List navodi da će se danas na stolu naći prečišćen predlog leks specijalisa, oko kojeg su se usaglasili država, bankari i dužnici.

Na papiru je ponuda u kojoj će država učestvovati u trošku sa 15 odsto pokrivene glavnice, banke "opraštaju" između 22 i 23 odsto, a dodatno olakšanje kroz poreze bankama iznosiće između dva i tri procenta. Kada se saberu sve ove brojke, moguće je minimalno odstupanje od 40 odsto za plus/minus 0,5 procenata, navodi list.

Povezane vesti

Procenat otpisa trenutne glavnice, oko koga su se danima "nadgornjavali" bankari i zaduženi je, praktično, kompromis koji je država ponudila između bankarski izračunatih 30 odsto otpisa i 50 odsto koliko su tražili dužnici.

Država je "presekla" u još jednoj stvari: leks specijalis mora da se odnosi na sve dužnike koji otplaćuju zajmove vezane za franak, a ne samo one sa glavnicom od oko 50.000 evra, što je bio zahtev banaka.

Posle otpisa 40 odsto preostalog duga (bez kamate), iznos nove glavnice se konvertuje u evre, po zvaničnom srednjem kursu i na tako formiran ostatak duga primenjuje se kamatna stopa od 3,5 odsto godišnje. Rate će biti vezane za kurs, pišu "Novosti".

Država će svakako da učestvuje u nadomeštanju dela troškova bankama. Sigurno je da će veći teret otpisa da podnesu banke, a tačan udeo državnog troška se kreće od 30 do 40 odsto u ukupnom otpisu. Zaduženi u švajcarskim francima bankama duguju, prema poslednjim podacima, još 540 miliona evra.

Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je danas da bi u nedelju, 14. aprila trebalo da bude usaglašena finalna verzija zakona o lakšoj otplati kredita u švajcarskim francima čiji bi predlog Vlada trebalo da usvoji početkom sedmice, a potom da ga Skupština Srbije usvoji po hitnom postupku

."Molim za još malo strpljenja, razgovori sa bankama i dužnicima se nastavljaju i biće nastavljeni u subotu sa ciljem da se završe u nedelju", rekao je Mali novinarima.

On je istakao da razgovori o tom zakonu nisu jednostavni, da je u njih uključen veliki broj strana i da još uvek ima mnogo nepoznanica.

Mali, međutim, nije želeo da komentariše informacije koje su se već pojavile u medijima u vezi sa predloženim rešenjem.

"Ne bi bilo odgovorno da komentarišem te informacije jer su razgovori u toku. Ako mogu da izrazim svoj optimizam - na dobrom smo putu, ali ne bih želeo da budem taj koji će na bilo koji način uticati na dalji ishod razgovora", kazao je ministar.

Mali je ponovio da je potrebno još dva dana strpljenja i izrazio nadu da će biti usaglašena verzija svih strana, i udruženja građana i banaka i države.

Na pitanje novinara da li država ima novca da preuzme na sebe deo duga, kako je najavljeno, Mali je kazao da će biti novca za tu namenu.

"Imaćemo novac koliko god bude trebalo. To će biti mnogo manje nego što se priča u medijima", kazao je Mali.

On je naglasio da će se taj novac naći jer je projekcija u budžetu dobra i objasnio da je u prvom kvartalu ove godine zabeležen rezultat koji je za 35 milijardi dinara bolji od planiranog.

"To nam daje optimizam za celu godinu, ali i mogućnost da pomognemo i u ovom slučaju zaduženih u švajcarskim francima", kazao je Mali.

Vrhovni kasacioni sud zauzeo je 2. aprila stav da je ništavna odredba ugovora o stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima, ukoliko banka nije dostavila dokaz da se ona zadužila u toj valuti za plasman odobrenih sredstava.

Reč je o 16.800 predmeta građana koji su se žalili sudovima zbog prezaduženosti u švajcarskoj valuti.

Ovaj problem traje više godina, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izneo ideju da se dugovi raspodele na banke (70 odsto) i državu (30%). Banke bi tako platile između 240 i 420 miliona evra, a cena za državu, odnosno sve građane koji pune budžet, bio bi 120 miliona evra.