Subvencionisani letovi sa aerodroma u Nisu polemika.html

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

Subvencionisani letovi iz Niša: Pretnja po Konstantina?

Izvor Beta
Izvor Beta

Javni poziv za izbor avioprevoznika na "linijama u javnom interesu" od Niša do 12 evropskih gradova koji je minule nedelje raspisalo Ministarstvo saobraćaja i infrastrukture, izazvao je brojne oprečne reakcije u tom gradu.

aerodrom aerodromi beogradski aerodrom nikola tesla
Ilustracija
Izvor: MONDO, Lana Stošić

Mišljenja su podeljena i "koplja se lome" po pitanju linija koje su se našle na spisku prioritetnih, oko toga da li država uopšte treba da finansira te letove, kao i oko toga da li će uvođenje subvencionisanih linija ugroziti opstanak postojećih 11 linija na niškom aerodromu.

Javnim pozivom koji je uputilo Ministarstvo građevinarstva predviđeno je da aviokompaniji koja ponudi najbolje uslove država ove i naredne dve godine isplati po 600 miliona dinara, odnosno ukupno 1,8 milijardi dinara ili 15 miliona evra za obavljanje redovnog avio prevoza na linijama u javnom interesu.

Uredbom Vlade Srbije linijama u javnom interesu proglašene su linije od Niša do Frankfurta, Rima, Hanovera, Ljubljane, Salcburga, Bolonje, Budimpešte, Geteborga, Fridrihshafena, Karlsruea i Tivta. Letovi na tim linijama, kako je najavljeno, trebalo bi da krenu već od 1. juna, a na listi prioritetnih nalaziće se do 30. juna 2023. godine.

Niški aerodrom državi na upravljanje

Nekadašnji direktor JP "Aerodroma Niš" Vladica Đurđanović mišljenja je da prelazak sa dosadašnjeg poslovnog modela na "besomučno sufinansiranje! predstavlja nonsens koji će ugroziti postojeće linije, ali i oterati sve kompanije koje su razmišljale da bez subvencija uvedu nove letove iz Niša.

"Vlada namerava da za trogodišnji aranžman koji podrazumeva letove avionima u kojima će biti ukupno 960.000 sedišta izdvoji 15 miliona evra. Aerodrom Niš je za tri godine bez ikakve subvencije avio kompanijama, imao milion instalisanih sedišta u avionima i oko 900.000 putnika. U periodu od 2014. do 2017. godine grad Niš pomogao je aerodromu sa dva miliona evra, od kojih je jedan milion bio za pokriće zatečenih dugova, tako da je čitav projekat razvoja aerodroma u tom periodu koštao milion evra. Sada Vlada izdvaja 15 miliona evra, a to je suma kojom skoro možete da napravite nov aerodrom na poljani", rekao je Đurđanović agenciji Beta.

I 20 odsto jeftinije u Nišu preskupo

On je rekao da sa subvencijama, cene Er Srbije mogu da budu 20 odsto niže nego na aerodromu u Beogradu, a to je daleko više nego što tržište na jugu i jugoistoku zemlje može da plati. "Ukoliko avioni Er Srbije budu puni (što je malo verovatno), smanjiće broj putnika na većini sadašnjih redovnih linija i dovesti do cenovnog rata koji će kratkoročno spustiti cene svih avioprevoznika u Nišu. To će veoma brzo dovesti do smanjenja broja redovnih linija, jer će taj 'rat' koštati, a Niš nije neko bitno tržište da bi avioprevoznici trpeli gubitke u uslovima nelojalne konkurencije. Ukoliko pak Er Srbija nema bitan broj putnika, a popunjenost i nivo cena na trenutnim redovnim linijama ostanu isti, pitanje je šta onda sa potrošenih 15 miliona evra", kazao je Đurđanović.

Đurđanović je kazao da su kriterijumi koji su navedeni u tenderu takvi da favorizuju nacionalnog prevoznika, a s obzirom na rok od 25 dana za predaju ponuda teško je poverovati da će osim "Er Srbije", koja je već prepoznata kao sigurni ponuđač, bilo ko drugi uopšte i da se pojavi.

