
Srbija više nema majstora kakav je bio Zvezdin Cune! Tragedija zauvek zaustavila novog Genija, svaki Božić zato boli
NOVO NA MONDO PORTALU: Probaj MONDO sudoku, svaki dan u 19h nova igra!
Prepoznajete li našu pevačicu sa slike? O njenoj emotivnoj objavi na Božić dugo će se pričati, rasplakala mnoge
Pojavio se i snimak incidenta: Ceca doživela neprijatnost tokom ponoćne liturgije u Hramu, odmah povisila ton