"Ukoliko neko misli da će ubuduće bilo koja nova aviokompanija doći u Niš ili postojeća otvoriti novu liniju bez subvencija, taj je zalutao u ovu branšu. Ukoliko i 'progutaju' same subvencije, Rajaner, ; Vizer i Svis sigurno će ozbiljno razmisliti o odabiru subvencionisanih linija koje konkurišu njihovoj mreži iz Niša. Najblaže rečeno je bezobrazluk subvencionisati Fridrihshafen koji je na 50 do 60 km od Vizerovog Memingema ili 90 kilometara od Svisovog Ciriha. Ništa nije bolja situacija ni na ; linijama do Salcburga, Budimpešte, Kalsruea, Nirnberga, Hanovera, Han Frankfurta, Bolonje i Geteborga, koje su na manje od dva sata vožnje od već postojećih linija ili dele njihovo opslužno područje. Čak osam od 12 linija od 'javnog značaja' manje ili više direktno utiče na već uspostavljene komercijalne linije na niškom aerodromu", istakao je Đurđanović.

Siguran sam, dodao je Đurđanović, da na dupliranim linijama (pomenutih osam) nema dovoljno putnika za ovakvo povećanje kapaciteta, jer da ih ima, do sada bi već bili instalirani kapaciteti Vizera", Rajanera i Svisa, pa bi imali dnevne linije za Memingen, Dortmund, Basel, Berlin, Beč i Malme ili Bergamo.

"Nekoliko subvencionasanih linija ima šanse da uspe, ali 15 miliona evra subvencija potpuno obesmišljava svaku pomisao na pozitivan ishod cele ove zamisli. Verujem da je bolje finansirati aerodrom nekim mnogo manjim parama i pustiti da tržište samo raste, nego ući u ovako skupu avanturu", naglasio je Đurđanović.

U niški aerodrom država uložila 256 miliona dinara

Gradski većnik i predsednik Nadzornog odbora JP "Aerodrom Niš" Mihajlo Zdravković rekao je agenciji Beta da su prilikom izrade analiza i određivanja linija od javnog interesa uzimane u obzir i postojeće linije.

"Drugo je Nemačka"

Zdravković je rekao da nisu opravdane zamerke da su subvencionisane linije preblizu postojećim linijama, posebno one u Nemačkoj. "U Nemačkoj udaljenost 200 kilometara jednog od drugog aerodroma znači teritoriju sa 20 miliona stanovnika. Nama su ovde na 200 kilometara Beograd, Sofija i Skoplje, ali to ne znači da ćemo mi njima da uzmemo putnike. Bilo je puno želja prilikom definisanja linija od javnog značaja, ali jedno su želje, a drugo realne mogućnosti i uredba Vlade koja striktno definiše koje linije se mogu smatrati linijama od javnog interesa", rekao je Zdravković.

"Ne smatramo da će linije od javnog interesa ugroziti opstanak postojećih linija. Na kraju krajeva svaka linija je podložna promenama. Svedoci smo koliko se 'prašine diglo' kada je linija do Malmea bila ukinuta, a mi nismo mogli kao grad da utičemo na to. Ko može nama da garantuje da bilo koja kompanija neće otići sa aerodroma, ne zbog novih linija već, zbog nekih svojih interesa. Ništa nije bilo loše urađeno pa su kompanije odustale od Ajdhovena i Malmea, a onda je Malme vraćen", izjavio je Zdravković.

Prema njegovim rečima 12 linija koje je Vlada Srbije proglasila linijama od javnog značaja, predložio je grad nakon obimne analize tokom koje su korišćeni podaci iz studije o razvoju aerodroma "Konstantin Veliki" koju je uradio Saobraćajni fakultet u Beogradu 2013. godine, podaci Kancelarije za dijasporu, Razvojne agencije Srbije, Turističke organizacije Srbije i Aerodroma Srbije.

"Sve obrađene podatke morali smo da uklopimo u uredbu Vlade koja kaže da su linije od javnog interesa one koje nemaju komercijalnu perspektivu. Linije za koje je procenjeno da imaju komercijalnu perspektivu, poput Pariza, Istanbula i Moskve, očekujemo da se u narednom periodu nađu u redu letenja neke od aviokompanija jer postoji realna tržišna potreba za tim", izjavio je Zdravković.

Milan Ranđelović, načelnik niške Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i projekte koja je Vladi Srbije napravila predlog sa 12 linija od javnog interesa, rekao je da se do tih linija stiglo nakon urađene opsežne analize, pri čemu je pravni okvir bila uredba Vlade doneta početkom godine.

"Kriterijumi su nam bili broj i struktura naše dijaspore u Evropi, broj poslovnih putnika i broj turista. Što se dijaspore tiče koristili smo najnovije raspoložive podatke Uprave za dijasporu. Ti podaci recimo pokazuju da u Austriji živi 186.000 srpskih državljana, dok ih je u Nemačkoj 220.000, s tim što srpsko poreklo tamo ima oko 600.000 ljudi. Bilo je ovih dana mnogo primedbi zbog čega Malta nije proglašena linijom od javnog interesa, međutim, podaci Uprave za dijasporu govore da u toj zemlji živi samo oko 1.400 ljudi srpskog porekla", izjavio je Ranđelović.

On je dodao da su u analizi korišćeni i podaci o broju odlazećih i dolazećih turista, dok je broj potencijalnih poslovnih putnika utvrđen na osnovu broja stranih firmi prisutnih na jugu i jugoistoku Srbije.

"Nakon analize svih tih podataka došli smo do 19 putnih pravaca za koje smatramo da po tri pomenuta kriterijuma (broj naših ljudi u dijaspori, broj poslovnih putnika i broj turista) postoji potreba za uspostavljanjem avio-veze. Za svaku od tih destinacija morali smo da ocenimo da li se radi o destinaciji sa visokim, srednjim ili niskim nivoom komercijalne isplativosti. Na listi izabranih nisu mogle da se nađu destinacije sa visokim nivoom komercijalne isplativosti, već samo one linije za kojima postoji potreba koja nije dovoljno jaka da bi bila komercijalna. Nisu proglašene linijama od javnog interesa linije do Pariza, Azurne obale, Londona, Barselone ili Valensije, i do jednog od aerodroma u zemljama Beneluksa, jer imaju srednji ili visok nivo komercijalnog potencijala i sa aviokompanijama se već razgovara o njihovom uvođenju", izjavio je Ranđelović.

Prema njegovim rečima, na listi od 12 odabranih linija nalazi se osam linija sa niskim komercijalnim potencijalom i tri (Budimpešta, Rim i Frankfurt) sa srednjim komercijalnim potencijalom. Gradovi sa srednjim komercijalnim potencijalom, dodao je Ranđelović, našli su se na listi zbog toga što služe kao veza sa mnogim drugim gradovima u Evropi i svetu. Aktivista Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD) Mladen Jovanović rekao je agenciji Beta da "dosta stvari nije kako treba" kada su u pitanju linije od javnog interesa i njihovo sufinansiranje iz državnog budžeta.

"Niš pokazao da može bnez subvencija"

"Niški aerodrom, dok je bio u vlasništvu grada, vrlo jasno je pokazao da može da dovede kompanije i veliki broj linija bez ikakvih subvencija. Ukoliko nešto ne mora da košta građane i da Niš ima letove ka dosta dobrim destinacijama zašto sada idemo na stari model, zašto se izdvajaju pare građana da bi se pravile nove linije. To samo pokazuje da aerodrom u novom vlasništvu i sa novim rukovodstvom ne može da postigne onu efikasnost i kvalitet koji je imao sa prethodnim vlasništvom i rukovodstvom", izjavio je Jovanović.

Prema njegovim rečima, problem je i to što su linije koje su odabrane kao linije od javnog interesa, odabrane u netransparentnom procesu u kome javnost nije učestvovala.

"Svaki proces koji služi za utvrđivanje javnog interesa mora da uključi javnost. Ukoliko se ne uključi šira javnost već se uključe recimo samo ljudi bliski vlasti ili ljudi koji su iz komercijalne sfere onda izbor tih linija nije u javnom nego u privatnom ili komercijalnom interesu. Izbor linija je vrlo netransparentan i postoji sumnja da je izveden u komercijalnom interesu 'Er Srbije'. Tekst konkursa ukazuje na mogućnost da je ovo pokušaj da se na jednostavan način prebaci novac toj kompaniji", naglasio je Jovanović.

On je rekao da uvođenje linija od javnog interesa stvara mogućnost da loukost kompanije dobiju neku vrstu nelojalne konkurencije, posebno na linijama do gradova u Nemačkoj, do Bolonje ; i Bazela.

Činjenica je i to, dodao je Jovanović, da od kako je republika preuzela aerodrom u Nišu ni jedno obećanje koje se odnosilo na aerodrom nije ispunjeno, a pri tom je u odnosu na prošlu godinu broj putnika smanjen, a kargo saobraćaj je u neverovatnom padu.

Tagovi

Komentari 11

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Stefan

Pa da iole znaju sta je od javnog znacaja uveli bi let Nis-Malta,ovde ima brdo ljudi sa juga Srbije.

Korto

Kakve bre subvencije - dokle više otimanja od sirotinje!? 😠

IROK

Izvlace pare preko subvencija koje odlaze tacno odredjenim kompanijama i tako finansiraju svoj opstanak na vlasti. Poznata sema u cellm svetu. Nisu ovi izmislili toply vodu vec su ogrezli.

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

loader